„Rusima ljudski život ne vredi ništa“: Svedočenje Srbina koji je ratovao u Ukrajini za RSE

Istina je, međutim, bila sasvim drugačija: svi su se vraćali kući sa ratišta u Ukrajini, gde su se, nakon kratke vojne obuke na poligonima u blizini Moskve, borili u ruskoj jedinici „Vuk“ .

Slučaj ove grupe najnoviji je dokaz o postojanju podzemnog sistema koji pruža međunarodno pokriće za angažmane sa Balkana na front i učešće u ruskom ratu protiv Ukrajine – u sukobu koji traje već deceniju, počevši od aneksije Krima 2014. godine, a koji je prerastao u potpunu invaziju kada su desetine hiljada regularnih ruskih trupa prešle ukrajinsku granicu u februaru 2022.

Iako je njihove slike sa zamagljenim licima moguće povremeno videti na Telegramu, platformi popularnoj među vojnicima sa obe strane, ne postoje pouzdane procene o tome koliko je Srba ratovalo uz Ruse.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o tome koliko se srpskih građana trenutno nalazi na frontu.

RSE je uspeo da intervjuiše jednog od boraca, koji je bio angažovan kao plaćenik, nakon što mu je garantovana anonimnost. Njegov iskaz daje detaljan prikaz ličnog osmomesečnog iskustva tokom 2022-23. godine.

„Dragan“, koji je proveo dva meseca na obuci i još šest meseci pod ugovorom za učešće u ratu u Ukrajini, dao je novinarima RSE dokumente i fotografije koje su omogućile da putem nezavisnih izvora i otvorenih podataka potvrde njegovu priču koja je ovde predstavljena, osim u delovima gde je drugačije navedeno.

Draganova priča o greškama zbog poverenja u sumnjive posrednike i o komandantima punim prezira pokazuje kako Srbi, delom namamljeni „bratskim“ entuzijazmom, odlaze u Rusiju kako bi bili brzo obučeni za ratovanje i poslati u borbu.

Ona takođe pruža redak uvid u naizgled stalan tok gubitaka među Srbima i drugim Balkancima u Ukrajini – kao i u prekršena obećanja i druge razloge zbog kojih je Dragan odlučio da se ne vrati u Rusiju, ni u rovove.

„Za njih ljudski život vredi koliko je vredeo i u vreme (Josifa) Staljina,“ kaže Dragan za RSE, pozivajući se na nasleđe najbrutalnijeg i najozloglašenijeg sovjetskog diktatora, kako bi opisao svoje iskustvo kao plaćenik.

„Jedan masovan posao, u kojem se obični ljudi ubijaju — mobilisani ili plaćeni, svejedno.“

Učešće u stranim ratovima krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do osam godina od kad je Srbija 2015. godine pooštrila svoje zakone. Javna upozorenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića protiv plaćeničkih angažmana postala su oštrija od početka 2022. godine.

Istovremeno, Srbija koja je kandidat za članstvo u EU, izbegla je pridruživanje sankcijama protiv Rusije i održala je trgovinske i diplomatske veze sa Moskvom.

Istraživanja pokazuju da skoro polovina od sedam miliona stanovnika Srbije i dalje smatra Rusiju svojim glavnim saveznikom (daleko ispred Kine), a simbol „Z“ kao podrška za ruske ratne napore često je moguće videti širom Srbije.

Detaljna analiza sudskih spisa u Srbiji od 2014. godine do danas pokazuje da je uprkos zvaničnim potvrdama da su stotine Srba ratovale u Ukrajini u prvim godinama sukoba, samo 37 osoba osuđeno za učešće u ukrajinskom ratu i još jedna za organizovanje takvog učešća.

U samo šest slučajeva određene su zatvorske kazne, dok se samo jedna tiče angažmana u ratu nakon eskalacije sukoba 2022. godine.

