Foto: EPA-EFE/GEORGE IVANCHENKOProfesor sa Instituta za međunarodne odnose u Kijevu Maksim Kamenjecki gostovao je u emisiji Novi dan na zagrebačkom N1, gde je govorio o situaciji na ratištu, kao i odlukama koje su države donele na samitu G7 u Švajcarskoj, a koje mogu da utiču na tok rata u Ukrajini.
„U Ukrajini se drugačije gledalo na rezultate konferencije G7″, rekao je Maksim Kamenjecki i dodao da je „sudeći po onome što je Rusija uradila u petak, trebalo očekivati da Vladimir Putin želi da pokaže da igra glavnu ulogu u svim procesima.
„Ono što se dogodilo u Švajcarskoj nije bio toliko razgovor o završetku rata, već određivanje smernica ili čak organizacije sveta uopšte“, naveo je on za N1.
Kako je istakao profesor sa Kijevskog instituta, „približno 160 od 200 zemalja sveta dobilo je poziv za konferenciju G7, njih oko 100 je učestvovalo, a oko 80 je potpisalo završni dokument, s tim što aspekt „očuvanje ukrajinskog suvereniteta“ u njemu nije naznačen.
„To je bila razmena stavova“, kaže Kamenjecki, „koja je pokazala da ukrajinski diplomatski tim i dalje preferira multilateralnu taktiku, kao što je bio slučaj sa krimskom platformom.
„Koliko je bio efikasan u oslobađanju Ukrajine? Po mom mišljenju, ne previše“, naveo je on.
„Putin insistira na početnoj poziciji agresora“
Kada je reč o Putinovom stavu i opciji mirovnih pregovora, Kamenjecki kaže da nema naznaka takvih pregovora ni sa jedne strane. Putin i dalje insistira na stavovima sa početka agresije.
Što se tiče aneksije okupiranih teritorija, Kamenjecki kaže da „Putin traži da čitavi regioni povuku ukrajinske vojnike kako bi zaustavili rat.
„Tempo kojim Rusija ostvaruje svoje ciljeve agresije bi trebalo 14 godina da zauzme ove četiri oblasti“, smatra profesor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
