Ruska država progoni pravoslavne sveštenike zbog podrške miru u Ukrajini

Septembra prošle goodine, kada je predsednik Vladimir Putin naredio delimičnu mobilizaciju rezervista, moskovski patrijarh Kiril je zahtevao od svog sveštenstva da se moli za ratnu pobedu u Ukrajini, a Koval je odlučio da mir stavi iznad patrijarhovih naredbi.

„S rečju ‘pobeda’ molitva dobija propagandno značenje, oblikujući razmišljanje među parohijanima, među sveštenstvom, o čemu treba da misle i kako treba da vide ta neprijateljstva“, rekao je Koval. „To je bilo protiv moje savesti. Nisam mogao da se podvrgnem ovom političkom pritisku hijerarhije“.

U molitvi koju je izgovorio više puta, taj 45-godišnji sveštenik je promenio samo jednu reč, zamenivši „pobedu“ rečju „mir“ što je bilo dovoljno da mu crkveni sud skine sveštenički čin.

Javna molitva ili pozivanje na mir takođe predstavlja rizik od ruskog krivičnog gonjenja. Ubrzo pošto su ruske trupe napale Ukrajinu, poslanici su izglasali zakon koji dozvoljava krivično gonjenje hiljada ljudi zbog „diskreditacije ruske vojske“ što je optužba koja se u stvarnosti odnosi na sve što je u suprotnosti sa zvaničnim narativom, bilo da je u pitanju komentar na društvenim mrežama ili molitva u crkvi.

Slično Putinovom autoritarnom režimu, patrijarh Kiril je izgradio strogu hijerarhiju u crkvi koja zahteva potpuni konformizam, rekao je za Asošijeted pres Andrej Desnicki, profesor filologije na Univerzitetu u Viljnusu u Litvaniji. Ako sveštenik odbije da pročita patrijarhovu molitvu, sumnja se u njegovu lojalnost.

„Ako niste lojalni, onda za vas nema mesta u Crkvi“, dodao je Desnicki, dugogodišnji stručnjak za verska pitanja u Rusiji.

Kada je počeo rat, većina sveštenika je ćutala, plašeći se pritiska crkvenih i državnih vlasti, samo mali deo se oglasio. Od više od 40.000 sveštenika u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, samo 300 sveštenika je potpisalo javno pismo u kojem pozivaju na mir u Ukrajini.

Ali svaki glas javnosti protiv rata je ključan, rekla je Natalija Vasilevič, koordinatorka grupe za ljudska prava Hrišćani protiv rata.

„To razbija ono što se čini da je monolitna pozicija Ruske pravoslavne crkve“, rekla je ona za AP.

Njen tim je od početka rata izbrojao najmanje 30 pravoslavnih sveštenika koji su bili pod pritiskom verskih ili državnih vlasti. Ali može biti i više slučajeva, kaže ona, jer se neki sveštenici plaše da govore o represiji, bojeći se da će još gore proći.

U Ruskoj pravoslavnoj crkvi objašnjavaju da je represija nad sveštenicima koji su govorili protiv rata, kazna za njihovo takozvano bavljenje politikom.

„Sveštenstvo koje se od sveštenika pretvori u političke agitatore i osobe koje učestvuju u političkoj borbi, očigledno prestaje da ispunjava svoju pastirsku dužnost i podleže kanonskim zabranama“, rekao je za AP Vahtang Kipšidze, zamenik šefa crkvene pres službe.

A sveštenici koji javno podržavaju rat u Ukrajini, ne doživljavaju nikakve posledice i štaviše podržava ih država, rekla je Vasiljevič.

„Ruski režim je zainteresovan da njihovi glasovi nadjačaju ostale“, dodala je ona.

Sveštenici koji odbiju da se pridruže horu održavalaca rata ili ćute, mogu biti raspoređeni, privremeno razrešeni dužnosti ili smenjeni – gube platu, stan, beneficije i, što je najvažnije, ostaju bez službe svojoj pastvi.

„Nikada nisam dovodio u pitanje izbor koji sam napravio“, rekao je Koval u Antaliji. „Ja sam se, čitava moja duša, celo moje biće, protivio ovom ratu. Bilo mi je nemoguće da svojom molitvom podržim invaziju ruskih trupa u Ukrajinu“.

