Rusija se sprema da zatvori oštećene gasovode Severnog toka

„Severni tok 1“ i „Severni tok 2“, od kojih se svaka sastoji od dve cevi, izgradio je ruski „Gasprom“ koji kontroliše država kako bi pumpao 110 milijardi kubnih metara (bcm) prirodnog gasa godišnje u Nemačku ispod Baltičkog mora.

Tri cevi su pukle usled neobjašnjivih eksplozija u septembru, a jedna od cevi Severnog toka 2 je ostala netaknuta.

Ali rastuće tenzije između Moskve i Zapada zbog ruske invazije na Ukrajinu do tada su već dovele do zastoja Severnog toka 1 i sprečile da se njegov blizanac, kojeg Vašington i Kijev kritikuju zbog sve veće zavisnosti Nemačke od Rusije, ikada stavi na mrežu.

Gasprom je rekao da je tehnički moguće popraviti puknute vodove, ali dva izvora upoznata sa planovima kažu da Moskva vidi male izglede da će se odnosi sa Zapadom dovoljno poboljšati u doglednoj budućnosti da bi gasovodi bili potrebni.

Evropa je drastično smanjila uvoz energenata iz Rusije tokom prošle godine, dok se izvoz državnog Gazproma (GAZP.MM) van bivšeg Sovjetskog Saveza skoro prepolovio u 2022. da bi dostigao najniži nivo u postsovjetskom periodu od 101 milijardi kubnih metara.

Jedan ruski izvor je rekao da Rusija vidi projekat kao „zakopan“. Druga dvojica su izjavila da, iako ne postoji plan za popravku puknutih cevovoda, oni će barem biti konzervirani za moguće ponovno aktiviranje u budućnosti.

Drugi izvor upoznat sa planovima potvrdio je da zainteresovane strane razmišljaju o konzervaciji.

To bi najverovatnije značilo zaptivanje polomljenih krajeva i stavljanje maziva u cevi kako bi se sprečila dalja korozija od morske vode.

Jedan od ruskih izvora rekao je da bi, ako bi tečni prirodni gas (LNG) iz Sjedinjenih Država koji se koristi u Evropi, postao mnogo skuplji, Evropa bi mogla ponovo biti spremna da kupuje više od Rusije.

Moskovsko ministarstvo energetike uputilo je pitanja operaterima gasovoda, ali ni oni ni Gasprom nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Engie (ENGIE.PA), Gasunie (GSUNI.UL) i Vintershall DEA (VINT.UL) (BASFn.DE) – zainteresovane strane u Nord Stream AG, operateru Severnog toka 1 – odbile su da komentarišu. Portparol nemačke kompanije E.ON (EONGn.DE), koja takođe poseduje udeo u kompaniji Nord Stream AG, rekao je:

„Prema našim saznanjima kao manjinskom akcionaru, nije doneta nikakva odluka, ni za ni protiv obnavljanja linije.“

Ko je digao cevovode?

Moskva je tvrdila, bez pružanja dokaza, da Zapad stoji iza eksplozija. Prošlog meseca Bela kuća je odbacila kao „potpunu fikciju“ post na blogu američkog istraživačkog novinara Simora Herša u kojem se navodi da je Vašington odgovoran.

Istrage Danske, Nemačke i Švedske još nisu završene.

Severni tok 1 je ionako bio u mirovanju od kraja avgusta kada je zatvoren zbog održavanja, ali nikada nije ponovo pokrenut jer su se Rusija i Zapad raspravljali oko servisiranja turbine za pumpanje usred zapadnih sankcija.

Severni tok 2 slične veličine završen je u septembru 2021. godine, pošto su tenzije sa Rusijom rasle i naišle na probleme jer su nemački regulatori odbili da ga sertifikuju. Berlin je zatim zamrznuo projekat nekoliko dana pre nego što je Moskva poslala svoje oružane snage u Ukrajinu 24. februara prošle godine.

Ruski predsednik Vladimir Putin predložio je korišćenje neoštećene veze Severnog toka 2 za pumpanje gasa, ali Nemačka, koja sada želi da prekine oslanjanje na Rusiju, odbacila je tu ideju. Poljska je takođe prestala da kupuje ruski gas.

Rusija trenutno izvozi samo oko 40 miliona kubnih metara gasa iz gasovoda dnevno u Evropu, preko Sudže na granici između Ukrajine i Slovačke.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je u petak da se Moskva, koja se nada da će uspostaviti gasno čvorište u Turskoj da zameni baltičku rutu, više neće oslanjati na Zapad kao energetskog partnera.