Foto: EPA-EFE/PAVEL BEDNYAKOVDeset meseci od kada je pokrenuo ničim izazvanu invaziju na susednu suverenu Ukrajinu ruski predsednik Vladimir Putin izražava spremnost za pregovore uprkos dokazima koji govore suprotno.
Samo nekoliko dana nakon što je rekao da želi da okonča rat Putin je u nedelju ponovio da je „spreman da pregovara sa svima koji su uključeni u ovaj proces o prihvatljivim rešenjima“, preneo je TASS.
Putinova ponuda sledi u trenutku neprestanog bombardovanja ukrajinske energetske mreže a čiji je cilj da osakati energetsku moć zemlje u hladnim zimskim danima.
Kijev i Zapad su ovu ponudu ocenili kao lukavstvo čime se izgledi za pregovore u bliskoj budućnosti čine izuzetno udaljenim, prenosi CNN.
Malo je verovatno, kako se dodaje, da će Zapad ovu ponudu posmatrati kao nešto više od sporedne predstave.
To ne znači da Ukrajina nije otvorena za mirovne pregovore.
Dmitro Kuleba, šef ukrajinske diplomatije rekao je u ponedeljak za AP da Kijev želi da pregovori počnu do februara uz posredovanje UN ali tek nakon što se Rusija suoči sa tribunalom za ratne zločine. Za Kijev je, takođe, neprihvatljiv svaki dogovor koji umanjuje granice države.
Putinova mirovna ponuda na Božić u stvari nije odstupanje od retorike koju je koristio sve vreme od početka invazije. Čak i kada je naizgled ukazivao na spremnost za pregovore ruski lider je u nedelju odbio da spomene Ukrajinu kao relevantnu stranu i nastavio je da iznosi lažne izgovore da je Moskva ta koja se brani u ovoj, kako je ona naziva, „specijalnoj vojnoj operaciji“.
„Putinove rasprave o pregovorima su fokusirane na pretpostavljene razgovore sa Zapadom a ne sa Ukrajinom i odražavaju njegove stalne optužbe da je Ukrajina samo zapadni pion“, napisao je istraživački centar Institut za proučavanje rata u svojoj redovnoj dnevnoj proceni rata.
U svom izveštaju Instiotut piše i da je Putinova izjava od 25. decembra deo namerne informativne kampanje koja ima za cilj da zavede Zapad da natera Ukrajinu na preliminarjne ustupke.
Kao što je često bio slučaj tokom čitavog sukoba neobično pomirljiv ton Putina u nedelju brzo je suprostavljen porukom jednog od njegovih ključnih zvaničnika.
Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije, kazao je u ponedeljak da Ukrajina mora da ispuni zahteve Rusije za „demilitarizaciju i denacifikaciju“ teritorija koje su pod njenom kontrolom ponavljajući istrošenu i lažnu optužbu Moskve da nacizam stanuje u Ukrajini, što je tvrdnja koju su neretko koristili kao opravdanje rata.
Lavrov je takođe pozvao na „eliminisanje pretnji ruskoj bezbednosti“ iz Ukrajine uključujući i sa četiri teritorije koje je Rusija jesenas ankesirala ili će, kako je kazao, ruska vojska preduzeti akciju, preneo je TASS.
„Ostaje samo jedno: ispuniti ih pre nego što bude prekasno. U suprotnom će ruska vojska uzeti stvari u svoje ruke“, zapretio je Lavrov. „Što se tiče trajanja sukoba tiče lopta je sada na terenu Vašingtona“, opet misleći na Ukrajinu kao na marionetu SAD.
Ponuda Putina da je spreman da pregovara izazvala je očekivano ravnodušnu rekaciju zvaničnog Kijeva.
„Putin mora da se vrati u stvarnost“, napisao je na Tviteru Mihail Podolak, savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. „Rusija je napala Ukrajinu i ubija naše građane. Rusija ne želi pregovore samo pokušava da izbegne odgovornost. To je očito pa prelazimo na Tribunal“.
I stav SAD je sličan.
Kako je kazao portaprol Bele kuće Džon Kirbi Putin „ne pokazuje apsolutno nikakve indikacije da je voljan da pregovara“ o okončanju rata. Sve što radi na zemlji i vazduhu, dodao je Kirbi, govori o čoveku koji želi da nastavi nasilje nad ukrajinskim građanima“.
Aleksandar Rodnjanski, ekonomski savetnik Zelenskog, kazao je za CNN da su Putinovi komentari verovatno pokušaj da se kupi vreme u sukobu.
Od kraja leta, kopneni rat u istočnoj i južnoj Ukrajini je definisan nizom odlučnih kontranapada koji su odgurnuli ruske snage i iskristalisali zapadni optimizam da Kijev može da dobije rat.
Tako da je teško očekivati da Ukrajina razmišlja o mogućnosti dogovora koji će rasparčati njenu zemlju ili nagraditi Putina za njegovu invaziju.
Ali Zelenski i njegovi zvaničnici su sve vreme govorili da će nastaviti da razmatraju mogućnost pregovora, bez ikakvih nada da će postići primirje.
„Svaki rat se završava na diplomatski način“, rekao je Kuleba za AP u ponedeljak. „Svaki rat se završava kao rezultat akcija preduzetih na bojnom polju i za pregovaračkim stolom“.
Ministar spoljnih poslova je rekao da će UN biti najprirodniji posrednik za te razgovore.
„Ujedinjene nacije bi mogle da budu najbolje mesto za održavanje ovog samita, jer se ne radi o činjenju usluge određenoj zemlji“, rekao je on. „Ovde se zaista radi o dovođenju svih na brod.”
Zelenski je predstavio ukrajinsku formulu mira od 10 tačaka svetskim liderima na samitu Grupe 20 na Baliju, u Indoneziji, u novembru.
Koraci uključuju put ka nuklearnoj sigurnosti, sigurnost hrane, specijalni tribunal za navodne ruske ratne zločine i konačni mirovni sporazum sa Moskvom. On je takođe pozvao lidere G20 da iskoriste svu svoju moć da „nateraju Rusiju da odustane od nuklearnih pretnji“ i uvede ograničenje cena energije uvezene iz Moskve.
Tokom svog govora u Kongresu prošle nedelje, Zelenski je rekao da je američki predsednik Džo Bajden podržao taj plan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
