Foto: EPA-EFE/HENRIK MONTGOMERY Ovonedeljni samit NATO u Viljnusu bio je prvi za Finsku kao članicu. Uoči samita, Turska je pristala da podrži kandidaturu Švedske da se pridruži – utirući put strateškoj promeni u regionu kojim je Moskva nekada dominirala, piše Politico.
„Švedska i Finska čine NATO mnogo geografski koherentnijim. Baltičko more postaje NATO jezero, što je generalno korisno, takođe zbog povećanog značaja Arktika“, kaže Ulrike Franke, viša saradnica Evropskog saveta za spoljne odnose.
NATO je stalno povećavao kontrolu nad Baltičkim morem – ključnom pomorskom kapijom za rusku flotu koja ima baze u blizini Sankt Peterburga i u jako militarizovanoj eksklavi Kalinjingrad.
Tokom Hladnog rata, samo su Danska i Nemačka na krajnjem zapadnom obodu Baltika bile u savezu. Ulaskom Poljske u NATO 1999. i tri baltičke republike 2004. veći deo južne obale mora stavljen je pod kontrolu Alijanse.
Finska i Švedska u NATO-u zatvoriće stege na moru sa severa, ostavljajući Rusiji ograničen pristup. Obe zemlje su odustale od svoje dugogodišnje neutralnosti i maja prošle godine podnele zahtev za pridruživanje Alijansi nakon invazije Rusije na Ukrajinu u punom obimu.
To znači značajno proširenje granice NATO-a sa Rusijom, jačanje odbrane u severnoj Evropi i stvaranje verodostojnijeg odvraćanja Alijanse.
„Baltičke države su bile zabrinute zbog toga što su malo izolovane“, rekla je Kamil Grand, bivša pomoćnica generalnog sekretara NATO-a. „Moglo bi se zamisliti da ih Švedska i Finska ne bi izneverile, ali pristup lukama i aerodromima nije bio 100 odsto zagarantovan“, dodaje ona.
Pridruživanje Švedske i Finske takođe znači proširenje prisustva alijanse na Arktiku, regionu koji je strateški važan i za Rusiju i za Kinu.
Moskva nije zadovoljna
„Izuzetno je važno shvatiti u sadašnjim uslovima da se ruska vojna infrastruktura nikada nije pomerala ka zapadnoj Evropi, uvek se kretala u suprotnom smeru“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. „Svakako je žalosno što Evropljani nisu uspeli da shvate ovu grešku“.
Pristupanje Švedske Alijansi bi „definitivno bilo negativno“, dodao je on.
U utorak su se saveznici iz NATO-a složili da sprovedu obnovljene regionalne planove odbrane. Prisustvo Švedske i Finske kao članica u potpunosti će se odraziti na planove, vežbe i ciljeve Alijanse, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare.
Dve nordijske zemlje će pomoći da „magično obećanje“ člana 5 bude delotvornije, kaže Kristine Berzina, generalna direktorka Geostrategije sever Nemačkog Maršalovog fonda.
Prema članu 5 – kamen temeljac NATO-a – oružani napad na jednu ili više članica smatra se napadom na sve.
Dodavanje dobro opremljene švedske i finske vojske znatno će otežati Rusiji izvođenje bilo kakvih napada u regionu.
„Morate da osigurate da, u slučaju krimskog ili ukrajinskog scenarija, postoji stvarna sposobnost odbrane teritorije“, kaže Berzina. „Sa Finskom i Švedskom i švedskim baltičkim ostrvom Gotlandom tako blizu Kalinjingrada, u slučaju veoma malo verovatne, ali moguće agresije Rusije, Moskva ne može da koristi more u svoju stratešku prednost kao što bi sada mogla.
Na terenu to znači više razmene informacija, više zajedničkih vežbi i planiranja i više vojne integracije“.
Kao primer Čarli Salonijus-Pasternak, vodeći istraživač na Finskom institutu za Međunarodni odnosi ističe recimo da finski borbeni avion koji leti u blizini ruske granice može prikupljati podatke i komunicirati sa Norvežanima, koji onda mogu tražiti više informacija ili tražiti da avion leti negde drugde.
Pre članstva u NATO-u, „mogli ste to tehnički da uradite, ali politički niste mogli da planirate da to uradite“, rekao je on.
Vojnici, podmornice, 5G
Iako će imati koristi od zaštite NATO-a, Stokholm i Helsinki će takođe staviti na sto sredstva u smislu vazdušne odbrane, kopnenih snaga i pomorskih sposobnosti.
„Dve zemlje su već interoperabilne sa NATO-om, koriste sisteme naoružanja standarda NATO-a i učestvovale su u misijama NATO vežbi, što je jedan od razloga zašto su uspele da uđu tako brzo“, rekla je Grandova i dodala da su pobedili Helsinki i Stokholm.
Za razliku od većine evropskih zemalja, Finska nije prestala da troši novac na vojsku nakon završetka Hladnog rata.
Prema finskim medijima, Helsinki ima jedan od najvećih artiljerijskih arsenala i kopnenih snaga u Evropi – rangirajući se ispred teškaša poput Francuske, Nemačke i Velike Britanije.
Finska je nedavno obnovila svoju vazdušnu flotu i očekuje se da će imati 64 lovca F-35 američke proizvodnje do 2026.
Švedska je 2017. ponovo uvela regrutaciju, koja se odnosi i na muškarce i na žene.
Stokholm jeste smanjio izdatke za odbranu tokom 1990-ih i 2000-ih, ali je ponovo počeo da povećava poslednjih godina. Međutim, ne očekuje se da će dostići cilj NATO-a od dva procenta BDP-a do 2026.
Snaga Stokholma je u njegovoj mornarici, koja je dobro kalibrirana za Baltičko more. Švedske vazduhoplovne snage opremljene su lokalno razvijenim lovcima Saab JAS 39 Gripen — dizajniranim da odgovore na ruski napad i smatraju se mogućim oružjem koje bi se moglo donirati Ukrajini.
Sem naoružanja, Švedska i Finska takođe mogu pomoći NATO-u sa 5G, petom generacijom telekomunikacione infrastrukture, ukazuje Grandova.
Dve nordijske zemlje „donose znanje i iskustvo u važnoj tehnologiji i pouzdani su partneri u primeni 5G za vojne potrebe“, pojašnjava. Finska Nokia, švedski Ericsson i kineski Huavei dominiraju civilnim tržištem 5G.
Napredne vojne i tehnološke sposobnosti dve države potiču od toga što su van NATO-a, ističe Berzina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
