Ruska ambasadorka Eleonora Mitrofanova traži zatvaranje ambasade u Sofiji

Ako se ima u vidu da bugarska javnost i političari već više meseci traže da se ambasadorka Mitrofanova proglasi “personom non grata” zbog vređanja, pretnji I nediplomatskog ponašanja, njena odluka može biti samo način da predupredi dalje poniženje.

Kako piše Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku ambasada Rusije pod njenim rukovodstvom i treba da se zatvori jer “ako ambasadori imaju zadatak da neguju dobre odnose svoje države sa zemljom domaćinom, onda Eleonora Mitrofanova ne radi svoj posao”.

Otkako je 2021. preuzela funkciju ruske ambasadorke u Bugarskoj, Mitrofanova je uspela da naljuti veliki deo te balkanske nacije, uprkos dubokim istorijskim vezama dve zemlje, piše ovaj medij.

Ona je Bugare nazivala zapadnim slugama, koristeći uvredljiv izraz, nakon što su se odnosi Zapada i Rusije pogoršali zbog invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara.

Mitrofanova (69), takođe je pojačala nastup ambasade na društvenim mrežama, uglavnom da bi branila i širila dezinformacije o ruskoj invaziji na Ukrajinu i kritikovala one koji joj se protive. Zbog toga već mesecima mnogi bugarski političari traže da ode iz zemlje.

Samo dan posle početka ruske invazije na Ukrajinu, Mitrofanova se sastala s Nikolajem Malinovom, bivšim bugarskim poslanikom i šefom proruske lobističke grupe u Bugarskoj. Malinov je 2019. posetio Moskvu gde mu je nagradu uručio predsednik Vladimir Putin.

Bugarski tužioci su 2019. optužili Malinova za pranje novca i prosleđivanje državnih tajni dvema ruskim organizacijama koje imaju bliske veze s Kremljom i ruskim tajnim službama.

Nekoliko dana posle sastanka s Malinovim, Mitrofanova se našla u centru medijske oluje zbog komentara na društvenim mrežama koje su mnogi Bugari shvatili kao grubu uvredu.

Ime Mitrofanove ipak se nije našlo na listi 70 ruskih diplomata za koje je Sofija 28. juna najavila da će biti proterani u novom pogoršanju bilateralnih odnosa.

Proterivanje više od polovine ruskog diplomatskog kora u Bugarskog, koje su najavili ministarstvo spoljnih poslova i odlazeći premijer, najveće je proterivanje ruskih diplomata iz Sofije poslednjih godina.

„Bugarska će proterati 70 ruskih diplomata… Naše (bezbednosne) službe su ih identifikovale kao ljude koji su radili protiv naših interesa“, rekao je novinarima 28. juna premijer Kiril Petkov.

Oni za koje je utvrđeno da predstavljaju „pretnju po nacionalnu bezbednost“ moraju da odu do 3. jula, saopštilo je bugarsko ministarstvo spoljnih poslova.

Nekoliko evropskih zemalja proteralo je ruske diplomate posle invazije Rusije na Ukrajinu, na šta je Moskva odgovorila proterivanjem evropskih diplomata.

Petkov je, za lidera zemlje koja je imala bliske veze s Moskvom tokom komunističke ere i koja je dugo privlačna za ruske turiste, zauzeo neobično čvrst stav naspram Rusije. On je u februaru smenio ministra odbrane jer je odbio da ono što Rusija opisuje kao „specijalnu vojnu operaciju“ protiv Ukrajine nazove „ratom“.

Bugarska je već u martu proterala 10 ruskih diplomata zbog kršenja diplomatskog protokola.

Mitrofanova je između 2009. i 2016. bila stalna predstavnica Rusije pri Unesku, kao i specijalna ambasadorka u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova.

Pre nego što je preuzela funkciju u Sofiji, Mitrofanova je bila na čelu Rosotrudničestva. Ta agencija osnovana je 2008. a zvanično je zadužena za unapređenje ruskih interesa u inostranstvu, angažovanje i organizovanje, kako Moskva navodi, „sunarodnika koji žive u inostranstvu“.

Njene aktivnosti u organizovanju lokalnih etničkih ruskih grupa u inostranstvu izazivale su sumnju vlada drugih zemalja.

U svojstvu direktorke Rosotrudničestva, Mikrofanova je 2018. u Beogradu razgovarala sa  Aleksandrom Vučićem kada se srpski predsednik “zahvalio na pomoći koju je Mitrofanova pružila Srbiji na dužnosti ambasadora Ruske Federacije u UNESKO, kada je sprečeno članstvo Kosova u ovu međunarodnu organizaciju”.

Vučić je tada zahvalio i na pomoći Ruske Federacije u završetku radova na Hramu svetog Save, na sprovođenju i finansiranju unutrašnjeg oslikavanja, što sasvim sigurno predstavlja i simbol uspešne saradnje dveju zemalja. Mitrofanovu je 2018.  odlikovao tadašnji patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej  Orden svete Carice Milice za doprinos koji je kao izvršni direktor Uneska dala očuvanju srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji.

Autorka uvredljivih komentara na Fejsbuku

Mitrofanova je Fejsbuk stranici ruske ambasade 28. februara objavila da diplomatsko predstavništvo sada ima i Telegram kanal kako bi se bolje borila protiv „informacione agresije iz Vašingtona i njegovih evroatlantskih baza“, s kojom se, kako je tvrdila, Rusija suočava.

Ona se nije zaustavila na tome, već je optužila Bugare da su sluge Zapada, koristeći termin za „medicinsku gusku“ koja se koristi u bolnicama da pacijenti vrše nuždu.

Bugarsko ministarstvo spoljnih poslova poslalo je 2. marta službenu notu ruskoj ambasadi, zahtevajući uklanjanje uvredljivih postova na društvenim mrežama i izvinjenje, što ambasada nije uradila.

Mitrofanova je takođe uporedila rusku invaziju na Ukrajinu sa rusko-turskim ratom 1877-1878, koji je otvorio put za oslobođenje Bugarske posle pet vekova otomanske vladavine.

U video obraćanju na Dan oslobođenja 3. marta, državnog praznika u Bugarskoj kojim se obeležava sticanje nezavisnosti 1878. posle rusko-turskog rata, Mitrofanova je rekla da bugarski narod podržava Kremlj, za razliku od njegove „apsolutno proameričke“ vlade.

Samo dva dana pre nego što je Mitrofanova iznela procenu raspoloženja bugarskog naroda, istraživanje javnog mnjenja koje je uradila ugledna agencije Alfa risrč (Alpha Research) pokazalo je da sve više Bugara ima negativan stav prema Putinu i Rusiji.

Iskusni bugarski političar i bivši ambasador pri UN Stefan Tafrov pozvao je u martu bugarsku vladu da protera Mitrofanovu, rekavši da su njeni postupci i reči u suprotnosti s Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima iz 1961, koja, između ostalog, nudi diplomatama imunitet od lokalnih zakona.