Trenutno nema postupaka protiv navodnih „boraca“.

Putovanje u dogovoru sa Dejanom Berićem

Dragan, koji je u ranim tridesetim, ranije nije krivično gonjen, pokazuju štura dokumenta koja su sudovi dostavili RSE.

On je otputovao je u Moskvu sredinom novembra 2022. godine na obuku da bi bio poslat u rat u Ukrajinu. Sve ovo odigralo se, kako kaže, na osnovu planova koje je detaljno dogovorio sa još jednim srpskim državljaninom, Dejanom Berićem.

Berić se nalazi u inostranstvu otkako se pridružio ruskim snagama u Ukrajini 2014. godine i ima „pasoš“ separatista koje podržava Rusija na okupiranim teritorijama Ukrajine.

Sebe naziva ratnim reporterom, ali je bio pod istragom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu zbog učešća u ratu. Berić nikada nije skrivao da je od 2014. godine primao srpske borce u sukob, a u svom poslednjem regrutacionom videu na YouTubeu od 13. septembra tvrdio je da se sprema za put po Rusiji po „Putinovoj komandi“.

Berić i bosanski Srbin po imenu Davor Savičić povezani su sa ruskom borbenom jedinicom koja, od njenog osnivanja negde u vreme invazije 2022. godine, nosi Savičićevo kodno ime „Vuk“.

Obojica su prošle godine javno govorili o regrutovanju Srba za rat, uključujući i regrutaciju u zloglasnu Vagner grupu, bez obzira na pretnju procesuiranja.

Dragan kaže da, iako su ga naveli da veruje da će mu se Berić pridružiti ili da će ih predvoditi, on ga je video u Ukrajini samo dva puta i to kada je Berić bio tamo da bi snimio promotivne video snimke.

Kaže da je Savičića, kojeg bosanske vlasti sumnjiče da je Vagnerov plaćenik, video u Avdijivki i Bahmutu. Ova dva ukrajinska grada razorena su u borbama između ruskih i ukrajinskih snaga, uz veliki broj civilnih žrtava i prisilno raseljavanje desetina hiljada stanovnika.

Ni Berić ni Savičić nisu odgovorili na pitanja RSE poslata preko društvenih mreža.

Privučen mogućnošću da ‘pomogne bratskom ruskom narodu’

Dragan svedoči da nije imao prethodno vojno iskustvo osim obaveznih šest meseci služenja vojnog roka, i rekao je za RSE da nikada nije bio uključen u nacionalističke grupe niti je bio posebno politički aktivan.

Objašnjava da je bio privučen mogućnošću da „pomogne bratskom ruskom narodu“ i obećanjem ruskog pasoša koje mu je Berić dao. Obećanje se nije obistinilo a Dragan kaže da je sam kupio avionsku kartu za moskovski aerodrom Vnukovo, preko Turske.

„Plata i novac nisu bili moj motiv,“ kaže on.

Na pitanje o finansijskim uslovima dogovora, Dragan je rekao da je dobio 110.000 rubalja (oko 1.215 dolara) u kešu za svaki od dva meseca obuke, i oko dvostruko više za svaki od šest meseci borbe u Ukrajini. Prosečna mesečna plata u to vreme u Srbiji bila je oko 808 dolara.

Kako svedoči na aerodromu Vnukovo dočekao ga je čovek koji se predstavio kao Dima, a kojeg je Dragan shvatio kao oficira ruske vojne obaveštajne službe GRU. RSE nije uspela da potvrdi Diminu zvaničnu poziciju.

Dima ga je, prema Draganovim rečima, odvezao do snežnog parkinga i belog kombija sa zatamnjenim staklima, a zatim su se vozili 45 minuta.

