Rusija prihvatila nihilizam kao primarni metod ratovanja: „Ako Putin ne bude mogao da zauzme Ukrajinu, on će je uništiti“

Električna mreža je pretrpela velika oštećenja tokom tri nedelje napada fokusiranih na elektrane na ugalj i gas i, iznad svega, električne podstanice koje povezuju različite delove mreže.

Nestanci struje su postali nova normala dok zima dolazi.

Kako piše Gardijan, možda još nije u potpunosti poznato koliku su štetu izazvali napadi na, između ostalog, dve hidroelektrane na reci Dnjepar i jednu na Dnjestru, ali ove mete ukazuju da to da Rusija ima nameru da nastavi sa svojim pokušajima da bombardovanjem Ukrajinu dovede do mraka: pre rata, od hidroelektrana je poticalo oko 14 odsto energetskog kapaciteta zemlje.

Istovremeno, Ukrajina je upozorila da je Rusija minirala branu Nova Harkova u okupiranoj južnom delu zemlje i da bi njene snage mogle da je unište kako bi prikrile svoje povlačenje iz Hersona.

S druge strane, Moskva je upozorila da bi Ukrajina mogla da raznese branu na Dnjepru, iako su neki proruski blogeri objavili animirane mape koje prikazuju koliko bi to ozbiljnu štetu moglo da izazove na daljem toku reke.

Gotovo je sigurno da će jučerašnji napadi imati nastavak, a i pored uspeha Ukrajine koja tvrdi da je oborila 44 od 50 projektila, realnost je da ovi ruski napadi uspevaju da oštete mete od strateškog značaja.

Prekidi u snabdevanju strujom donekle imaju uticaj na ukrajinsku vojsku, ali očigledno je da će sa najtežim posledicama biti suočeni civili, koji su u opasnosti da ostanu bez struje i drugih izvora energije u zemlji u kojoj temperature tokom zime padaju i do 20 stepeni ispod nule.

Džon Lof, stručnjak za Rusiju u istraživačkom centru Čatnam haus, upozorava da to „ima potencijal da bude veoma bolno za civilnu populaciju“ ali kaže i da je verovatno „da će ohrabriti Ukrajince da uspostave još bolje odbrambene pozicije i da prihvate da je Rusija odlučila da ih načini žrtvama i nanese im najveći mogući bol“.

Bombardovanje, koliko god da je strašno, je vojna taktika koja slabo ima uticaja na borbeni moral.

Ali, Rusija verovatno ne mari za to, a njena strategija je istovremeno usmerena i na zapad, pošto pokušava da izazove novi talas od nekoliko miliona migranata.

Ukrajinske vlasti su pokušale da apeluju na izbeglice koje se već nalaze u inostranstvu da se ne vraćaju tokom zime kako bi se očuvalo snabdevanje energijom.

Istrovremeno, Rusija se nada da će doprineti povećanju troškova za podršku Ukrajini, koja je prošle nedelje po prvi put probno uvozila energiju iz Evrope.

Ukrajina je ranije bila poznata po energetskom višku, a sada će možda biti primorana da kupuje zalihe, u vreme dok je državna kasa u minusu zbog borbe protiv Rusije.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je nedavno procenio da Ukrajina mora da pozajmi između tri i četiri milijarde dolara mesečno kako bi pregurala do sledeće godine, ali je upozorio i da bi potreba Kijeva za finansijskom podrškom mogla dodatno da poraste ako se povećaju „socijalni i infrastrukturni zahtevi“, odnosno ako se ratna šteta još pogorša u ovom sukobu koji će verovatno trajati još najmanje sledeće godine.

Kako navodi Gardijan, analitičari upozoravaju da Ukrajina i njeni saveznici moraju da se pripreme na duže staze i da budu spremni da se fokusiraju na dodatnu humanitarnu pomoć, svesni činjenice da je Kremlj prihvatio nihilizam kao svoj primarni metod ratovanja.

„Ako Putin ne bude mogao da zauzme Ukrajinu, on će je uništiti“, zaključuje Džon Lof.