„Zauvek rat, više represije, Putin doživotno“: Dopisnici iz Moskve u analizi za Gardijan o „sumornim izgredima“ Rusije nakon predsedničkih izbora

Dok Rusi u petak izlaze na birališta na izborima sa samo jednim mogućim rezultatom, Kremlj će zatražiti mandat za taj rat, ističući Putinovu najkrvaviju kocku kao najbolji trenutak u zemlji, ocenjuju u analizi Endrju Rot i Pjotr Sauer, dopisnici Gardijana iz Moskve.

Ruski lider je često uspevao tako što je svojim protivnicima predstavljao samo loše i gore opcije; ovi izbori se ne razlikuju.

Uveren da može da nadživi zapad, Putin nastoji da oženi budućnost Rusije, uključujući elitu i društvo koje izgleda rezignirano sa njegovom doživotnom vladavinom, sa sudbinom svog dugog rata u Ukrajini.

„Vi imate posla sa osobom koja je započela ovaj rat; već je napravio grešku tolikih razmera da to nikada ne može sebi da prizna“, rekao je bivši visoki ruski zvaničnik za Gardijan. „A ne može da izgubi ni taj rat. Za njega bi to bio smak sveta.

„Svi smo – zahvaljujući Putinu – uvedeni u takvo sranje da nema dobrog ishoda. Jedine opcije idu od veoma loše do katastrofalne“, dodao je on.

A ako Putin počne da gubi, dodala je ta osoba, onda ćemo „svi možda videti zvezde na nebu“ – što sugeriše potencijalni nuklearni rat.

Putinova kampanja za reizbor, koja je uključivala propagandni pritisak od više od milijardu funti, prema procurelim dokumentima do kojih je došao estonski list Delfi i koje je pregledao Gardijan, stavila je rat u prvi plan, jer on predviđa militarizovano društvo lišeno svojih liberalni ukrasa.

Insajderi su rekli da je njegov tim insistirao da se fokusira na pozitivnu agendu socijalne potrošnje ili kulturnih dostignuća, ali je umesto toga on odlučio da proglasi svoju kandidaturu dok je razgovarao sa veteranima rata, za koje je rekao da bi trebalo da pomognu u formiranju nove „upravljačke klase“ koja će zameniti staru, osramoćenu elitu.

I na TV-u je delovao samouvereno jer sugeriše da je spreman da nastavi borbu do pobede.

„Bilo bi smešno da započnemo pregovore sa Ukrajinom samo zato što joj ponestaje municije“, rekao je Putin u intervjuu ove nedelje sa propagandistom Dmitrijem Kiselevim.

Jedan od Putinovih ciljeva na ovim izborima je da „većini Rusa oduzme mogućnost da zamišljaju budućnost bez njega“, napisali su Majkl Kimidž i Marija Lipman u časopisu Foreign Affairs.

A izgledi za njegov sledeći mandat, ili čak dva mandata do 2036, izgledaju jasni: večni rat, sve militarizovanije društvo i ekonomija kojom dominiraju državna i vojna potrošnja.

Konsolidovana elita

U maju 2022. Boris Bondarev, savetnik u ruskoj misiji pri Kancelariji Ujedinjenih nacija u Ženevi, podneo je ostavku u znak protesta protiv rata.

Tada je optužio ministarstvo spoljnih poslova za „ratno raspirivanje, laži i mržnju”. „Nikada se nisam toliko stideo svoje zemlje”, napisao je.

Dve godine kasnije, Bondarev ostaje jedini ruski diplomata koji je javno prebegao na zapad od februara 2022.

Upitan zašto je to rekao: „Zato što sam ja jedini možda bez zdrave pameti“, dodajući: „Svi ostali sede u kući, verovatno se osećam prilično dobro, sada čak i bolje.

