Foto: EPA-EFE/SERGY GUNEEV / KREMLIN / POOLDa je bar u pravu ruski ambasador u SAD koji je ranije ovog meseca optužio Vašington za mešanje u izbore u Rusiji, konstatuju u analizi za Telegraf Ivana Stradner, naučna saradnica u Fondaciji za odbranu demokratije, i Dalibor Rohac, viši saradnik na Entrerprise institutu u Vašingtonu.
Dok se Amerikanci plaše haosa u izbornoj sezoni sledeće godine, a Ukrajina u potpunosti odlaže svoje predsedničke izbore, Vladimir Putin planira reizbor u martu 2024. kroz proces koji neće biti ni slobodan ni pošten, ocenjuju oni.
„Naravno, ustav Ukrajine zabranjuje održavanje izbora u ratu, ali je odlaganje bilo motivisano i strahom od ruskog mešanja.
SAD su tokom Hladnog rata, potkopale Sovjetski Savez uticajem na operacije putem meke moći kao što su džez muzika, rokenrol i moderna umetnost.
Sa porastom nacionalizma u Rusiji ovo više neće uspeti. Umesto toga, trebalo bi da se poigravamo sa ruskim nacionalističkim osećanjima, podsećajući Ruse da je Putin taj koji je ukrao veličinu Rusije i učinio je parijom u međunarodnoj politici.
Čak i za autokrate, izbori nose opasnost: oni zahtevaju usklađenost širokih slojeva društva sa procesom koji većina vidi kao lažan. Kao takvi, oni takođe pružaju priliku da probiju fasadu i izazovu nemire.
U Rusiji postoje izborne jedinice koje nisu zadovoljne vođenjem rata – majke vojnika, pripadnici etničkih grupa koje su neproporcionalno na meti uzastopnih talasa mobilizacije, ili oni koji se plaše povratka pomilovanih zločinaca sa fronta – čije se pritužbe mogu pojačati.
Ruska etnička raznolikost pruža još nešto – svaki secesionistički pokret unutar zemlje vraća sećanja na kolaps 1990-ih.
Ideja da Zapad traži promenu režima ili želi da „nanese strateški poraz Rusiji“ i „rasparča“ Rusiju po „jugoslovenskom scenariju“ je centralna za Putinovo razumevanje svetske politike.
Sergej Nariškin, šef ruske spoljne obaveštajne službe, rekao je da Zapad podržava „separatističke terorističke strukture koje pozivaju na subverziju ruskog državnog poretka i narušavanje njenog teritorijalnog integriteta“.
Vreme je da Vašington obezbedi da etničke manjine unutar Tatarstana ili Dagestana daju Moskvi do znanja kako se zaista osećaju u ovoj modernoj ruskoj imperiji.
Ne zna se da li i kada Rusi masovno ustaju protiv Putina. Tokom 2010. Arapsko proleće nije pokrenula nijedna visokoumna politička agenda.
Zapad produbljuje probleme u Rusiji
Ipak, za Zapad je sasvim razumno da identifikuje i produbi probleme u okviru Rusije kako bi održao režim na nogama, primoravajući ga da ulaže vreme, energiju i resurse u odbranu umesto da mu dozvoli da nekontrolisano luta našim političkim sistemima.
Čak i ako Rusi zadrže osnovni stepen lojalnosti prema svom vladaru, kao što su činili u prošlosti, njihovo okretanje protiv elita moglo bi biti dovoljno da izazove nemire koji će Putina držati zauzetim i možda čak stvoriti širu kaskadu usmerenu protiv režima.
Rat u Ukrajini neće dostići miran, stabilan kraj sve dok se Rusija ne odrekne svojih maksimalističkih vojnih ciljeva – nešto što je malo verovatno pod sadašnjim režimom.
Iako ni Ukrajinci ni Zapad nemaju sredstva da dovedu do promene režima u Moskvi vojnim putem, oni imaju obilan skup alata za narušavanje temelja njenog legitimiteta, posebno kada se otvore prozori mogućnosti – kao što su autokratski lažni izbori .
Autokratije su, na kraju krajeva, kao mermer: tvrde, ali krhke i porozne.
Nema razloga zašto Ukrajina i Zapad to ne bi učinili u našu korist“, zaključuju Stradner i Rohac.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
