Foto: EPA-EFE/MICHAIL KLIMENTYEVDok demokratski lideri raspravljaju o najboljem načinu korišćenja zamrznutih ruskih sredstava u vrednosti od više od 260 milijardi dolara za pomoć Ukrajini, daleko lakši put je dostupan i neiskorišćen, ukazuje u analizi za CEPA.org ruski advokat Grigorij Vajpan koji je i pravnik u ruskoj grupi za ljudska prava, Memorijal.
Lideri G7 koji se sastaju u Italiji od 13. do 15. juna razmotriće predlog SAD da se sredstva koriste kao kolateral za kredite od čak 50 milijardi dolara. Ali postoje značajne pravne i političke prepreke koje treba prevazići.
Otprilike 210 milijardi evra (226 milijardi dolara) sredstava ruske Centralne banke zamrznuto je u Evropi od ruske invazije na Ukrajinu.
Zvaničnici EU rekli su da ne postoje zakonite opcije da se to iskoristi. U stvari, jedna takva opcija postoji, ali je zanemarena. Ruska državna imovina treba da se koristi za isplatu odštete koju je dosudio Evropski sud za ljudska prava, sud Saveta Evrope.
Rusija je izbačena iz Saveta Evrope u martu 2022. nakon invazije Rusije na Ukrajinu punog obima. Međutim, ostala je potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima do 16. septembra 2022. i Sud i dalje može da presuđuje o svim kršenjima koja su se dogodila do tog datuma.
Sud će 12. juna održati veliku raspravu u predmetu Ukrajine i Holandije protiv Rusije. Pokriva neprijateljstva u istočnoj Ukrajini od 2014. godine, uključujući obaranje leta MH17, kao i invaziju Rusije u punom obimu 24. februara 2022. Postoje još tri međudržavne prijave Ukrajina protiv Rusije i oko 7.500 pojedinačnih drugih zahteva o agresiji Rusije na čekanju pred sudom.
Iako su ovi predmeti neizbežno ograničeni vremenski i predmetom, Evropski sud je trenutno jedino međunarodno telo na putu da donese odluku o ratnoj šteti u Ukrajini i potencijalno donese značajnu nagradu koja obuhvata godine oružanog sukoba.
Trenutni neizmireni dug Rusije po presudama Evropskog suda, uključujući zatezne kamate, premašuje 2,9 milijardi evra (3,1 milijardi dolara) u skoro 1.500 slučajeva.
To uključuje dva međudržavna slučaja koje je pokrenula Gruzija, jedan od njih o ratu sa Rusijom iz 2008. godine, kao i oko 2.000 moldavskih aplikanata oštećenih od strane ruskog marionetskog režima poznatog kao Republika Pridnjestrovlje. Takođe postoji duga lista nagrada u korist ruskih žrtava za vansudska ubistva, mučenje, verski progon, gušenje mirnih protesta i mnoga druga kršenja ljudskih prava.
U martu 2022. Rusija je prekinula svaku komunikaciju sa Sudom, a zatim je donela domaći zakon koji kaže da se više neće pridržavati presuda iz Strazbura. Ipak, odgovor Saveta Evrope je uglavnom bio ograničen na pregled neizmirenih obaveza Rusije.
Ovo je sve prilično neobično. Stotine presuda vrednih milijarde evra koje je doneo najistaknutiji svetski sud za ljudska prava postale su mrtvo slovo na papiru. Oni će ostati takvi – a predstojeće ukrajinske presude će jednostavno dodati gomilu – osim ako evropske zemlje ne uskoče da zatvore ovaj jaz u primeni.
Države članice Saveta Evrope koje drže rusku državnu imovinu trebalo bi da u svojim domaćim zakonima uspostave namenski proces za izvršenje presuda Evropskog suda protiv Rusije.
Takav proces bi omogućio uspešnim podnosiocima zahteva iz Strazbura da traže ta sredstva pred nacionalnim sudovima ili određenim izvršnim agencijama. Savet Evrope bi trebalo da podrži ovaj predlog i da nadgleda njegovu implementaciju.
Postoji jasna pravna osnova za zaplenu ruske državne imovine radi naplate duga Evropskog suda. Prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, Rusija ne samo da je prihvatila nadležnost Suda u Strazburu, već se i obavezala da će se „poštovati konačnu presudu Suda u svakom slučaju“ čiji je strana.
Štaviše, prema njenoj preambuli, Konvencija se zasniva na ideji „kolektivnog sprovođenja“ prava. Prvi put u svojoj istoriji, Savet Evrope se suočava sa otvoreno prkosnom prognanom državom koja odbija da se povinuje bilo kojoj i svim nerešenim presudama. Ako druge države članice ne mogu ništa da urade po tom pitanju, šta će ostati od te ideje? Pored toga, i druge države sa lošim učinkom bile bi u iskušenju da prkose sudu.
Najverovatnija primedba na ovaj predlog je suvereni imunitet. Međutim, razlog suverenog imuniteta je da osigura da države ne presuđuju jedna protiv druge.
Ovaj koncept ne može ometati izvršenje obavezujuće odluke međunarodnog suda. Ovde bi domaće vlasti delovale isključivo kao agenti međunarodne pravde.
Relevantni međunarodni instrumenti kao što je Konvencija UN iz 2004. o jurisdikcijskim imunitetima država i njihovoj imovini pokrivaju samo izvršenje presuda domaćih sudova ili arbitražnih odluka.
Njihovi sastavljači nisu razmišljali o domaćem sprovođenju presuda međunarodnih sudova i stoga je ovaj scenario van njihovog delokruga. Ne postoji ni primenljivo pravilo međunarodnog običajnog prava — zbog nedostatka presedana, bilo pozitivnog ili negativnog. Sada je vreme da se postavi taj presedan.
Štaviše, suvereni imunitet počiva na pretpostavci da postoje alternativni načini dobijanja obeštećenja, bilo diplomatskim pregovorima ili putem sudova same tužene države. To očigledno nije slučaj sa Rusijom.
Savet Evrope nema uticaja na nečlanicu. Postupci za nepoštovanje suda pred Evropskim sudom takođe bi bili besmisleni iz istog razloga. A ruski sudovi, pored toga što nemaju nikakvu nezavisnost, domaći su zakon dužni da uskrate izvršenje.
Zaplena ruske državne imovine ostaje jedina održiva opcija da se obezbedi poštovanje presuda Strazbura.
U svojoj Deklaraciji iz Rejkjavika iz 2023, lideri država članica Saveta Evrope su potvrdili: „Potrebu da se uloži sve napori kako bi se obezbedilo izvršenje presuda Suda od strane Ruske Federacije“.
Vreme je za nove radikalne mere za obeštećenje svih žrtava zločina ruske države, u Ukrajini i šire.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
