Ruska agresija na Ukrajinu potpuno je ugasila Makronov san

Ovoga puta povod je bio kinesko-američki sukob oko Tajvana.

U pokušaju da objasni zašto je upravo sada otišao u Peking i šta je želeo da postigne tom posetom, Makron je rekao novinarima da Evropa treba da izgradi sopstvenu poziciju kao treći put između Kine i SAD.

Želja predsednika Makrona za jakom i nezavisnom Evropom sa znatno manjim uticajem Vašingtona poznata je godinama.

Makronov san je porušen nakon ruske invazije na Ukrajinu

Vrhunac njegove politike nezavisnosti trebalo je da bude u prvoj polovini prošle godine, kada je Francuska predsedavala Evropskom unijom.

Pariz je za ovu priliku kreirao dokument Strateški kompas, koji je trebalo da članicama Evropske unije pruži jasne političke i strateške smernice za dalji razvoj u oblasti odbrane i bezbednosti Evropske unije u narednih pet do deset godina.

Bar se tome nadao predsednik Makron.

Iako je Evropski savet, sastavljen od lidera 27 država članica, 25. marta 2022. godine potvrdio Strateški kompas kao zvanični dokument EU, ruska agresija na Ukrajinu ga je trajno obesmislila.

Tri baltičke države (Litvanija, Letonija i Estonija), Poljska, Norveška, a od pre nekoliko dana i Finska, obezbeđivanje nacionalne bezbednosti i očuvanje opstanka vide isključivo u okviru NATO alijanse kojom dominiraju SAD.

Stoga im je neprihvatljiv svaki pokušaj slabljenja NATO-a.

I potpuno su u pravu.

SAD su Ukrajini do sada dale više od 40 milijardi dolara vojne pomoći.

Francuska 650 miliona dolara.

Letonija je prošle godine izdvojila 1,2 odsto BDP-a za pomoć Ukrajini, Estonija 1,1 odsto, Litvanija 0,9 odsto, a Poljska 0,6 odsto.

Francuska 0,07 odsto.

Zatražena veća sredstva za razvoj nuklearne tehnologije i od toga se odustalo

Odlaskom nemačke kancelarke Angele Merkel, predsednik Makron je verovao da će postati glavni lider Evropske unije.

Ali onda se dogodila ruska agresija na Ukrajinu, a Francuska je potpuno propala.

Francuska vojna pomoć Ukrajini ide „kap po kap“ i uglavnom se sastoji od davno zastarelog naoružanja (sa izuzetkom samohodnih haubica Cezar).

Koliko tenkova Leclerc će Pariz poslati u Kijev? Nijedan.

Zbog 226 operativnih tenkova nisu mogli da isporuče ni 14, koliko je Velika Britanija isporučila Čelendžer 2.

U jednom trenutku se čak pričalo da će London obezbediti 28 tenkova.

Ali to bi ipak bilo previše jer britanska vojska ima samo 227 čelendžera. Jedan više od Francuza Leklerka.

Čak je i Finska, koja sa Rusijom deli granicu od 1.300 kilometara, odlučila da Ukrajini pokloni šest Leopard 2.

Predsednik Makron je u pomenutom intervjuu pozvao Evropu da finansira razvoj nuklearne tehnologije, koju je izjednačio sa tehnologijom obnovljivih izvora.

U Berlinu se sa ovim ne slažu, a poslednje tri nuklearke, Izar 2, Nekarvesthajm 2 i Emsland, biće ugašene 15. aprila.

Nemačka semafor-koalicija (socijalisti, liberali i zeleni) takođe najavljuje obavezu gašenja termoelektrana na ugalj do 2030. godine.

Istovremeno, javnosti se poručuje da elektroenergetska mreža neće trpeti, niti će energetska bezbednost zemlje biti dovedena u pitanje.

Kapacitete raspuštenih nuklearki će, kažu, zameniti proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, ali i elektrane na gas.

Ne pominju odakle će doći taj gas.

Ni osovina Berlin-Pariz više nije tako čvrsta

Nemačka se „ohladila“ od nuklearne energije onog trenutka kada je njena industrija počela da gubi korak sa globalnom konkurencijom.

Simens je 2011. objavio da se potpuno povlači iz razvoja nuklearne tehnologije, svestan da je konkurencija sve jača, a izgledi za profit sve slabiji.

S druge strane, francuska nuklearna industrija je nastavila da se razvija.

Doduše, najviše zahvaljujući državnom ulaganju u vojni program (izgradnja nosača aviona i podmornica na nuklearni pogon).

Pa bi sada Pariz želeo da vrati deo tog novca kroz izgradnju novih nuklearki.

Ruska agresija na Ukrajinu potpuno je ugasila želje predsednika Makrona da nasledi kancelarku Merkel na evropskom „tronu”.

Premalo evropskih zemalja vidi Francusku kao pouzdanog političkog, bezbednosnog i ekonomskog partnera.

Odlaskom Merkelove i dolaskom novog kancelara Olafa Šolca, ni „osovina” Berlin – Pariz više nije tako jaka.