„Boriti se za Rusiju? Ostaćemo kod kuće, hvala“: Oleksandr Šulga analizira važan faktor koji otežava Moskvi produžetak rata u Ukrajini

Da je ruski plan da obezglavi ukrajinsku državu uspeo, operacija sa malim brojem žrtava bi verovatno upisala Putina u rusku istoriju. Umesto toga, ona krvari najdragoceniji resurs u zemlji – svoje mlade ljude, ocenjuje Oleksandr Šulga, rukovodilac Instituta za proučavanje konflikta i analize Rusije (IKAR) u analizi za CEPA .

Tokom uspešnog februarskog napada na Avdijevku, Rusija je napredovala u stilu Velikog otadžbinskog rata 1941-45. Ukrajinski branioci su u izuzetnom broju srušili vojnike – britanska vojna obaveštajna služba je procenila da su tokom meseca gubici mrtvih i ranjenih ukupno bili blizu 1.000 dnevno.

Ovo nije Veliki otadžbinski rat i Rusi ga ne vide kao sukob od kojeg zavisi njihov nacionalni opstanak. Istraživanja javnog mnjenja Instituta za proučavanje i analizu sukoba Rusije (IKAR), na čijem sam čelu, nude oštru ilustraciju pogoršanja raspoloženja u borbi među običnim Rusima.

Da budemo jasni, ovo ne znači da se sprema direktna pobuna ili da ljudi žele kraj Kremljovog agresorskog rata po svaku cenu. Ali to pokazuje da iako su Rusi dovoljno srećni da se drugi bore, oni duboko nisu voljni da se lično bore.

Početkom prošle godine, oko 60 odsto je odbilo drugi talas masovne mobilizacije. Taj broj je porastao na 74 odsto do druge godišnjice invazije. Istovremeno, broj pristalica novog talasa mobilizacije je opao — sa 24 odsto početkom prošle godine na 14 odsto početkom 2024. Ti stavovi su još jači među mladima.

U vreme kada su mnogi na Zapadu usredsređeni na blokade nove pomoći Ukrajini (naročito protivljenje desničara u Predstavničkom domu američkog Kongresa), naši nalazi pokazuju da postoje i moćne suprotstavljene sile koje otežavaju Rusiji produžetak rata.

Argument Kremlja da je Rusija uključena u Veliki otadžbinski rat 2.0 je propao, pokazuju naši rezultati. Stanovništvo to jednostavno ne prihvata. Umesto toga, oni veruju da je rat izuzetno opasan za učesnike i u pravu su – britanski obaveštajci su takođe primetili da je zvanični broj invalidnih ruskih muškaraca starosti od 31-59 godina porastao za rekordnih 507.000 u 2023. što je porast od 30 odsto, uglavnom zbog rata.

Ovi muškarci sa invaliditetom predstavljaju ogroman odliv resursa sistema zdravstvene zaštite i rehabilitacije u zemlji. Ali oni su više od toga. Oni su takođe svedoci i ilustracije onoga što se dešava na pravoj liniji fronta, a ne propagandno teški prikazi koje neguju Kremlj i njegovi glasnogovornici.

Mladi ljudi od 18-30 godina se direktno protive bilo kakvom predlogu da budu poslati u Ukrajinu. Čak i na početku 2023, ova starosna grupa je jasno odbacila protivljenje drugom talasu masovne mobilizacije, sa 74 odsto protiv drugog kruga mobilizacije (prvi je bio u jesen 2022).

Godinu dana kasnije, brojka je dostigla 84 odsto.

Razlozi jasnog negativnog stava prema drugom talasu mobilizacije su očigledni: mladi su prvi koji se šalju u rat i oni, češće od ostalih starosnih grupa, dobijaju prave informacije o tome šta ih čeka.

Uostalom, oni imaju prijatelje koji su već mobilisani. U proseku, mladi ljudi dvostruko češće nego njihovi stariji sugrađani kažu da imaju jednog ili više prijatelja među regrutovanim Rusima.

