„Rusija sanja da iskoristi Moldaviju i stvori dodatne probleme Kijevu i Zapadu“: Zašto Putin „udara“ na Maju Sandu?

Moldavski ekspert Sergiu Ostaf, stručnjak za demokratizaciju, ljudska prava i bezbednost, sa 20 godina iskustva u zemljama istočne, smatra da Vladimir Putin drži na oku Moldaviju ne zato što je Kišinjev primarna meta Moskve.

“Već zato što Rusija sanja da iskoristi Moldaviju da stvori dodatne probleme Kijevu i Zapadu u kontekstu rusko-ukrajinskog rata”.

Predsednica Republike Moldavije Maia Sandu optužila je 13. februara Rusiju da planira državni udar uz pomoć vojno obučenih građana, kamufliranih u civile, koji će izvoditi „nasilne akcije, maskirani pod protestima takozvane opozicije“, kako bi se iznudila promena vlasti u Kišinjevu.

Dva dana ranije, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksij Danilov rekao je da bi čečenski vojnici koji su se borili u Ukrajini mogli da budu poslati u Moldaviju, a predsednik Volodimir Zelenski je upozorio da Rusija planira državni udar u Kišinjevu u bliskoj budućnosti.

Ostaf razlikuje nekoliko jasnih elemenata, koji ukazuju na pokretanje plana destabilizacije Republike Moldavije.

„Pre svega, vidimo kontekst društveno-političke neizvesnosti i nezadovoljstva cenama i životnim standardom, što smanjuje poverenje društva u vlasti. Drugi važan aspekt je konsolidacija političkih i nepolitičkih aktera koje direktno podržava Rusija na teritoriji Republike Moldavije.

Mobilizovano je i poslovno okruženje blisko Moskvi, onih iz sveta kriminala i biznisa. Postoji mobilizacija i koherentnost kao po komandi aktera koje podržava Kremlj, direktno ili indirektno“, napominje analitičar.

On ne isključuje nijednu od metoda koje je režim Vladimira Putina često koristio: od propagande do fizičkog nasilja, usmerenog protiv onih koji smetaju.

„U prošlosti je bilo različitih slučajeva. Jedan broj lidera, poput gradonačelnika Kišinjeva Nikolaja Kostina, umrli su pod sumnjivim okolnostima. Sposobnost Rusije da eliminiše nekonvencionalne ljude je poznata u Kišinjevu, ali i u celom postsovjetskog prostora“, kaže Ostaf.

Rusija ima mrežu tajnih agenata i uticaja u Kišinjevu, koje može da mobiliše u bilo kom trenutku. Ekspert smatra da će Rusija sve više računati na različite grupe u državama i regionima sa kojima Moskva odlično sarađuje.

Opšta slika situacije u Republici Moldaviji daje kredibilitet izjavama Maje Sandu, koja je izrazila zabrinutost zbog mogućih nasilnih akcija u cilju sprovođenja državnog udara.

Svi ovi elementi hibridnog ratovanja se sve više sinhronizuju, pa prema tome, visok nivo zabrinutosti u Kišinjevu nije preterivanje, smatra analitičar.

„Plan Rusije je ostvariv, ali ne i neizbežan, jer o njemu već razgovaramo i čini se da je donekle osujećen u bliskoj saradnji sa našim partnerima. Verovatnoća scenarija se smanjuje, ali ne nestaje“, analizira Ostaf.

„Ne zaboravimo na skladišta municije u Cobasni i druge moldavske resurse koje može da koristi Rusija. Ona želi da stvori haos koji direktno kontroliše Kremlj u blizini Rumunije i Ukrajine“, navodi.

Uprkos društvenim i jezičkim podelama unutar Republike Moldavije, sve više građana veruje u ozbiljnost upozorenja predsednice Maje Sandu, smatra Sergiu Ostaf.

Mnogi su napustili mirnu i neutralnu poziciju, preuzimajući oštre poruke o budućnosti svoje države. U jesen prošle godine, poruke lidera iz Kišinjeva društvo je videlo kroz prizmu unutrašnje političke borbe, podseća Ostaf.

Sada, međutim, nakon što je sve više nezavisnih eksperata pokazalo da je društveno-politička stabilnost ugrožena, dobar deo društva je počeo da veruje u ove poruke.

Iako poruka o vanrednim situacijama postaje sve verodostojnija, postoji borba mišljenja u nizu „komplikovanih regiona” kao što su Gagauzija ili severna Moldavija.

Ekspert preporučuje moldavskim vlastima da izbegavaju politizaciju poruka o bezbednosti zemlje. „Moraju da govore eksperti, specijalisti, a ne samo političari. To su zapravo radile naše ukrajinske kolege. Tamo nije samo Zelenski govorio o bezbednosnim pretnjama, već i jedan broj stručnjaka ili nadležnih zvaničnika“.

Takođe, u Republici Moldaviji je potreban niz direktnih informativnih kampanja, „od vrata do vrata“, kako bi se povećao nivo otpornosti na propagandu i destabilizaciju putem medija.

„Ako je Putinov imperijalistički rat blizu naših granica, a zvaničnici Ruske Federacije najavljuju da je sledeća meta posle Ukrajine Republika Moldavija, jedino rešenje da se izbegne ruska okupacija je unija sa Rumunijom“, smatra Mihail Gimpu, nekadašnji predsednik Moldavije.

Istovremeno, predsednica Maja Sandu zatražila je od parlamenta da uskoro usvoji nacrte zakona koji imaju za cilj da ojačaju ulogu Službe za informisanje i bezbednost (SIS) u sprečavanju i suzbijanju unutrašnjih i spoljnih pretnji po bezbednost Moldavije.

Istovremeno, Ostaf skreće pažnju na način na koji će se tajnim službama u Kišinjevu dodeliti povećana ovlašćenja. „U nacrtima zakona javlja se niz problema u vezi sa primenom povećanih ovlašćenja obaveštajnih službi.

Međutim, specijalizovane javne institucije moraju ozbiljnije da se pozabave identifikacijom i neutralizacijom mreža koje je Rusija mobilisala na teritoriji Republike Moldavije, smatra Sergiu Ostaf.

“Mora se mora sprovoditi inteligentno praćenjem finansijskih tokova, identifikovanjem i razbijanjem mobilisanih mreža“, kaže specijalista. “Ruska vojska neće stići do Republike Moldavije. Problemi Kišinjeva su unutar države“.

U intervjuu za Libertatea, ukrajinski vojni analitičar i pukovnik u penziji Oleg Ždanov rekao je da su „snage koje moraju da obezbede odbranu i bezbednost Republike Moldavije veoma slabe“, ali, prema ocenama ukrajinskog specijaliste, Moldaviju ne može da ugrozi nikakav spoljni faktor, već više unutrašnji.

„To je država okružena Ukrajinom i Rumunijom. Ruske snage ne misle da imaju nikakve šanse da dođu tamo ni kopnom, ni morem, ni vazduhom“, rekao je Ždanov i dodao da su problemi Kišinjeva unutar države, a manje van nje. Međutim, on je izrazio zabrinutost zbog lošeg kapaciteta moldavske vojske da se brani od eventualne ofanzive trupa u Pridnjestrovlju.