„Rusija vratila logore smrti“ tvrdi ukrajinski zvaničnik

Učestvovao je putem video linka na sastanku ombudsmana država Krimske platforme i predstavnika institucija za ljudska prava na temu „Bitka za ljudska prava. Krim. Ukrajina. Svet“. Sastanak je održan dan nakon parlamentarnog samita Krimske platforme, kome su prisustvovali lideri parlamenata pedeset zemalja.

„Danas, u 9. mesecu, u totalnom ratu koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine, moram da kažem da su se logori smrti vratili u Evropu u 21. veku“, rekao je Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

On je dodao da takvi logori postoje u Rusiji i u okupiranim delovima Ukrajine. „Teško je poverovati, to vam ne pada u glavu, ali je činjenica“, rekao je on. U ovim logorima Ukrajinci su brutalno mučeni, primorani su da gladuju i nemaju pristup liječenju, a ponekad ih ubijaju direktno, nastavio je Jermak, prenosi N1 Zagreb.

„Aušvic je postao jedan od mnogih simbola nacističkih zločina, a Olenjivka će postati jedan od mnogih simbola rasističkih zločina“, rekao je on, misleći na ukrajinski grad pod okupacijom Rusa optuženih da su tamo ubili mnoge ukrajinske vojnike i nazivajući rusku vojsku uobičajenim ukrajinskim imenom.koji kombinuje reči „Rusi“ i „fašisti“.

Jermak je rekao da je svet upoznat sa ruskim zločinima kroz scene masovnih grobnica u Buči, ali da se oni otkrivaju u gotovo svakom oslobođenom ukrajinskom gradu. Danas, napadima na ključnu infrastrukturu, Rusi žele da pretvore milione Ukrajinaca u izbeglice, kako bi „umirali na hladnoći i u mraku“, zaključio je on.

Ukrajinski komesar za ljudska prava Dmitro Lubinjec je na skupu istakao da „nažalost, živimo u vremenu kada diplomatija ne igra veliku ulogu“ jer Rusija, kao zemlja agresor, „pokazuje da kada imate nuklearno oružje i moćnu vojsku, možete nametnuti svoja pravila celom svetu“.

Lubinec je dodao da je zbog toga međunarodno humanitarno pravo danas „samo reč na papiru“, ali je zahvalio braniocima ljudskih prava iz celog sveta koji su učestvovali na sastanku i izrazili solidarnost sa Ukrajinom i izneli predloge za dalje zajedničko delovanje.

„Rusija se bori protiv demokratskog sveta, a sve je počelo sa Krimom i nastaviće se dok se tamo ne promene zastave, dok ne postanu plavo-žute. Demokratski svet mora da pokaže da ima snage da pobedi. Moramo da se borimo za ljudska prava i tu je naša uloga ključna“, rekao je on.

Ombudsman Tena Šimonović Ajnvalter rekla je da se ruska agresija preliva na sve druge zemlje, između ostalog, kroz energetsku krizu, strah od nuklearnog sukoba i veliki broj izbeglica.

Otkako se Hrvati sećaju rata, solidarnost sa Ukrajincima „nije iznenađenje“, dodala je ona, ističući da hrvatski građani širom zemlje pokazuju solidarnost i brigu za ukrajinske izbeglice.

Rezultat je set deklaracija u kojima su se ombudsmani, između ostalog, obavezali da pozivaju zakonodavna tela svojih zemalja da donesu zakone i druge pravne akte za zaštitu ljudskih prava i sprečavanje njihovog kršenja, uključujući Ukrajince koji trenutno žive na njihovim teritorijama.