Oni primaju plate, još mogu da putuju i nisu mobilisani za rat. Oni sada misle da ćemo uskoro pobediti i moći ćemo ponovo da putujemo na zapad kada sankcije budu ukinute“. Rekao je da je tražio posao otkako je prebegao.

Samo nekoliko vrhunskih biznismena, uključujući milijardera bankara Olega Tinkova i Arkadija Voloža iz Jandeksa, izjasnilo se protiv rata, i to iz relativne sigurnosti van zemlje. Obojica više nemaju biznis u Rusiji.

„Ne razgovaram sa ljudima koji su još u Rusiji o njihovoj budućnosti“, rekao je za Gardijan jedan veliki biznismen kome su uvedene sankcije. „To je glupo pitanje. Svako je već napravio svoj izbor“.

U isto vreme, smrt opozicionog lidera Alekseja Navaljnog i rekonstrukcija sve opozicione politike u zemlji podigli su ulog za bilo kakvo protivljenje Putinu.

Mihail Hodorkovski, bivši oligarh koji je bio u zatvoru pod Putinom, a sada je član prognane opozicije, rekao je da je trenutak za raskol među elitom „propušten“.

„Bez očiglednog vojnog poraza“, rekao je on, sukobi među elitom ne bi izazvali „ozbiljne promene, barem dok je Putin živ“.

Rusija sve više pokušava da namami više od pola miliona ljudi koji su pobegli iz zemlje nakon početka rata, uključujući neke od njenih najobrazovanijih i najbogatijih građana.

Zauvek ratna osnova

Iako su Putinovi ratni planeri predvideli munjevit napad koji bi zauzeo Kijev za nekoliko dana, diplomate, insajderi, posmatrači i aktivisti uglavnom veruju da je Putin sada spreman za daleko duži sukob koji bi mogao da potraje godinama, ako ne i decenijama.

„Čini se da se Putin ukopao; on neće zaustaviti rat osim ako nije primoran na to“, rekao je visoki zapadni diplomata u Moskvi.

„Ne verujemo da je on ozbiljan u vezi bilo kakvih mirovnih pregovora i na Ukrajini bi ionako bilo da o tome odluči. Iz mojih retkih susreta sa ruskim diplomatama, imam osećaj da su samouvereniji nego posle početka rata“.

Procenjuje se da Rusija posvećuje 7,5 odsto svog BDP-a vojnoj potrošnji, što je najveći udeo od hladnog rata, a raskošna potrošnja vlade znači da fabrike za proizvodnju oružja, municije i vojne opreme rade u dvostrukoj ili trostrukoj smeni, a zavarivači prikupljaju prekovremeni rad može da zaradi koliko i beli ovratnici.

Insajder za odbranu je predvideo da će nivoi potrošnje samo nastaviti da rastu, nazivajući promenu „novom trajnom fazom“ koja bi mogla da traje „mnogo godina“.

Na unutrašnjem planu, restorani u Moskvi i Sankt Peterburgu su i dalje puni, projektujući sliku normalnosti, „paralelni uvoz“ – uvoz zapadne robe preko trećih zemalja – i druge nove šeme pokušavaju da spreče Ruse da primete gubitak udobnosti stvorenja i luksuzni proizvodi.

Putin je javno umanjio potencijal za sveopšti rat sa zapadom, rekavši ove nedelje da ne veruje da Sjedinjene Države planiraju nuklearni rat modernizacijom svojih strateških snaga. Ali, dodao je, „Ako žele, šta da se radi? Mi smo spremni.“

I dok je Putin tvrdio da je „spreman da pregovara“ sa Ukrajinom ove nedelje, on je takođe odbacio „poželjne želje“ i okaljao Zelenskog kao korisnika droge.

„Ne želim ovo da kažem, ali nikome ne verujem“, rekao je Kiselevu o potencijalnim bezbednosnim garancijama sa zapada.

„Verujem da su svi signali koje Putin možda šalje da želi mir samo način da odloži isporuke zapadnog oružja Ukrajini“, rekao je Bondarev.

