Tržište valuta u Rusiji nastavlja da tone četvrti dan zaredom: Šta se dešava?

Danas je kurs dolara je skočio za skoro pet odsto i prvi put od marta 2022. premašio 110 rubalja.

Evro je tokom dana dodao 4,4 odsto i dostigao 115,66 rubalja, takođe rekord za poslednjih godinu i po dana, piše Moskovski tajms (The Moscow Times).

Juan je na Moskovskoj berzi skočio za 1,8 odsto.

„Rublja slabi kako se tražnja za valutom nastavlja, a ponuda ostaje slaba zbog sankcija protiv ruskog bankarskog sektora“, navode analitičari BKS.

Od 21. novembra, 50 ruskih banaka nalazi se na crnoj listi američkog trezora, uključujući Gazprombanku, poslednju od velikih državnih banaka koja je zadržala pristup transakcijama sa evrom i sistemom SWIFT.

„Nova ograničenja dodatno su suzila mogućnosti za prekogranični promet novca“, napominje BKS. Za četiri dana od uvođenja novih sankcija, juan je skočio za 7 odsto, dolar za 9,4 odsto, a evro za 8,4 odsto.

Od početka avgusta kurs američke valute je porastao za 25 rubalja, odnosno 29 odsto, a evropske valute za 24 rublje, odnosno 26 odsto.

Bez intervencije Centralne banke, rublja će nastaviti da slabi, navodi BKS. Ali vlastima nije potrebna jaka rublja – naprotiv, devalvacija je „poželjna“ za vladu, koja treba da popuni budžet, kaže analitičar Nikolaj Dudčenko.

Zbog toga su izvoznici smanjili standarde za prodaju valute na berzi. Deficit trezora ove godine iznosiće 3,3 biliona rubalja i premašiće prvobitni plan Ministarstva finansija, podseća Dudčenko.

Pad rublje može se nastaviti 2025: kurs juana može dostići 15,2 rubalja, dolar – prelazi 112 rubalja, a evro – skoro 120 rubalja, pišu analitičari Rosbanke.

Pored poteškoća sa deviznim plaćanjima, ruska valuta je pod pritiskom „nove runde geopolitičkih tenzija“, ističu oni.

„Sankcije Gazprombanci pokazale su se jačim od kumulativnih ograničenja u poslednjih nekoliko godina“, kaže investicioni bankar Jevgenij Kogan.

Kolaps rublje obećava novi talas inflacije za ekonomiju: uvoznici će u svoje proračune uključiti stope od 120 rubalja po dolaru, kaže Egor Susin, generalni direktor privatnog bankarstva Gazprombank. To će, dodaje, rezultirati povećanjem cena robe uvezene iz inostranstva.