foto: Medija centar„Ovde smo srećnim povodom. Nakon mesec dana intezivne kampanje uspeli smo da ubedimo vlasti Republike Srbije da im se ne isplati proterivanje Elene Koposove“, rekao je Peter Nikitin iz Ruskog demokratskog društva na današnjoj konferenciji u Medija centru organizovanoj povodom ukidanja rešenja o proterivanju ove ruske državljanke.
On je dodao da je „zaista je lepo da su vlasti Srbije pokazale da su barem delimično u stanju da ispravljaju svoje greške“.
„Ono što nas najviše oduševljava jeste da građani Srbije, bez obzira šta misle, kakvog su političkog stanoviša, shvataju neke temeljne stvari i načela na kojima se temelji slobodno društvo, a to je da bez obzira na državljanstvo i politički stav, svaki čovek može slobodno da izražava svoje mišljenje“, rekao je Nikitin.
Elena Koposova je uložila dve žalbe, jedna na rešenje o proterivanju, a druga zbog odbijanja zahteva za stalno nastanjenje u Srbiji.
Koposova kaže da je bilo usmenih obećanja srpskih vlasti da će ove nedelje biti odobren stalni boravak njenog suprugu Jevgeniju Muškinu i njihovoj deci – Miši i Đorđu.
Kako Nikitin kaže, još nisu dobili odgovor po žalbi što se tiče stalnog nastanjenja.
„Još nije odlučeno o stalnom nastanjenju Jevgenija. Takođe, taj zahtev je obuhvatao i Mušu i Đorđa. Odgovor se čeka od avgusta – nije stigao, iako smo čuli da je bilo usmenih obećanja da će biti ove nedelje. Dok ne vidimo dokumenta ne opuštamo se“, ukazuje Nikitin.
Koposovoj je naknadno dodeljen privremeni boravak na još godinu dana.
„Rešenje nije potpuno zadovoljavajuće jer ne ulazi ni u jedan osnov po kom se Elena žalila“, objašnjava Nikitin.
On je izdvojio spisak na kraju žalbe Koposove, po kojoj je odlučeno, a taj spisak je spisak odredbi srpskih i međunarodnih zakona koji su bili prekršeni originalnim rešenjem i na koje nisu dobili nikakv suštinski odgovor.
Štambuk: Procene se ne mogu donositi paušalno
Zakonski zastupnik Elene Koposove Marko Štambuk ističe da je njen slučaj dobar primer kako vlasti birokratskim putem mogu da se poigraju na surov način sa sudbinom čoveka.
„Eleni se život za mesec dana okrenuo za 360 stepeni. Iz drugostepene odluke ne vidimo koji su argomentu bili zašto je Elena okarakterisana kao rizik pa odjednom to više nije“, kaže Štambuk.
On kaže da bezbednosne procene moraju da postoje, ali da je neophodno da organi koji donose procene da se odnose stručno prema njima.
„Ne mogu ih donositi paušalno. Ako se zloupotrebaljavaju gube svoj smisao“, ističe Štambuk.
On podseća da ovo nije prvi slučaj gde postupa kao zakonski zastupnik gde je „neko danas rizik a sutra nije“, tako da, kaže, ostaje pitanje na koji način se donose bezbednosne procene.
„Neophodno je da službenici koji rade u institucijama koje donose procene, da se odupru pritiscima, da ne budu instrument pojedinaca. Zaštitiće svoj integritet, integritet službe, neće dopustiti da taj njihov ozbiljan posao bude podvrgnut ruglu i podsmevanju“, ukazuje Štambuk.
Dodaje i da se čeka ishod drugog postupka – stalnog nastanjenja.
„Ne želim da prejudiciram, ali ako su otpali razlozi zbog kojih je Elena bila rizik, verujem da će to imati uticaja na ovaj drugi postupak“, kaže Štambuk i dodaje da ne mogu biti sigurni dok ne dobiju papir.
Elena Koposova želi da ostane u Srbiji
Ruska državljanka Elena Koposova u septembru proše godine podnela je zahtev za odobrenje stalnog boravka.
Kako kaže, 2. februara je odbijen stalni boravak i naloženo joj je da napusti zemlju. Osnov, dodaje, je procena BIA da njen boravak predstavlja bezbednosni rizik.
„Osmog marta mi je uručeno novo rešenje kojim se poništava da moram da napustim Srbiju. Ne ulazi se u argumente iz moje žalbe, već samo piše da je BIA donela drugačije mišljenje. Produženo mi je privremeno boravište. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je rekao da će mom mužu i deci biti odobren stalni boravak u ponedeljak, danas je utorak od toga još uvek nema ništa“, kaže Elena.
Ona podseća da u Srbiji živi pet godina i ističe da tu želi da ostane.
Kako kaže, od svega najviše su joj se svideli ljudi ovde.
„Od početka februara osećali smo njihovu podršku. Oni su bili uz nas. Srpski mediji su svakodnevno pisali i pričali o našoj situaciji, komšije, poznanici, nastavnici. Čak su i ljudi koje ne poznajemo vršili pritisak na vlasti da se odustane od mog proterivanja“, kaže Koposova sa niezmernom zahvalnošću svima.
Nikitin: Ni jedini, ni poslednji ovakav slučaj
Nikitin je na samom kraju konferencije podsetio da Elenin slučaj nije ni jedini ni poslednji u nizu slučajeva proterivanja ruskih državljanja uz obrazloženje rizika.
„Nisu svi državljani bili spremni da se iznesu svoju situaciju u javnost. Nadam se da će ovaj slučaj, gde smo uspeli da zaustavimo proterivanje, ohrabriti druge da se obrate javnosti“, kaže Nikitin, dodajući da ga je već kontaktirala jedna porodica iz Loznice.
„Oni se nalaze u slučnoj situaciji situaciji kao Elena. U pitanju su Irina i Sergej Terih. Kao i Elena, nakon više godina boravka u Srbiji izgubili su to pravo uz obrazloženje da su bezbednosni rizik“, kaže Nikitin i dodaje da represija obično počinje proterivanjem stranaca.
„To smo videli u Rusiji još 2007. godine, uz proterivanje moldavske novinarke Natalije Morar, zato što je napisala zato što je ‘napisala nešto pogrešno’, kaže Nikitin.
Sada, nastavlja on, ljudi budu kažnjeni, a ponekad i zatvoreni, zbog deljenja postova i lajkovanja postova na socijalnim mrežama.
„Da Srbija ne bi otišla u istom pravcu, molim predstavnike srpskog društva i medija da nastave da podržavaju ljude koji se nađu u takvoj situaciji, isto kao što su podržali Elenu i njenu porodicu“, zaključuje Nikitin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
