Rusija preti proterivanjem diplomata SAD

Kako piše Bi-Bi-Si, ova pretnja je došla od izvora u ruskom ministarstvu spoljnih poslova, a vest je najpre preneo ruski list Izvestia. U decembru prošle godine administracija tadašnjeg američkog predsednika Braka Obame je izbacila 35 ruskih diplomata i zatvorila dva ruska diplomatska sedišta u SAD. Ove mere su preduzete kao reakcija na navodno rusko mešanje u izbore u Americi, a Rusija se tada već nalazila pod sankcijama koje su nametnule SAD. Obama se odlučio na ovaj postupak nakon što su američke obaveštajne službe optužile ruske državne agente da su hakovali kompjutere Demokratske stranke da bi podrili predsedničku kampanju Hilari Klinton.

List Izvestia je preneo i da je ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku koji je sa Donaldom Trampom imao u petak u Hamburgu, u okviru samita G20, pokrenuo pitanje sankcija koje je Obama uveo, što je Tramp nakon sastanka poricao, tvrdeći da nisu razgovarali o tome. Međutim, Gardijan javlja da je, protivrečeći Trampovoj izjavi, portparolka Bele kuće Sara Hakabi Sanders juče izjavila da su dva predsednika na sastanku ipak razgovarala o ovom pitanju. Sastanak, koji je trajao dva sata i 16 minuta, što je mnogo duže od prvobitno predviđenih pola sata, održan je nedugo nakon što je američki Senat velikom većinom izglasao nove sankcije Rusiji.

Osim što je izbacila 35 diplomata iz Vašingtona i San Franciska, Obamina administracija je uvela sankcije za devet entiteta i individua, uključujući ruske obaveštajne agencije GRU i FSB, ali i zatvorila ruska obaveštajna sedišta u NJujorku i Merilendu. Putin se tada, za razliku od prethodnih diplomatskih nesuglasica, uzdržao od odmazde. Ruski izvori sada tvrde da Tramp „nije izneo plan za rešavanje ove krize“ kada je pitanje pokrenuto u Hamburgu. Neimenovani ruski diplomata rekao je za list Izvestia da bi u znak odmazde Rusija mogla da zapleni vilu američke vlade u Srebrnom boru severozapadno od Moskve, kao i skladište koje se nalazi u samom gradu. Izvestia tvrdi da će Rusija sprovesti ove pretnje ukoliko se ne dođe do kompromisa na sastanku koji će se krajem meseca održati u Sankt Peterburgu, gde će se sastati zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov i zamenik državnog sekretara SAD Tomas Šenon.

Trampova administracija je nedavno razmatrala mogućnost da Rusiji vrati objekte zaplenjene prošle godine, što je naišlo na brojne kritike. Kako konstatuje dopisnik Bi-Bi-Sija iz Moskve, ako je Tramp pročitao čuveni satirični roman DŽozefa Helera, sigurno je da će prepoznati situaciju poznatu kao Kvaka-22 kada je u pitanju odluka o tome. Jer ako odluči da Rusima vrati diplomatska sedišta koja je Obama zaplenio, to će doprineti da u očima svojih suparnika izgleda kao marioneta Kremlja. Trenutno bi svaki ustupak Rusiji bio kontroverzan, s obzirom na tekuću istragu koja se u Americi vodi povodom navodne povezanosti Trampovog predizbornog tima i Moskve. S druge strane, ako ovi zaplenjeni objekti ne budu vraćeni, Moskva bi mogla da izbaci brojne američke diplomate iz Rusije i da zapleni neke diplomatske zgrade SAD. A to bi dovelo do dodatnih komplikacija u postizanju boljih odnosa Amerike sa Rusijom, što Tramp navodno želi da postigne.

Kada je u pitanju istraga o navodnoj umešanosti Rusije u američke izbore, NJujork tajms javlja da je, pre nego što je ugovorio sastanak sa ruskom advokaticom Natalijom Veselnitskajom za koju je verovao da će mu obezbediti kompromitujuće informacije o Hilari Klinton, Donald Tramp Junior, sin američkog predsednika, bio obavešten mejlom da je ovaj materijal deo napora ruske vlade da pomogne kandidaturu njegovog oca , što tvrde tri osobe koje su imale saznanja o ovom mejlu. Međutim, Veselnitskaja je izjavila da nikada nije imala informacije koje bi mogle naškoditi Klintonovoj. Mejl je Trampu Junioru poslao Rob Goldstoun, britanski publicista i bivši novinar tabloida koji je omogućio njegov sastanak sa Veselnitskajom u junu 2016. Tramp Junior je pre nekoliko dana priznao da se sastao sa Veselnitskajom i da je bio zainteresovan za informacije o Hilari Klinton, ali je rekao da ona nije odala nikakve značajne informacije o rivalki njegovog oca i da nije imao nikakav nagoveštaj o tome da bi advokatica mogla biti povezana sa Kremljom. Goldstounova poruka, prema opisu koji su NJujork tajmsu dale tri osobe, nagoveštava da je ruska vlada izvor ovih potencijalno štetnih informacija, ali ne govori ništa šire o pokušaju Moskve da pomogne Trampovoj kampanji.

Nema dokaza koji ukazuju na to da su obećane informacije u vezi sa kompjuterskim hakovanjem ruske vlade koje je dovelo do toga da budu ugrožene hiljade mejlova Demokratske stranke. Sastanak Trampa Juniora sa Natalijom Veselnitskajom se odigrao skoro nedelju dana pre nego što je objavljeno da su ruski hakeri napali servere američkih demokrata. Ali, sigurno je da će ovaj mejl biti od glavnog interesa za Ministarstvo pravde i istražitelje u Kongresu koji istražuju da li je iko od ljudi kojima je Tramp bio okružen imao veze sa ruskom vladom u cilju mešanja u izbore prošle godine.