Rusija optužila Izrael da rat Ukrajini koristi da skrene pažnji sa palestinskog pitanja

U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Lapid je optužen za „antiruski napad“ zbog glasanja u UN 7. aprila, kada je drugi put u istoriji tog tela jedna zemlja lišena prava članstva u Savetu.

Ocenjeno je da je to loše prikriven pokušaj da se iskoristi situacija u Ukrajini kako bi se odvratila pažnja međunarodne zajednice  „sa jednog od najstarijeg nerešenog konflikta,izraelsko-palestinskog“, preneli su danas izraelski mediji.

U saopštenju se osuđuje Izrael za „nelegalnu okupaciju, parališuću aneksiju palestinskih teritorija“ i blokadu pojasa Gaze kojim vlada Hamas.

„Takođe je vredno pažnje da se najduža okupacija u istoriji posleratnog sveta sprovodi uz prećutnu saglasnost vodećih zemalja Zapada i stvarnu podršku Sjedinjenih Američkih Država“, dodaje se u saopštenju.

Nije poznato šta je tačno rekao Lapid, koji je optužio Rusiju za ratne zločine u Ukrajini, posle glasanja o suspenziji, da izazove gnev Moskve, gde je ocenjeno da je njegova izjava agresivna, za žaljenje, te da se odbacuje.

Ministarstvo spoljnih poslova Izraela je u to vreme osudilo „naopravdanu invaziju“ Ukrajine i optužilo ruske snage za „ubijanje nevinih civila“ i to je, kako navode izraelski mediji najznačajniji korak javno učinjen protiv Rusije od početka rata, uz podršku osudi te zemlje u Savetu bezbednosti UN pre nekoliko nedelja.

U saopštenju se navodi da je Lapid rekao da nema promene u stavu Izraela prema Savetu za ljudska prava UN,koji izraelski lideri stalno optužuje za pristrasnost protiv, bez aluzije na Rusiju i invaziju Ukrajine.

Ni Ministarstvo spoljnih poslova Izraela, ni Lapid nisu odgovorili na najnovije saopštenje Rusije.

Izrael izbegava da stane na bilo koju stranu od početka invazije na Ukrajinu 24. februara i jedna je od zemalja koja održava relativno tople odnose i sa Kijevom i sa Moskvom.

Rusija kontroliše vazdušni prostor nad Sirijom, susednom zemljom Izraela, u kojoj izraelska vojska napada saveznike Irana.

Izrael je izazvao gnev administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena (Jospeh Biden) jer je odbio da bude kosponzor prve rezoluciije Saveta bezbednosti UN protiv ruske invazije, ali se od tada pridružio Zapadu optužujući Rusiju u nekoliko rezolucija svetskog tela.

Jevrejska država se polako približila poziciji Zapada protiv Rusije, ali postoji razlika između premijera Izraela Naftalija Beneta (Bennett) koji je donedavno težio da posreduje između zaraćenih strana i uglavnom izbegavao da kritikuje Rusiju i Lapida, čije su kritike bile mnogo oštrije.

I Benet i Lapid su međutim osudili masakr u Buči, ali je samo Lapid uperio prst na Rusiju.

Za rezoluciju o suspenziji Rusije iz Saveta za ljudska prava glasale su 93 zemlje,24 je bilo protiv i 58 uzdržanih.