Ruska invazija, odbijanje Srbije da uvede sankcije Moskvi, „katargejt“…: Za EU 2022. godina bila dramatična

Sa ruskom invazijom na Ukrajinu počeo je bolan proces okončanja zavisnosti od jeftine ruske energije. Evropska unija je na agresiju odgovorila sve oštrijim sankcijama Rusiji, koje, naravno, imaju velike posledice po same članice Unije, ali ne podjednako za sve.

Cene energenata su naglo porasle, što je dodatno ubrzalo inflaciju koja je počela još ranije nakon naglog oporavka privrede od pandemije. O ozbiljnosti energetske krize govori i podatak da su se samo u drugoj polovini ove godine ministri energetike sastali osam puta, tri puta u poslednjih mesec dana.

Evropska unija je tokom 2022. godine usvojila devet paketa sankcija, a dogovor o njima je često bio, zbog različitih interesa država članica, više nego lak.

I pored povremenih skokova i ustupaka pojedinim državama članicama, najčešće Mađarskoj, Evropska unija je uspela da sačuva jedinstvo, što je verovatno njen najveći uspeh u suočavanju sa ovom krizom i veliki neuspeh ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je od početka računao na moći da unese razdor među članove .

Od početka su u pomoć napaćenoj Ukrajini pritekle članice EU, koje će morati da nastave sa finansijskom, vojnom i humanitarnom pomoći u narednih godinu dana, jer Putin računa i na zamor EU od rata.

Brži razvoj obnovljivih i održivih izvora energije pomoći će da se smanji zavisnost od ruskih fosilnih goriva. Visoke cene energenata negativno su uticale na globalnu konkurentnost evropskih kompanija, zbog čega će sledeće godine globalna konkurentnost i zelena tranzicija biti među najvažnijim prioritetima Evropske unije.

Zelena ekonomija i američki protekcionizam

Sledeće godine EU namerava da reformiše tržište električne energije. Sadašnji model dizajniran je pre 20 godina, kada je korišćenje obnovljivih izvora energije tek bilo u povoju.

Komisija bi do kraja marta trebalo da predstavi novi model tržišta električne energije koji bi prekinuo vezu između cene struje i gasa i koji bi bio prilagođen novoj realnosti u kojoj dominiraju obnovljivi izvori energije.

Komisija je najavila da će do kraja januara predstaviti predloge novih pravila o državnoj pomoći, koja bi trebalo da omoguće kompanijama lakši prelazak na zelenu ekonomiju.

Ovo bi trebalo da bude deo evropskog odgovora na američki zakon o smanjenju inflacije (IRA), usvojen u avgustu sa ciljem drastičnog smanjenja emisije gasova staklene bašte, smanjenja javnog deficita, borbe protiv inflacije i podsticanja zelene energije i proizvodnje.

Evropska unija je to odmah pozdravila kao korak u pravom smeru u borbi protiv klimatskih promena. Međutim, oni su prevideli protekcionistički aspekt tog zakona.

Zvona za uzbunu u EU su se oglasila tek kada su shvatili da IRA predviđa ogromne poreske olakšice i subvencije u iznosu od 370 milijardi dolara za podsticanje domaće proizvodnje, između ostalog, električnih vozila, solarnih panela i baterija. A to može izazvati beg investitora i proizvodnje u Sjedinjene Države.

Pojednostavljivanje pravila EU o državnoj pomoći može biti jedan od odgovora na ovo, ali problem je što nemaju sve države članice isti fiskalni kapacitet da subvencionišu proizvodnju, što bi moglo dovesti do trke za subvencije između SAD i EU, ali i unutar EU između država članica.

Stoga će nova industrijska politika i odgovor na IRA biti ključne teme u Evropskoj uniji sledeće godine. Prve naznake mogućeg evropskog odgovora mogli bismo da dobijemo na vanrednom samitu lidera zemalja članica EU 9. i 10. februara, gde su glavne teme migracije i globalna konkurentnost EU.