Drugi razlog je usko povezan sa prvim: stopa onih kojima je nekoliko prijatelja poginulo u ratu je skoro dvostruko veća među mladima kao i među svim generacijama.

Dakle, mladi ljudi, češće od drugih starosnih grupa, ne samo da dobijaju informacije o stvarnom toku događaja na frontu od neposrednih učesnika, već češće od ostalih imaju ratne mrtve među svojim najbližim krugom. Ovo je dovoljno da gorljivi budući ratnici budu još neodlučniji.

Treba naglasiti da odbijanje mobilizacije i ličnog učešća u ratu nije vođeno pacifističkim ili drugim moralnim uverenjima među mladima. To je pragmatično – oni ne žele da umru ili da budu osakaćeni.

Takvi skoro univerzalni stavovi predstavljaju veliku opasnost za Kremlj.

Najočigledniji odgovor politike je promena priče. Ako mladi neće da se žrtvuju za ideju da se, poput njihovih deda i baka, bore za život Rusije kao nacije (tema koju još uvek guraju visoki lideri), šta kažete na ideju da neprijatelji Rusije dolaze da ubijaju i vode unutra država?

Ovo bi moglo promeniti popularnu motivaciju sa pragmatične na strašnu. Samoodržanje, kao i grupna solidarnost, jaki su ljudski instinkti.

Još nije jasno da je teroristički napad na Krokus Siti Hol 22. marta namerno dozvoljen, ali svakako postoji mogućnost. Kako je Vašington post objavio 2. aprila, američki obaveštajci su posebno pomenuli moskovsko mesto za koncert u svom upozorenju o predstojećim terorističkim aktivnostima u Rusiji ranije ovog meseca.

Skoro 300 ljudi je ubijeno i ranjeno od strane islamističkih terorista na mestu na kome očigledno nije bilo snaga bezbednosti.

Rusija je bez oklevanja okrivila Ukrajinu, a kasnije SAD i Veliku Britaniju, ne nudeći ikakve dokaze za tako zamršenu zaveru (jer ne postoji.)

Zašto onda iznositi optužbe?

Odgovor može biti da je to korisno propagandno sredstvo i da pothranjuje ideju da je Rusija napadnuta. (Neki takođe tvrde da su takve operacije u DNK režima i ukazuju na bombaške napade na stanove iz 1999. za koje okrivljuju Putina).

Napad na Korukus Siti Hol izazvao je ogroman talas pretraživanja veb pretraživača, uporediv samo sa Specijalnom vojnom operacijom, koja je metatema u ruskim medijima od 2022.

Napadi i zamišljena ukrajinska veza su korisni vlastima na više načina.

Prvo, Rusima govori da rat može pogoditi svakog od njih. Do sada su rat osetili samo stanovnici pograničnih oblasti — pre svega Belgorodske oblasti.

Drugo, opravdaće mobilizaciju u regionima udaljenim od centra i u pretežno ruralnim područjima ili malim gradovima, kao i velikim konurbacijama u kojima su (nadležni će reći) ugroženi građani.

Treće, pomaže u dehumanizaciji Ukrajinaca i opravdavanju nastavka ratnih zločina protiv njenog naroda.

Bez obzira da li je bilo dozvoljeno da dođe do napada na Krokus Siti, to samo po sebi ne bi bilo dovoljno da opravda ogromnu kampanju ruske mobilizacije za koju je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predvideo da će uslediti u junu.

Kampanja će morati progresivno da zameni lični interes mladih Rusa i da ga zameni iracionalnim motivima straha, besa i osvete.

Ruske vlasti svakog dana prijavljuju nove racije i hapšenja kako bi sprečile dalje navodne terorističke napade. Sve ih je planirala Ukrajina, navode državni mediji.

Očekujte još. Samo kroz ovaj proces oblikovanja Kremlj će moći da krene ka svom krajnjem cilju; oblačeći svojim mladićima uniforme i okretanjem prema ukrajinskim puškama.