Rusija prestigla Iran i Severnu Koreju po broju sankcija

Tako je Rusija prestigla Iran i Severnu Koreju i postala država sa najviše sankcija na svetu u periodu od samo 10 dana nakon što je predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

Švajcarska je, navodi se, među državama koja je Rusiji nametnula najviše sankcija.

U naletu akcija koje predvode američki i evropski saveznici počev od 22. februara, Rusija je postala meta 2.778 novih sankcija, čime je ukupan broj kaznenih mera protiv ove države dostigao 5.530, piše Blumberg.

Poređenja radi, protiv Irana je uvedeno tokom decenije 3.616 sankcija, najviše zbog nuklearnog programa te države i podrške terorizmu.

Pritisak na Rusiju se povećava skoro svakim danom. Tokom vikenda, American Ekpress Co. i Netflik Inc. pridružili su se dugačkoj listi kompanija koje se povlače ili obustavljaju poslovanje u Rusiji. Neki to rade zbog obaveza prema odluci svoje države dok se drugi  „samosankcionišu“ – u suštini odlučuju da izađu iako to nisu zakonski obavezni.

„Ovo je finansijski nuklearni rat i najveći stepen sankcionisanja neke države u istoriji“, rekao je Piter Pjatecki, bivši zvaničnik Ministarstva finansija u administraciji Obame i Trampa koji je suosnivač Castellum.ai.

„Rusija je za manje od dve nedelje prešla put od dela globalne ekonomije do najveće mete globalnih sankcija i finansijske parije”, ocenio je Pjatecki.   Sankcije Rusiji naglašavaju izuzetno jedinstvo između SAD i njihovih saveznika suočenih sa Putinovom invazijom i njihovu odlučnost da iskoriste svoju ekonomsku moć kako bi pokušali da ga odvrate od nastavka rata. To, takođe, kako se ukazuje odražava nevoljnost tih nacija da dovedu trupe u opasnost u Ukrajini, saveznici koja nije članica NATO-a.

Putin je tokom vikenda rekao da je brzo uvođenje sankcija „slično objavi rata“.

Posle Rusije i Irana, spisak država protiv kojih je na snazi dosta sankcija jesu Sirija, Severna Koreja, Venecuela, Mjanmar i Kuba. Sankcije uključuju kazne za pojedince, kompanije, pa čak i ograničenja za jahte i avione.

Mnoge sankcije SAD protiv Rusije pre rata u Ukrajini bile su zbog mešanja u izbore 2016. i napada na političke disidente u Rusiji i inostranstvu.

Velika većina sankcija Rusiji od 22. februara odnosi se na pojedince — 2.427, pokazuju podaci Castellum.ai – u poređenju sa 343 protiv entiteta, koji su obično kompanije ili vladine agencije.

Vodeća država kada je reč o sankcijama protiv Rusije jeste Švajcarska, sa 568 sankcija, u poređenju sa 518 za Evropsku uniju i 512 za Francusku. SAD su uvele 243 sankcije.

Ovi podaci su takođe u skladu sa onim što je do sada bilo jedno od najvećih iznenađenja režima sankcija: da evropske nacije, koje su istorijski bile opreznije u sankcionisanju, sada prednjače, čak su i nadmašile SAD u nekim slučajevima.

Visoki zvaničnici kažu da je jedan primer toga bila odluka da se neke ruske banke izbace iz bankarskog sistema SWIFT, što je potez u kojem su SAD u početku zaostajale.

Pretpostavlja se da će protiv Rusije biti uvedeno još sankcija.  U emisiji CNN-a „Stanje Unije“ u nedelju, državni sekretar SAD Entoni Blinken rekao je da SAD i njihovi partneri „na koordinisan način gledaju na izglede zabrane uvoza ruske nafte, istovremeno se starajući da još uvek postoji odgovarajuća zaliha nafte na svetskim tržištima“.

„To je svakako istorijski najznačajnija kampanja sankcija“, rekao je Edvard Fišman, koji je pomagao u izradi kaznenih mera Stejt departmenta u Obaminoj administraciji. „Sa svakom novom eskalacijom agresivnog ponašanja Moskve, sve više ljudi shvata da će biti izazov imati produktivne odnose sa Rusijom sve dok je Putin na vlasti”, zaključio je.