Rat Rusije protiv Ukrajine doneo je promene u politici proširenja

Jedna od posledica ruskog rata protiv Ukrajine je novi zamah u politici proširenja.

Iz geopolitičkih razloga, status kandidata ove godine su dobile Ukrajina, Moldavija i Bosna i Hercegovina, Gruziji je obećan taj status, a Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u EU. Posle dugog čekanja, Severna Makedonija i Albanija konačno su otvorile pregovore o pridruživanju.

S druge strane, Crna Gora i Srbija, zemlje koje vode pristupne pregovore, ove godine nisu ostvarile nikakav napredak. Srbija i dalje odbija da se pridruži zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU i ne želi da uvede sankcije Rusiji. Politička situacija u Crnoj Gori je izuzetno nestabilna.

Pitanje je da li će se taj zamah zadržati ili će EU nastaviti sa politikom verbalne podrške proširenju, ali u praksi ništa ne čini po tom pitanju.

Katargejt, veliki udarac za ugled Evropskog parlamenta

U prvoj polovini decembra, Evropski parlament je potresao veliki korupcijski skandal pod nazivom Katargejt. Belgijska policija privela je više osoba, članova EP, i pretresla brojne adrese i pronašla 1,5 miliona evra u gotovini. Među uhapšenima je bila i potpredsednica parlamenta Eva Kaili, koja je ubrzo smenjena i izbačena iz redova evropskih socijalista.

Uhapšeni su optuženi da su primali novac od Katara u zamenu za uticanje na odluke koje se tiču te zemlje u Evropskom parlamentu.

Ostaje otvoreno kuda može dovesti nastavak istrage i da li će mrlja ostati samo na Evropskom parlamentu ili će uticati i na druge institucije EU. U svakom slučaju, nimalo prijatna situacija uoči izbora za Evropski parlament, koji će biti održani za manje od godinu i po dana.

Nekoliko država članica na izborima

Izbori za Evropski parlament biće održani na proleće 2024. godine, ali sledeće godine u nizu zemalja se održavaju izbori koji bi mogli da dovedu do promena u Evropskom savetu, telu koje čine šefovi država ili vlada država članica.

Poljaci na jesen izlaze na parlamentarne izbore na kojima će se birati članovi Sejma i Senata. U poslednja dva mandata, Poljskom, velikom i važnom članicom EU, vlada koalicija koju predvodi konzervativna stranka Pravo i pravda, čija se politika često sukobljavala sa Briselom, koji je optužio Poljsku da podriva vladavinu prava. .

U julu će Grci izaći na izbore. Nova demokratija, stranka premijera Kirijakosa Micotakisa, koja pripada Evropskoj narodnoj partiji, braniće poziciju najjače stranke u parlamentu.

Finci će u aprilu izaći na izbore, a prema aktuelnim anketama, koaliciona vlada levog centra na čelu sa premijerkom Sanom Marin ima šansu da ostane na vlasti. Estonija ide na izbore u martu na kojima bi liberalna premijerka Kaja Kalas mogla da izgubi vlast.

Predsednički izbori se održavaju na Kipru u februaru. Kipar je predsednička republika u kojoj je predsednik i šef države i šef izvršne vlasti, koju vrši preko vlade, čije članove imenuje. Aktuelni predsednik Nikos Anastasijades (desno u sredini) ne može da se kandiduje posle dva mandata.

U januaru će se u Češkoj održati predsednički izbori na kojima predsednik nema velika ovlašćenja. Kontroverzni Miloš Zeman napušta funkciju, takođe posle dva mandata. Njega bi mogao da nasledi bivši premijer, takođe kontroverzni Andrej Babiš, kome se sudi za zloupotrebu evropskih fondova.

Zbog nestabilnosti u vladajućoj koaliciji, na vanredne parlamentarne izbore sledeće godine bi mogli da izađu Slovaci, a možda opet Bugari, peti put u dve godine.