Pošto je sud Ruske pravoslavne crkve odlučio da on treba da bude raščinjen, Koval se žalio vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju iz Istanbula, koji je potvrdio da, uprkos prigovoru Rusije, ima pravo da prima žalbe sveštenstva i njene i drugih pravoslavnih crkava.

U junu je Carigradska patrijaršija odlučila da Koval jeste bio kažnjen zbog svog stava o ratu u Ukrajini i presudila da mu vrati sveti čin. Istog dana, Vartolomej mu je dozvolio da služi u njegovim crkvama.

Sveštenik Joan Burdin je takođe hteoo da napusti Rusku pravoslavnu crkvu pošto se u svojoj maloj crkvi u blizini Kostrome oglasio protiv rata, a lokalni sud ga kaznio zbog „diskreditacije ruske vojske“. Tražio je od patrijarha da mu odobri prelazak u Bugarsku pravoslavnu crkvu, ali mu je Kiril zabranio službu dok se javno ne izvini.

„Moj stav kojeg sam najpre izneo na sajtu, zatim u crkvi, a kasnije i tokom suđenja, bio je izraz mojih verskih ubeđenja“, rekao je taj sveštenik za AP. „Pošto su svi ljudi braća, onda svaki rat, svaki vojni sukob, na ovaj ili onaj način postaje bratoubilački“.

Nije mu dozvoljeno da služi u crkvi, te je Burdin propovedi objavljivao na Telegramu gde predvodi pravoslavne hrišćane zbunjene patrijarhovom podrškom ratu.

Tokom svoje više od dve decenije na vlasti, Putin je u velikoj meri ojačao ugled Ruske pravoslavne crkve, povećavajući njen prestiž, bogatstvo i moć u društvu posle decenija njenog sovjetskog ugnjetavanja ili ravnodušnosti vlasti.

Zauzvrat, crkveni lideri, poput patrijarha Kirila, podržavali su sve Putinove inicijative. Crkva je svom svojom težinom podržala rat u Ukrajini i postalo je uobičajeno videti sveštenstvo kako blagosilja trupe i opremu kada idu u bitku.

Jakov Voroncov, sveštenik u Kazahstanu, kaže da je bio šokiran i očajan kada je čuo prve vesti o ratu. Nadao se da će crkva uskočiti da posreduje u sukobu. Ali ni drugi obični sveštenici, ni njegovi pretpostavljeni nisu podržali njegove pozive da propoveda mir.

„Shvatio sam da niko ne želi da čuje reči o miru“, kaže taj 37-godišnji sveštenik. „Trebalo je to preneti narodu, našem stadu, ali nije. A onda sam shvatio da imam još jedan alat: društvene mreže“.

Dok su njegove antiratne objave na Fejsbuku dobile podršku na mreži, reakcija van mreže bila je neprijateljska. Njegovi pretpostavljeni su ga više puta zmenjivali drugim sveštenicima, zabranjivali mu da drži propovedi, a parohijanima govorili da ga se klone. Na kraju je izgubio nadu i odlučio da privremeno prestane sa služenjem u Ruskoj pravoslavnoj crkvi.

„Hteli su da odem, i na kraju su to i dobili“, kaže taj sveštenik sedeći u svom stanu bez mantije koju je nosio 13 godina. „Ali nisam se odrekao svog čina, samo sam odlučio za sada da ne mogu da budem među svojim ljudima u ovoj situaciji“.

Patrijarhov uticaj prevazilazi granice Rusije i njegova naređenja se odnose čak i na sveštenike koji služe u inostranstvu. U februaru je Kiril suspendovao na tri meseca Andreja Kordočkina, sveštenika pravoslavne crkve u Madridu, zbog njegovog antiratnog stava.

Kipšidze je rekao da je Kordočkin kažnjen zbog „podsticanja mržnje“ među parohijanima molitvama za mir u Ukrajini. Ali taj sveštenik kaže da je zasad to samo upozorenje da ne bi o tome dalje govorio.

„Ne mislim da samkanonski pogrešio“, rekao je Kordočkin. „Ako nema kanonskog prekršaja, onda to znači da se kanonsko pravo jednostavno koristi kao mehanizam političke represije“.

Od prvih dana rata, Kordočkin je javno osudio rusku invaziju i redovno se molio za mir u Ukrajini. On smatra da sveštenici ne treba da ćute i da moraju da prenesu hrišćansku poruku ljudima: „Dužni smo da to govorimo, bez obzira na cenu“.