Rusija vraća zloglasne treznionice

Početkom 2010. širom Rusije bilo je 545 treznionica – stanica za trežnjenje pijanih ljudi pod kontrolom policije.

Ti objekti su 2009. korišćeni više od 2,5 miliona puta ali su do jeseni 2011. svi likvidirani u okviru širokog procesa reforme policije koji je pokrenuo tadašnji predsednik Dmitrij Medvedev.

„Ni u kom slučaju se ne mogu mešati funkcije policije i zdravstvene nege”, rekao je direktor Instituta za narkološko zdravlje nacije Oleg Žikov.

„Čim se pomešaju, pojavi se neka vrsta sive zone u kojoj osoba – naročito ako nije u stanju da se brani – može postati žrtva nasilja. U suštini, čitava istorija sovjetskih i ruskih treznionica je samo o tome – o prebijanjima, o ubistvima, o silovanjima. Dugo sam se bavio time i to su činjenice”, rekao je Žikov.

Aktivistkinja za ljudska prava iz Moskve Natalja Taubina rekla je da su u treznionicama činjena brojna krivična dela.

„Zbog toga je sistem ugašen pre 10 godina. Ogromno je pitanje kako će to funkcionisati kada budu vraćene. Nejasno je kolika će biti njihova medicinska funkcija a kolika njihova funkcija sprovođenja zakona”, dodala je ona.

Ukidanje treznionica bio je kontroverzan potez, uprkos njihovoj zloglasnoj reputaciji. Nakon što su zatvorene, odgovornost za sprečavanje umiranja ljudi na ulicama pala je na hitnu pomoć i bolnice.

„To je veoma težak, opasan i nezahvalan posao”, rekla je Alisa Šimkus koja radi u ambulanti u Moskvi.

„Nisu u stanju da ljudski komuniciraju s vama. Mogu biti agresivni. Ne samo što postupaju agresivno, već mogu uništiti vašu ambulantu povraćanjem i uriniranjem”, kazala je ona.

Treznionice u različitim oblicima počele su postepeno da se pojavljuju u mnogim ruskim regionima. Na primer, u Tatarstanu se zovu „centri za detoksikaciju” i povezani su s bolnicama ili medicinskim klinikama.

Kada je Rusija bila domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. godine, većina od 11 gradova u kojima su igrane utakmice organizovala je treznionice da bi održala javni red.

Parlamentarna komisija 2018. je preporučila obnovu treznionica, tvrdeći da se kriminal povezan s alkoholom povećao za gotovo 50 odsto od 2011. godine. Predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko rekla je tada da je oko trećina svih zločina u 2017. uključivala alkohol i da se do 10.000 ljudi svake godine na smrt smrzne na ulicama u pijanom stanju.

Prema novom zakonu, regioni će imati ovlašćenje, ali ne i obavezu, da naprave treznionice po smernicama propisa koje će usvojiti ministarstva unutrašnjih poslova, zdravlja i rada. Novi objekti biće „privatno-javna” partnerstva.

Dovedeni ljudi moraće da prođu obavezan lekarski pregled – ako je neophodno i mimo njihove volje – kako bi se osiguralo da nisu u stanju koje zahteva hospitalizaciju.

„Trenutno neki savezni subjekti naše zemlje imaju medicinske stanice za trežnjenje, ali postupak njihovog osnivanja na inicijativu regionalnih ili opštinskih vlasti nije regulisan zakonom”, rekao je poslanik Dume i koautor novog zakona Aleksandar Hinstein. „Ovaj zakon će ispraviti tu grešku.”

Novi zakon takođe ovlašćuje treznionice da ljudima naplaćuju boravak. Poslanik Dume Aleksej Didenko procenio je da će naknada po noći biti oko 1.500 rubalja (oko 17 evra), mada druge procene idu mnogo više.

Neki aktivisti za ljudska prava tvrde da bi to moglo da podstiče korupciju – da policajci pijanim građanima nude šansu da na licu mesta plate manje u zamenu za puštanje.

Predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko rekla je 2018. godine da se na ulicama Rusije svake godine u pijanom stanju na smrt smrzne do 10.000 ljudi.

„Zakon je nejasno napisan. A svaki nejasno napisani zakon stvara mogućnost za različita tumačenja i manipulacije”, rekao je aktivistkinja Taubina. „Stvara mogućnost i prostor za (neetičke) postupke organa zakona i medicinskih radnika raspoređenih u takve ustanove. Postoji rizik od korupcije, iznude i tako dalje.”

Vadim Drobiz, šef Centra za proučavanje federalnog i regionalnog tržišta alkohola, rekao je da su Rusiji potrebne stanice za trežnjenje zbog njene „ulične kulture” konzumiranja alkohola.

„Zapadna kultura pijenja pretpostavlja konzumiranje alkohola u barovima, kafićima i restoranima”, rekao je Drobiz za RSEL.

„U Rusiji barovi, kafići i restorani dodaju oko 200 ili 300 odsto ceni alkoholnih pića, a plate su niske. Tako da se samo oko četiri ili pet odsto celokupnog alkohola u Rusiji konzumira u barovima, kafićima i restoranima… U Rusiji nažalost ljudi često piju na ulici. U velikoj meri, mi imamo uličnu kulturu pijenja alkohola”, rekao je

Drobiz tvrdi da pijani ljudi ne bi trebalo da budu na javnim mestima i da je prikladno da ih policija privede i odvede u treznionice.

„Nije me briga kako se zovu takvi objekti – ‘treznionica ili utočište za umorne putnike’, kako je predložio (poslanik Dume Vladimir) Žirinovski”, rekao je Drobiz. „Ali pijani ljudi ne bi trebalo da budu na javnim mestima. Oni predstavljaju opasnost za one oko njih, za svoju rodbinu, prijatelje i tako dalje”, dodao je Drobiz.