Čak i antiratni Rusi redovno ponavljaju stavove da Zapad snosi izvesnu krivicu za podržavanje ukrajinske strane, bilo odvraćanjem mogućih trenutaka za sklapanje mira ili produžavanjem sukoba za koji veruju da Putin sebi nikada neće dozvoliti da izgubi.

„Jasno je da se ovaj rat neće završiti pobedom nijedne strane“, rekao je bivši visoki ruski zvaničnik. „Neće se završiti. Završiće se kao zamrznuti konflikt. I taj zamrznuti sukob će se nastaviti 100 godina“.

Ako Donald Tramp bude ponovo izabran za predsednika SAD u novembru, to će izvršiti pritisak na Ukrajinu da ustupi teritoriju jer je obećao da će okončati rat „u jednom danu“.

Društvena transformacija

Govoreći pred ruskim zakonodavnim telom prošlog meseca, Putin je najavio inicijativu pod nazivom Vreme heroja, program čiji je cilj da dovede veterane invazije na Ukrajinu u više redove vlasti.

Ali najava je takođe bila jasno usmerena na rusku liberalnu elitu, za koju je Putin rekao da se osramotila nedovoljnim patriotizmom od izbijanja rata.

„Znate da je reč ’elita’ izgubila veliki deo svog kredibiliteta“, rekao je on. „Oni koji nisu učinili ništa za društvo i smatraju sebe kastom koja ima posebna prava i privilegije – posebno oni koji su iskoristili sve vrste ekonomskih procesa 1990-ih da bi napunili džepove – definitivno nisu elita“.

Čak i visoki članovi prokremljanske kulturne elite, koji se često druže sa visokim ruskim zvaničnicima i sastaju se sa Putinom, sada smatraju da njihove pozicije više nisu sigurne.

U akciji koja je istakla konzervativnu promenu Rusije, imena iz domaćinstva poput pop ikone Filipa Kirkorova bila su primorana da se u suzama izvinjavaju nakon što se proširio snimak na kojem prisustvuju raskalašnoj „skoro goloj“ zabavi slavnih u Moskvi.

„Za mnoge elite, goli skandal je bio najalarmantniji događaj godine; to ih je potreslo čak i više od Prigožinove pobune“, rekao je izvor moskovskih medija.

Putinova nedavna retorika mogla bi da izazove slike restrukturiranja ruskog društva u stilu Mao Cedunga koje podseća na kinesku kulturnu revoluciju, iako je većina posmatrača umanjila to poređenje.

„Vlada je očigledno zabrinuta za lojalnost i moral vojske i odbrambene industrije“, rekla je osoba bliska toj industriji. „Oni znaju da treba da izaberu barem neke primere ljudi koji su se borili u ratu koji su sada na pozicijama moći“.

Ali program je deo većeg pitanja koje će mučiti rusku državu u narednim godinama i za njega su lobirali najglasniji ratni jastrebovi u zemlji: kako upravljati prilivom i povratkom desetina hiljada vojnika, od kojih su mnogi sa ozbiljnim povredama ili post -sindrom traumatskog stresa, od kojih su hiljade regrutovane iz ruskih zatvora.

Prema ustavnim promenama koje je organizovao 2020, Putin bi mogao da ostane na vlasti do 2036, kada će imati 83 godine.

Za mlade Ruse, koje se često nazivaju generacijom Putina, predstoji još jedna decenija pod sve autoritarnijom vladavinom jedinog predsednika kojeg su ikada poznavali.

„Pesimista sam u pogledu dugoročnih izgleda Rusije“, rekao je biznismen koji živi pod sankcijama. „Savetovao bih mladim ljudima sa dobrim obrazovanjem da odu i grade novu budućnost u inostranstvu. Rusija neće ostati bez novca… To će biti samo stagnirajuća, militaristička nacija“.