„Izašli smo s autoputa preko nekih naseljenih mesta. U jednom trenutku, počele su da se pojavljuju vojne rampe,“ kaže Dragan. „Sve oko nas je bilo vojno. Oni [stražari] su samo stajali mirno, salutirali i otvarali [rampe] bez reči.“

RSE je na osnovu Draganove priče o putovanju i slika koje je dostavio mogao da potvrdi da je odveden na vojni poligon Alabino, zapadno od Moskve.

RSE je takođe uporedio detalje iz Draganovih fotografija sa slikama iz Berićevog videa sa Alabina i potvrdila da su snimljene na istoj lokaciji.

Dragan je odveden u šator sa drugim novim srpskim regrutima, a tokom naredna dva meseca obuke na Alabinu, Dima i drugi navodni GRU oficir koji se predstavio kao Oleg su komandovali.

Ugovor sa privatnom kompanijom

Dragan procenjuje da je tokom narednih osam nedelja na Alabinu bilo oko 25 Srba; pet njih, rekao je, odustalo je pre završetka obuke.

Bilo je navodno Srba iz Srbije, ali i iz Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, Crne Gore, Severne Makedonije, pa čak i jedan Srbin iz Francuske. RSE nije mogao nezavisno da verifikuje te informacije.

Dragan je rekao da je „potpisao šestomesečni ugovor sa privatnom vojnom kompanijom u Diminom i Olegovom šatoru“, iako nije mogao da nam dostavi kopiju ugovora ili fotografiju.

„U ugovoru se moglo videti da nema nikakve veze sa Ministarstvom odbrane Rusije, već da je to privatna vojna kompanija OOO Redut“, rekao je RSE.

Istraživačke redakcije RSE, Systema i Schemes, su ranije potvrdile da je Rusija u to vreme koristila kompaniju pod nazivom PMC Redut za regrutovanje i slanje boraca u Ukrajinu.

Kao što je RSE otkrio u oktobru 2023. godine, jedinica „Vuk“ bila je jedna od najmanje 20 formacija koje su se borile u Ukrajini pod oznakom Redut.

Od tada, delimično kao rezultat sramote koju je Kremlj doživeo nakon pobune šefa Vagnera, Evgenija Prigožina protiv ruskog vojnog establišmenta u junu 2023. godine, plaćenici koji su krenuli ka Ukrajini direktno su potpisivali ugovore i bili su objedinjeni pod Ministarstvom odbrane Rusije.

Dragan je rekao da mu je mesečne isplate u kešu dostavljao čovek koji je koristio kodno ime „Amur.“

Istraživanja RSE potvrdila su „Amurove“ veze sa Redutom i identifikovala ga kao komandanta plaćeničkih snaga aktivnih u okupiranim područjima Ukrajine.

Ista istraživanja su pokazala da je „Amur“ naredio tim snagama da prikupljaju pojedince za ispitivanje i bacaju ih u „jame“ pre nego što je lično ispitivao i mučio zatvorenike.

Dragan kaže da nema pritužbi na proces dvomesečne borbene obuke, koja se, kako je rekao, odvijala od 9 do 17 časova, šest dana u nedelji.

Bio je deo jedinice pod nazivom 1. diverzantsko-izviđačka jurišna brigada „Vukovi“ (1-я ДРШБр Волки), i dodaje da je grupu obučavalo četvoro instruktora za koje je shvatio da su članovi ruskih specijalnih operativnih snaga.

Nakon dva meseca na Alabinu, Dragan se pridružio ratu u Ukrajini u januaru 2023. godine.

Pružio je mnogo detalja o tome gde je njegov tim bio raspoređen, koje je RSE mogla da potvrdi putem fotografija i drugih digitalnih tragova.

Borili su se u bitkama u blizini Lisičanska u Luganskoj oblasti i u blizini Avdijivke u Donjeckoj oblasti.

Takođe su poslati u Soledar, grad sa predratnom populacijom od oko 10.000 u oblasti Bahmut, koji su zauzele ruske snage u januaru 2023. godine.

