Rusija ne može Turskoj zameniti EU?

Pošto je medijska Moskva susret ruskog predsednika Vladimira Putina i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana nazivala istorijskim, Martens je te ocene poklopio prvo podsećanjem na nedavne teške optužbe Rusije na račun naftne trgovine ne samo Turske nego i porodice Erdogan sa Islamskom državom, a onda i istorijskom simbolikom: susret Putin-Erdogan održan je u Sankt Peterburgu, gradu kome bi ruski car Petar Veliki temelje 1703. godine radije udario negde na Crnom moru, ali nije samo zato što na Zapadu nije našao saveznike za rat sa Turskom za Carigrad pa je sa Turskom, silom prilika, sklopio mir i okrenuo se ratu sa Švedskom za Baltičko more. Evropa na čelu sa Nemačkom gradila se ovih dana, a na tragu Martensovih zaključaka, hladnom jer, zaključio je Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) i nezavisno od Martensa, Rusija i Turska nisu nikad bile saveznice mada je, priznaje se nemački precizno, do njihovog najvećeg približavanja došlo upravo za vreme Putina i Erdogana u najvećoj meri zahvaljujući ekonomskim razlozima.

Da su rusko-turski odnosi poslednjih godina dostigli „nezapamćeno visok nivo“ ocenio je i ruski predsednik Putin na početku svog jučerašnjeg susreta sa turskim kolegom, mada je podsetio da su ti odnosi „posle poznate tragedije“ pali na veoma nizak nivo.

Ruski mediji su podrobno opisali jučerašnji susret dva predsednika: oni su se rukovali, seli u fotelje među kojima je bila mala stolica, kratko se obratili medijima, a onda dva sata razgovarali u uskom krugu – Sergej Lavrov i Jurij Ušakov, Mevlut Čavušoglu i Ibrahim Kalan – kome su se zatim pridružili šef Nacionalne obaveštajne službe Turske Hakan Fidan i šef Generalštaba ruske vojske Valerij Gerasimov. Kao teme razgovora najavljene su: ukidanje embarga na uvoz turskih poljoprivrednih proizvoda u Rusiji, obnova čarter letova, Turski tok, regulisanje situacije u Siriji, borba protiv terorizma i obeštećenje za ruski avion Su-24 koji je Turska oborila 24.novembra prošle godine pri sirijsko-turskoj granici.

U otvorenom delu susreta, Putin i Erdogan nisu propustili da se osvrnu na pokušaj puča u Turskoj i odnos koji je prema tom događaju (odmah) imala Rusija, za razliku od zapadnih NATO-partnera Turske. Pa je Putin, podsećajući da je među prvima telefonirao Erdoganu, rekao: „Hoću još jednom da kažem našu principijelnu poziciju – mi smo uvek kategorično protiv bilo kakvih pokušaja neustavnih aktivnosti“. Erdogan je odgovorio da je i njega i njegove kolege i turski narod veoma obradovao telefonski poziv Putina odmah posle pokušaja puča: „Koliko je naš narod protiv svih takvih pokušaja prevrata i koliko je za demokratiju, jasno i glasno se videlo u nedelju kada je organizovan miting demokratije“, rekao je Erdogan.

Zapadni, pre svega nemački političari, nisu baš jedinstveni u oceni težine izazova koji je predsednik Turske, članice NATO i (poluvekovnog) kandidata za članstvo u EU, uputio Zapadu obnovom partnerstva s Rusijom Vladimira Putina, ali preovlađuje zaključak da Rusija ekonomski ne može Turskoj zameniti EU, kao što joj u bezbednosnim pitanjima ne može zameniti NATO.
Već narečeni Martens, a u skladu sa opštepoznatim floskulama o statistici, uporedio je statističke podatke o trgovinskim odnosima Turske sa svih 28 članica EU (čak je dodao i Švajcarsku) sa podacima o trgovinskim odnosima Turske sa Rusijom, pa je naveo da 44,5 odsto turskog izvoza ide u EU (oko 500 miliona stanovnika), a samo 2,5 odsto u Rusiju (oko 145 miliona stanovnika). Potencijal za rast tržišta nije uzet u obzir. Slično je, kaže on, i sa uvozom: iz EU dolazi 38 odsto turskog uvoza, a iz Rusije samo 10 odsto. „Rusija može da bude važna dopuna, ali ne i zamena za EU“, zaključio je i dodao da je slično sa turizmom: „Rusija je važna, EU je važnija“. Ipak, FAZ je objavio i informaciju DPA u kojoj se, korektnije, porede ekonomski odnosi Nemačke (oko 80 miliona stanovnika) i Rusije (oko 145 miliona stanovnika) sa Turskom. DPA navodi da je Rusija, posle Nemačke, najvažniji turski trgovinski partner što je pokazao i pad turskog turizma pošto je Putin zabranio čarter letove za Tursku. Turska je, podseća DPA, posle Nemačke i najveći kupac ruskog gasa, a ne zaboravlja se ni namera Turske da, ukoliko se obnovi projekat Turski tok, postane nova Ukrajina.