Ruska dijaspora složna protiv Putina

Četrdesetogodišnja advokatica za ljudska prava jedna je od hiljada Rusa koji žive izvan svoje zemlje i koji će se od 17. do 19. septembra uputiti u konzulate i ambasade kako bi glasali za novi sastav Dume, donji dom parlamenta Rusije, piše portal themoscowtimes.com.

Ona je takođe deo inicijative „Glasajte u inostranstvu“, decentralizovanog pokreta koji je organizovan na interentu u više od 40 zemalja kao odgovor na hapšenje kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog, a preko kojeg će se Rusi u dijaspori informisati o procedurama glasanja i organizovati posmatranje glasanja.

„Ovo glasanje je veoma važno jer može pokazati nezadovoljstvo ljudi vlastima i da uprkos svim svojim resursima vlasti ne mogu pobediti“, kaže Sidelnikova, koja je učestvovala na protestu 23. januara u svom rodnom gradu Vladivostoku na dalekom istoku Rusije.  U aprilu ove godine preselila se u Vašington.

Članovi inicijative „Glasajte u inostranstvu“ dolaze iz različitih sredina. Neki godinama veću žive u inostranstvu, neki su radili za nevladine organizacije u cilju promovisanja demokratije i ljudskih prava u Rusiji. Ima i studenata i Rusa koji rade u inostranstvu na privremenim ugovorima.

Mnogi saosećaju sa Navaljnijem koji izdržava kaznu od tri i po godine u zatvorskoj koloniji zbog kršenja uslovne slobode dok se u Nemačkoj oporavljao od trovanja za koje okrivljuje Kremlj. Svoju inicijativu vide kao nastavak demonstracija u njegovo ime.

Nakon trovanja Navaljnog u avgustu 2020. i njegovog hapšenja po povratku u Rusiju u januaru ove godine, protesti su izbili širom zemlje i inostranstva.

Pred kraj januara dobar deo Rusa, od kojih se mnogi nikada ranije nisu sreli, okupili su se u gradovima širom sveta u znak protesta zbog vladinog postupanja prema Navaljnom. Bila je velika izlaznost u nekim gradovima, uključujući najmanje 1.000 ljudi u Njujorku i Berlinu, i stotine u Tel Avivu.

Mnogi od njih su razmenili brojeve telefona, stvarali grupe na Fejsbuku i formirali onlajn zajednicu na ruskom jeziku.

Aktivisti sa kojima je stupio u kontakt portal themoscowtimes.com kažu da inicijativa „Glasanje u inostranstvu“ okuplja veći broj pristalica od onih koji podržavaju Navaljnog, što ukazuje na porast dalekosežnijeg opozicionog pokreta izvan Rusije. „Počelo je kao pokret koji podržava Navaljnog, ali nisu svi učesnici bili njegove pristalice“, kaže Dmitrij Valuev, organizator zajednice u Vašingtonu.

„Mislim da je Navaljni bio posrednik ljudima da izraze svoje neslaganje i bes prema vladi“.

Pjotr Kuzmin, jedan od organizatora inicijative u Australiji, kaže da je prva dva ili tri meseca nakon formiranja grupe na Fejsbuku pokušavao da izbegne pominjanje Navaljnog u objavama na mreži jer je želeo „šire učešće“.

„Mislim da se ne radi o Alekseju Navaljnom“, kaže Kuzmin. „Radi se o širem problemu korupcije, o potiskivanju političkih sloboda“.

Izvan Rusije, to bi moglo značiti prisvajanje podrške onih koji ne podržavaju nužno Navaljnog kao političkog lika, ali misle da je postupanje vlasti prema njemu u principu nepravedno.

Na primer, Rusi u SAD podržavaju konzervativne američke kandidate dok se protive Putinovoj vladajućoj stranci Jedinstvena Rusija, kaže Ljudmila Isurin, profesorka na katedri za slovenske i istočnoevropske jezike i kulture Univerziteta Ohajo. Ali protivljenje Jedinstvenoj Rusiji ne znači nužno podršku politici Navaljnog.

Iako nije neuobičajeno na globalnom nivou, masovna mobilizacija prodemokratskih građana u inostranstvu je nešto novo za Rusiju, kaže Grim Robertson, direktor Centra za slovenske, evroazijske i istočnoevropske studije Univerziteta u Severnoj Karolini i stručnjak za protestne pokrete. „To veliki deo tranzicije ka demokratiji“, kaže Robertson.

Aktivisti uključeni u inicijativu nadaju se da bi pokret mogao da pomeri odnos snaga sa Jedinstvene Rusije na druge kandidate.

„Ja sam optimista, vidim da ljudi žele promenu vlasti“, kaže Sergej Bespalov iz Litvanije. „Oni nisu zadovoljni sistemom, niti su zadovoljni ovim izborima“.

Ali sumnja se da će inicijativa moći da promeni rezultate na nacionalnom nivou. Prilikom glasanja u inostranstvu, Centralna izborna komisija odlučuje za koji će ruski region glasati različite zemlje. Birači u Australiji, na primer, glasaće za kandidate u regionu Altaj, dok će većina Rusa u SAD glasati za kandidate u Moskvi.

U gradovima, glasanje u inostranstvu moglo bi pojačati lokalni pritisak da se izabere bilo ko drugo osim kandidata Jedinstvene Rusije, što je deo strategije tima Navalnija „pametno glasanje“, koju će mnogi u inicijativi „Glasajte u inostranstvu“ koristiti.

Suočeni sa snažnim protivljenjem i sa visokim ciljevima, mnogi se nadaju da bi se ovaj pokret mogao dugo zadržati, čak i ako je njegov uticaj na izbore u Dumi bude zanemarljiv.

„Ako i ne doprinesemo velikom zamahu na ovim izborima, mislim da je mobilizacija dijaspore – međunarodne imigrantske zajednice Rusije – dobra stvar“, rekao je Kuzmin, organizator iz Australije.

Većina smatra da je Rusija izolovana zemlja

Većina Rusa veruje da je njihova zemlja izolovana na svetskoj sceni, pokazuju najnoviji rezultati nezavisnog istraživanja. Ispitivanje javnog mnjenja centra Levada pokazuje da 57odsto ruskih ispitanika kaže da je njihova zemlja međunarodno izolovana u poređenju sa 38odsto koji imaju suprotno mišljenje. Pozitivni stavovi Rusa prema Kini (70odsto) i Belorusiji (82odsto) daleko nadmašuju njihove pozitivne poglede prema Ukrajini (39odsto) i Gruziji (55odsto), koje imaju napete odnose sa svojim većim susedom. Pozitivni pogledi prema SAD (39odsto) i Evropskoj uniji (46odsto) takođe  zaostajaju daleko od onih ruskih saveznika. Gotovo 44 odsto Rusa veruje da bi Rusija trebalo da tretira Zapad kao saveznika, dok 29odsto kaže da ga treba tretirati kao rivala, 13 odsto kao prijatelja i pet odsto kao neprijatelja.