Dragan je kaže da je tokom svog osmomesečnog iskustva izbrojao otprilike 70 drugih Srba, i dodaje da su mnogi poslati u borbu sa daleko manje obuke i potpuno nepripremljeni za bitku.

„Mi smo jedini koji smo imali (puna dve meseca) obuke,“ konstatuje Dragan. „Drugi su imali obuku od pet do 14 dana.“

On navodi primer jednog Srbina za kojeg kaže da je takođe prošao kroz Alabino, iako je imao još kraću obuku.

Obuka i u toku samo jednog popodneva

Naime, srpski mediji su početkom avgusta 2023. sugerisali da je Emrah Zornić iz Novog Pazara, na jugozapadu Srbije, misteriozno došao u Ukrajinu pre nego što je poginuo pokušavajući da „pomogne ranjenima i civilima“.

Međutim, Dragan tvrdi da je Zornić bio borac koji je imao obuku samo tokom popodneva na Alabinu pre nego što su mu dodeljeno oružje „i to je bilo to“.

Iako je Zornićeva porodica bila muslimanska, u pokušaju da ga politički prikažu kao pravoslavnog, ruski mediji su prikazali njegovu sahranu u jugozapadnom gradu Tambovu koju je predvodio pravoslavni sveštenik.

Takođe su tvrdili da je Zornić bio pripadnik parohije u Tambovu, gradu koji je udaljen oko 350 kilometara od ukrajinske granice – što je praktično nemoguće, s obzirom na to da je proveo samo nekoliko dana tamo na putu od vojnih poligona blizu Moskve do Luganska na istoku Ukrajine.

Datum njegove smrti naveden je kao 17. april 2023. godine, što se poklapa sa periodom kada je Draganbio u Ukrajini.

Berić, „ratni reporter“ koji je regrutovao Dragana, pojavio se na ruskoj televiziji u avgustu i potvrdio smrt jednog neimenovanog Srbina koji je poginuo „ispod Bahmuta“.

U istom programu, Savičić je rekao da nikada nije slao neobučene pojedince u borbu, ali je priznao da mnogo „zavisi od toga koliko brzo neko može da uči“.

Lažna potvrda o tome da je radio na građevini

Na pitanje RSE o onima koji su stradali, Dragan procenjuje da je 15 Srba poginulo tokom njegovih šest meseci borbe u Ukrajini. Ovaj podatak je bilo nemoguće nezavisno verifikovati.

Nakon šest meseci u Ukrajini, u junu 2023. godine, kako navodi , bio je razočaran onim što je video o ruskoj vojsci.

„Sa moje tačke gledišta, ‘biznis i korupcija cvetaju’ i ‘Rusi, onako kako ih mi Srbi zamišljamo i smatramo, postoje u veoma malom procentu“, kaže on.

Tada mu je kako tvrdi takođe bilo jasno da nikada neće dobiti ruski pasoš koji mu je obećao Berić.

Pre nego što se vratio u Srbiju, Dragan je dobio dokument u kojem se navodi da je radio za moskovsku kompaniju pod nazivom Monte Gradnja, kako bi se osigurao u slučaju da srpski granični službenici posumnjaju.

Dokument, u koji je RSE imao uvid, ima pečat kompanije i potpis njenog osnivača i generalnog direktora, Rajka Bačkovića.

Monte Gradnja nije odgovorila na upite, ali je RSE otkrio povezanost između Bačkovića i Savičića preko kompanije sa sedištem u Rusiji pod nazivom „Volf Group“, koja kao glavnu delatnost navodi izgradnju stambenih zgrada.

Savičić, sumnjičen u Bosni da se priključio borbama u Ukrajini, dao je sličnu izjavu novinarima 2016. godine, rekavši da se bavi građevinskim radovima.

Prošle godine, majka srpskog volontera koji se borio u Ukrajini, Vukašina Stevanovića, rekla je za BBC da njen sin „radi u građevinarstvu“.