Foto: EPA-EFE/RUSSIAN STATE DUMA PRESS SERVICE HANDOUTPoznato je da je kritičarima Kremlja veoma teško u Rusiji. Poslednjih godina je usvojen čitav niz zakona koji kriminalizuju otvorenu kritiku zvanične politike Moskve. Među njima je i Zakon o takozvanim „nepoželjnim organizacijama“, koji je sada pooštren. Duma je usvojila izmene u trećem i poslednjem čitanju. Nakon konačnog usvajanja u Savetu Federacije i potpisa predsednika Vladimira Putina, zakon će odmah stupiti na snagu.
Prema tom zakonu, organizacije se u Rusiji smatraju nepoželjnim „ako njihove aktivnosti predstavljaju pretnju osnovama ustavnog poretka Ruske Federacije, odbrambenoj sposobnosti zemlje ili sigurnosti države“. Takvim organizacijama je zabranjeno „obavljanje novčanih transakcija, deljenje informativnog materijala putem medija ili interneta, osnivanje pravnih subjekata i provođenje programa“.
Uskoro će svaka strana organizacija biti zabranjena u Rusiji?
Do sada se ovaj zakon odnosio samo na nevladine organizacije, pre svega na opozicione institucije kao što su političke fondacije, grupe za ljudska prava ili ekološka udruženja. Sada će, međutim, sve strane organizacije moći da budu proglašene „nepoželjnim“ ako su njihovi „osnivači ili članovi vlasničkih struktura državni organi neke druge zemlje“. Dakle, više nije važno ko je osnovao i vodi takvu organizaciju: da li je reč o privatnoj osobi, društvu sa ograničenom odgovornošću, registrovanom udruženju, političkoj stranci, državnoj ili vladinoj instituciji.
Saradnja s takvom organizacijom je u osnovi kažnjiva. Učešće u aktivnostima neke „nepoželjne organizacije“ u Rusiji ili u inostranstvu smatra se prekršajem i kažnjava se novčanom kaznom u visini od oko 1.600 evra. U slučaju da se to ponovi, preti kazna do 5.300 evra ili zatvorska kazna do četiri godine. Osnivanje „nepoželjnih organizacija“ kao i njihovo vođenje kažnjava se zatvorskom kaznom u trajanju do šest godina.
I sagovornicima u intervjuima prete kazne
Kao saradnja se smatra deljenje citata i linkova tekstova i video sadržaja „nepoželjne organizacije“, kao i učešće na javnim događajima koje organizuju „nepoželjne organizacije“. Takođe i onaj ko da intervju nekom televizijskom kanalu koji je proglašen takvom organizacijom, čini prekršaj. Zakon bi mogao da se primeni i na Dojče vele, koji je već morao da zatvori svoju ispostavu u Moskvi.
Ruska pravnica Anastasija Burakova je uverena da je zakon namerno formulisan nejasno, kako mogao da se zabraniti što veći broj organizacija koje su „neusklađene s politikom Kremlja“. U razgovoru za DW, ona ga naziva „gumenim zakonom“, jer se, kao komad gume, može „savijati“ i tumačiti na različite načine.
Zakon, na primer, kako ističe, može da se primeni na NATO, Savet Evrope ili Međunarodni krivični sud. „Svaka osoba koja podnese žalbu protiv ruske države ovom sudu može da se suoči sa zatvorskom kaznom do četiri godine. To se smatra učešćem u djelovanju nepoželjne organizacije“.
Rusija „još više spušta Gvozdenu zavesu“
Kada je Duma glasala o pooštravanju zakona u prvom čitanju 11. juna, predsedavajući Vjačeslav Volodin je nagovestio na šta cilja obnovljeni zakon, a to su organizacije koje su osnovane unutar državnih struktura u SAD, Velikoj Britaniji i drugim evropskim državama i koje „sprovode aktivnosti usmerene protiv Rusije“.
Jedan od autora teksta pooštrenog zakona, poslanik Dume Vasilij Piskarov, dodao je da stranim organizacijama treba isključiti svaku mogućnost da se mešaju u unutrašnje prilike u Rusiji: „Postoji dovoljno primera da organizacije povezane s vladinim organima Sjedinjenih Američkih Država ili evropskih zemalja direktno štete Rusiji i sprovode subverzivne aktivnosti.“
Za pravnicu Burakovu je jasno da se „time Gvozdena zavesa još niže spušta i da se Rusija još više izoluje od međunarodnih institucija.“
U Rusiji je već zabranjeno oko 200 nevladinih organizacija
Obnovljeni zakon je još represivniji od dosadašnjeg, kaže ruska advokatkinja i aktivistkinja za ljudska prava Valerija Vetoškina u razgovoru za DW. Za nju je jasno da se u stvarnosti radi o „još većem kažnjavanju ljudi“ koji se ne slažu sa politikom u njihovoj zemlji. To može da obuhvati i strance, pojašnjava njena koleginica Anastasija Burakova, naglašavajući da je zakon pojačano primenjivan od početka ruskog napada na Ukrajinu – i protiv nezavisnih medija.
Do sada je oko 200 stranih i međunarodnih nevladinih organizacija u Rusiji proglašeno „nepoželjnim“. Među njima su portal Meduza, čije sedište je u Letoniji, u Holandiji registrovani kanal na ruskom jeziku Dožd, nezavisni internet portal Moskau tajms, nemačke stranačke fondacije Hajnrih Bel i Fridrih Ebert, te međunarodne ekološke organizacije WWF i Grinpis, prenosi DW.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
