Kako bi Rusija mogla da odgovori SAD i Britaniji zbog dozvole da Ukrajina koristi njihove rakete?

Ranije ove nedelje Kremlj je najavio zvaničnu promenu svoje nuklearne doktrine koja posebno predviđa mogući nuklearni odgovor na napade na ruskom tlu, izvedene uz pomoć NATO. Dakle, koliko daleko je Vladimir Putin spreman da ide?

Koliko je verovatno da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje u sukobu u Ukrajini?

Kremlj je već koristio svoj strateški arsenal tokom sukoba u Ukrajini u pokušaju da odvrati Zapad od mešanja u konflikt. Ali uprkos svim pretnjama, SAD su saopštile da nisu primetile znake neobičnog kretanja u ruskom skladištu nuklearnog oružja, što ukazuje da nije došlo do promene u fizičkom pozicioniranju taktičkih bojevih glava, piše Gardijan.

Većina stručnjaka smatra da je za sada mala verovatnoća da Rusija upotrebi nuklearno oružje, ali su upozorili na samozadovoljstvo. Pavel Podvig, viši istraživač Instituta UN za istraživanje razoružanja, rekao je da ne veruje da je bacanje bombe na Ukrajinu na listi opcija Moskve „pre svega zato što to ne bi pomoglo u postizanju bilo kakvih vojnih ciljeva, a Rusija u ovom trenutku ostvaruje napretke”.

Štaviše, upotreba nuklearnog oružja u sukobu po prvi put od 1945. ujedinila bi veliki deo sveta protiv Rusije na načine koje Moskva ne bi mogla lako predvideti, tvrdi Podvig.

„Dakle, to bi bila ozbiljna kocka. Ali ne mogu, međutim, da isključim da je Kremlj spreman da rizikuje. Pogotovo ako Moskva oseća da može da računa na slab odgovor, što ne znamo da li može“, rekao je on na platformi društvenih medija Blueski.

Na koje druge načine Rusija može uzvratiti Zapadu?

Moskva je pokazala veliku dozu mašte u svojoj upotrebi hibridne taktike protiv svojih neprijatelja, koja se odvija u „sivoj zoni“ između mira i rata.

Od priliva ljudi koji migriraju na zapad je napravila oružje, pošto ih usmerava ka poljskim, litvanskim i finskim granicama sa ciljem da tim zemljama izazove političke poteškoće.

Ruska vojna obaveštajna služba takođe je izvršila atentate u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Španiji, Austriji, Turskoj i drugde.

Planirala je sabotažne napade, navodno uključujući upotrebu zapaljivih uređaja pronađenih u DHL kargo čvorištima u Nemačkoj i Velikoj Britaniji u julu. Zapadne obaveštajne službe veruju da su pokušaji bombaških napada bile „generalne probe“ za slične potencijalne napade na letovima za Severnu Ameriku.

U SAD i Evropi ruski internet-botovi su intenzivirali pitanja koja unose podele sa ciljem da olabave društvenu koheziju i ojačaju krajnju desnicu. Rusija je takođe optužena za ometanje GPS signala, posebno iznad Baltika, ometajući navigaciju hiljada putničkih aviona.

Danske vlasti su u sredu navele kineski teretni brod kao najbliži području Baltičkog mora gde su ranije ove nedelje prekinuta dva podmorska komunikaciona kabla. Međutim, Elisabet Brav, stručnjak za konflikte u sivoj zoni u Atlantskom savetu, rekla je da to ne isključuje umešanost Rusije.

„Trgovački brodovi obično ne idu okolo i ne seku podmorske kablove radi zabave“, rekao je Brav. „Ono što smo videli jeste to da je Rusija veoma dobra u korišćenju izaslanika“.

Koje saveznike i izaslanike može da koristi Rusija?

Moskva ima istoriju sklapanja “privremenih brakova” iz interesa sa saveznicima i izaslanicima u cilju izvođenja operacija ometanja na zapadu.

Šef MI5, domaće bezbednosne službe u Velikoj Britaniji, rekao je u oktobru da je ruska obaveštajna služba dramatično pojačala svoju saradnju sa kriminalnim bandama u okviru „trajne misije stvaranja haosa na britanskim i evropskim ulicama – videli smo paljevine , sabotaže i drugo”.

Kako zapadne zemlje mogu da odgovore na ruski hibridni rat?

Zbog činjenice da se takvi napadi izvode u sivoj zoni, uz korišćenje izaslanika i uverljivo poricanje, posebno ih je teško obuzdati ili na njih reagovati. Oni padaju ispod nivoa otvorenog ratovanja, krivična istraga ne čini mnogo da bi Moskvu pozvala na odgovornost, a obaveštajne agencije u zapadnim demokratijama uglavnom su ograničene da reaguju na isti način.

„Jednostavno nećemo ometati ruske navigacione signale na vodi ili u vazduhu jer to može izazvati nesreće“, rekao je Brav. „Rusi su veoma dobri u ovome. Oni nastavljaju da uvode novine i ako je to uspešno, onda u redu. Ako je posledica zanemarljiva, nema štete, jer neće biti kažnjeni. Veoma je teško shvatiti kako ih kazniti“.