Rusija uskoro šalje Meksiku oko 24 miliona doza

Na ovaj način su intenzivirani napori zemlje da sprovodi program imunizacije uprkos ograničenim zalihama vakcina drugih proizvođača, piše Moskou tajms.

Zdravstveno regulatorno telo Meksika Kofepris „upravo je po hitnom postupku izdalo dozvolu za upotrebu vakcine sputnjik V“, rekao je u utorak na konferenciji za novinare zamenik meksičkog ministra zdravlja Hugo Lopez-Gejtel.

On je, takođe, dodao da je prema ugovoru, Meksiku namenjeno 7,4 miliona doza koje treba da stignu između februara i aprila, a dodatnih isporuka treba da bude u maju.

„To nam daje ogromnu priliku da ubrzamo vakcinaciju u Meksiku“, rekao je Lopez-Gejtel.

Vakcina „sputnjik V“ prošle godine je bila na meti kritika kada ju je odobrila Rusija pre opsežnih kliničkih ispitivanja.

Međutim, analize podataka dobijenih iz treće faze kliničkog testiranja koje je vršeno na 20.000 ispitanika, a koje su objavljene u utorak u medicinskom časopisu Lanset, ukazuju da je cepivo, koje se daje u dve doze, 90 odsto efikasno protiv kovida 19.

Meksički predsednik Manuel Lopez Obrador je rekao prošle nedelje nakon telefonskog razgovora s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom da je Rusija pristala da zemlji obezbedi oko 24 miliona doza sputnjika V.

Meksiku se ruska vakcina naročito dopala zato što ju je lako transportovati, s obzirom da zemlja ima nepristupačna ruralna područja i slab zdravstveni sistem.

Inače, kako su saopštili naučnici sa Instituta Gamaleja u Moskvi, koji su je i napravili, sputnjik V se može čuvati u običnim frižiderima umesto u zamrzivačima, podseća Rojters.

Meksiko je od početka pandemije registrovao 1,8 miliona slučajeva zaraženih virusom korona, a sa ukupno gotovo 160.000 umrlih od kovida 19 je na trećem mestu u svetu po stopi smrtnosti posle SAD i Brazila.

Zemlja je masovnu imunizaciju počela 24. decembra, ali je do sada koristila samo vakcine američke kompanije Fajzer i njenog nemačkog partnera BioNtek.

U Meksiku je odobrena i upotreba vakcine Astra Zeneke i Univerziteta Oksford, a ima i sporazum da proizvodi vakcinu u saradnji sa Argentinom, preneo je Moskou tajms, pozivajući se na AFP.

Sputnjik V je registrovana u petnaestak zemalja, uključujući bivše sovjetske republike, kao i bliske zemlje kao što su Venecuela i Iran, kao i u Južnoj Koreji, Argentini, Alžiru, Tunisu i Pakistanu.

I Argentina je jedna od zemalja koja se uzda u rusku vakcinu kada je reč o programu imunizacije.

Zemlja je do kraja januara dobila oko 800.000 doza vakcine, ali su, kako je preneo Rojters, argentinske vlasti očekivale čak pet miliona doza u januaru.

Poput velikog broja zemalja s južne hemisfere, Argentina nije imala veliki izbor kada je reč o vakcinama, s obzirom da su bogate zemlje, kao što su SAD, evropske države i Izrael, prve naručile velike količine vakcina Fajzer/Biontek i Moderne, piše Dojče vele.

Pojedini argentinski novinari su izrazili skepsu zbog uzdanja Argentine u rusko cepivo. Jozefina Edelstajn, novinarka i jedna od vodećih medicinskih stručnjaka u zemlji, rekla je da sputnjik V ima nuspojave koje nisu navedene na njegovom pakovanju.

„Pritom, ne mislim na medicinske nuspojave, već na političke, geopolitičke i ekonomske kontroverze za koje je ova vakcina okidač“, rekla je Edelstajn, preneo je dw.com.

Predsednik Argentine Alberto Fernandes je nedavno postao prvi šef neke južnoameričke države koji je primio vakcinu, nakon čega se šalio da se oseća kao da je pio votku, te je pitao sestru da li je to nuspojava.

Opozicija, koja inače mesecima kritikuje način na koji vlada upravlja korona krizom, izrazila je zabrinutost zbog potencijalnih posledica, odnosno kako je navela, da bi Argentina mogla da postane previše zavisna od Rusije i njenog autokratskog predsednika Putina.

Testirali Fajzer-Biontek, a sada ništa

Serđo Berenstejn, politički analitičar koji se često pojavljuje u argentinskim medijima i važi za velikog kritičara predsednika, krajem januara je rekao da „Argentina nema zadovoljavajuću strategiju za nabavku različitih vakcina“. On je dodao da su pregovori s Fajzerom propali zato što Argentina nije htela da prihvati uslove iz ugovora koji se tiču dužničkih obaveza. „Ali smo bili jedna od test-zemalja za treću fazu ispitivanja Fajzerove vakcine. Veliki broj ljudi je učestvovao i svi oni su mislili da će ugovor biti samo formalnost. Ali Argentina nije dobila ni jednu jedinu dozu“, rekao je. Iako priznaje da se celokupna krivica za propale pregovore s Fajzerom ne može svaliti samo na vladu, Berenstejn ipak smatra da je komunikacija o cepivima bila „neadekvatna“.