„Ruska vojska se već priprema za svoj sledeći rat“: Forin polisi nakon razgovora sa šefovima spoljnih i vojnih obaveštajnih službi Estonije

Suprotno očekivanjima ruskog predsednika Vladimira Putina da će za nekoliko dana zauzeti glavni grad Ukrajine Kijev, prvi meseci invazije otkrili su duboke nedostatke u ruskom vojnom planiranju jer su loše opremljene trupe potonule pred žestokim otporom ukrajinskih oružanih snaga.

Eksperti, kao i američki i strani zvaničnici, požurili su da proglase rusku vojsku „tigrom od papira“.

„Kremlj je često tvrdio da ima drugu najjaču vojsku na svetu“, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken u govoru prošlog juna. „Danas mnogi rusku vojsku vide kao drugu po snazi u Ukrajini“.

Ali kako rat ulazi u treću godinu, Putin izgleda sve sigurnije. Njegov glavni politički rival Aleksej Navaljni je mrtav; vitalna američka vojna pomoć Ukrajini je u zastoju u Kongresu; a Rusija je svoju ekonomiju prebacila na ratnu osnovu, podstičući proizvodnju odbrane i ekonomski rast uprkos međunarodnim sankcijama.

Za Rusiju sve manje-više ide po planu, rekao je Kaupo Rosin, generalni direktor estonske spoljne obaveštajne službe (EFIS), tokom sastanka sa malom grupom novinara u Vašingtonu.

Ruske vojskovođe su izvukle pouke iz grešaka početnih faza rata i prilagođavaju se neuobičajenom brzinom. „Čini se da se Rusi, u principu, pretvaraju u organizaciju koja uči u vojsci“, rekao je Rosin, koji je dodao da sada rešavaju probleme na bojnom polju u roku od nekoliko meseci.

Ukrajinske oružane snage impresionirale su zapadne vojne lidere svojom sposobnošću da inoviraju na bojnom polju i prilagode se novim tehnologijama, što im je dalo prednost u odnosu na većeg i bolje opremljenog protivnika.

Ruska centralizovana kontrolna struktura se sporo uči, ali kada to učini, „sposobna je da je sistematizuje u vojsci i kroz svoju veliku odbrambenu industriju“, napisao je penzionisani general-major australijske vojske Mik Rajan za Foreign Affairs u februaru.

„Rusi su, prema našem shvatanju, uvek masovno rešavali svoje probleme. I to im je funkcionisalo tokom istorije“, rekao je Rosin, dodajući da će reforme ruskih oružanih snaga verovatno dovesti do niskotehnološke vojske sovjetskog stila sa „mnogo vatrene moći i artiljerije“.

Krajem 2022. ruski ministar odbrane Sergej Šojgu najavio je planove za reviziju strukture oružanih snaga zemlje i proširenje njenog osoblja za 30 odsto, na 1,5 miliona ljudi, do 2026.

„Najveći prioritet Kremlja za stvaranje snaga leži u zapadnom strateškom pravcu i Ukrajini“, naveo je EFIS u svom javnom godišnjem izveštaju, objavljenom u februaru.

U svetlu pristupa Finske NATO-u, koji je udvostručio zajedničku granicu vojnog saveza sa Rusijom, Moskva bi mogla da udvostruči skoro 19.000 vojnika koje je stacionirala na svojim zapadnim granicama pre invazije na Ukrajinu, dodaje se u izveštaju. Od kada je taj izveštaj objavljen, Švedska je i formalno ušla u NATO.

Ruske reforme praćene su značajnim povećanjem vojnih izdataka, pri čemu bi odbrana trebala činiti jednu trećinu ukupne državne potrošnje ove godine, dok se proizvođači oružja pozivaju da rade 24 sata dnevno.

Pošto je vojna pomoć Sjedinjenih Država obustavljena partijskim sukobima na Kapitol Hilu, lideri Kongresa su upozorili da su ukrajinske trupe prinuđene da racionalizuju upotrebu artiljerijskih granata čak i kada se suočavaju sa baražima ruskih snaga.

Moskva je povećala vojnu proizvodnju i čak se okrenula Severnoj Koreji i Iranu za uvoz, čime je u prednosti u vatrenoj moći 7 prema 1 u odnosu na Ukrajinu, rekao je Ants Kiviselg, šef estonske vojne obaveštajne službe.

U ponedeljak je CNN izvestio da je Rusija na putu da proizvede tri puta više artiljerijske municije od Evrope i Sjedinjenih Država.

Za Estoniju, koju je Sovjetski Savez okupirao tokom Hladnog rata, dugo se smatralo da je iznad svoje težine kada su u pitanju njene obaveštajne procene ruskih sposobnosti i namera.

Nakon završetka Hladnog rata, baltička zemlja je korišćena kao rani poligon za ruske dezinformacije i taktike sajber ratovanja koje su kasnije korišćene protiv Sjedinjenih Država.

Oštra upozorenja šefova estonskih obaveštajnih službi odražavaju slične primedbe drugih visokih evropskih političara i zvaničnika odbrane.

U januaru, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus upozorio je da bi Rusija mogla da pokuša da napadne državu članicu NATO-a u roku od „pet do osam godina“, dok je njegov danski kolega, Troels Lund Poulsen, rekao da je brzina kojom se Rusija ponovo naoružavala primorala zvaničnike NATO da revidiraju njihove procene.

„Ne može se isključiti da će Rusija u periodu od tri do pet godina testirati član 5 i solidarnost NATO-a. To nije bila procena NATO-a 2023. To je nova saznanja koja sada dolaze do izražaja“, rekao je on početkom februara.

U januaru je načelnik britanske vojske, general Patrik Sanders, upozorio da britanska javnost mora biti spremna za potencijalni sukob sa Rusijom.

Rat između Rusije i NATO-a nije neizbežan, rekao je Rosin, koji je primetio da se još mnogo može učiniti da se Moskva odvrati. „Mnogi budući scenariji zavise od naših aktivnosti na Zapadu“, rekao je on.

„Konkretan zadatak koji je pred nama“, dodao je, „jeste da se Ukrajina učini uspešnom u ovom ratu, jer budućnost Evrope u velikoj meri zavisi od ishoda ovog rata“.