„Ukrajinski udari na rusku teritoriju postaće još jači“: Ruska novinarka Ksenija Kirilova analizira pripreme Rusije

Početkom septembra, veb-sajt Military Review, povezan sa Ministarstvom odbrane, upozorio je da potencijalni ukrajinski napadi na ruske vojne aerodrome predstavljaju direktnu pretnju odbrambenim sposobnostima zemlje.

Predsednik SAD Džo Bajden se sastao sa novim premijerom Velike Britanije, Kirom Starmerom, da bi razgovarao o tom pitanju 13. septembra.

Izveštaji sugerišu da bi odobrenje za korišćenje englesko-francuske krstareće rakete Storm Shadow moglo doći pre kraja meseca, nakon čega bi verovatno usledilo slično odobrenje za američki rtaketni sistem Atacms, piše u analizi za CEPA.org Ksenija Kirilova, ruska novinarka koja se bavi ruskim društvom, mentalitetom, propagandom i spoljnom politikom.

Putin i njegovi saradnici prete odmazdom ako odluka bude odobrena, iako je portparol Kremlja Dmitrij Peskov takođe tvrdio da je debata o tome da li će Zapad dozvoliti Ukrajini da koristi zapadno oružje u Rusiji bila samo dimna zavesa.

On je tvrdio da Ukrajina takve napade sprovodi uz prećutno odobravanje zapadnih nacija već neko vreme.

Istina je da se udari ukrajinskih dronova na rusko tlo ubrzavaju po broju i efektima. U noći 10. septembra, na primer, devet ruskih regiona je pogođeno velikim napadom dronovima.

Jedan od dronova se srušio na stambenu zgradu u Ramenskome, predgrađu Moskve, pri čemu je jedna žena poginula. Mnogo više njih je pogodilo vojne ciljeve kao što su aerodromi i rafinerije nafte.

Zapadne kompanije kao što je američka analitička kompanija za velike podatke Palantir pomažu u planiranju rute dronova u Ukrajini da zaobiđu rusku protivvazdušnu odbranu, a zapadne kompanije ulažu u ukrajinske bespilotne letelice (UAV).

Kumulativni efekti čine vojsku izrazito nelagodnom. Analitičari su sada otvoreno zabrinuti zbog mogućnosti da Kijev dobije formalno odobrenje za takve raketne udare.

Početkom septembra, Military Review je upozorio da potencijalni udari balističkih projektila na vojne aerodrome predstavljaju direktnu pretnju odbrambenim sposobnostima zemlje i napomenuo da postoji dragoceno malo odbrane za granicu od 2.000 kilometara.

Aerodromi u pozadinskim područjima mogu biti devastirani, navodi se.

Samo nedelju dana kasnije, analitičar Jevgenij Fedorov sa istog sajta požalio se da su udari na ruskoj teritoriji postali „nova normalnost“, a čak i regioni izvan Urala sada nude osiguranje kuće od udara bespilotnih letelica.

Autor Military Review-a je spekulisao da bi, nakon što dobiju formalno odobrenje od zapadnih zemalja, udari bespilotnih letelica mogli biti zajednički pokrenuti kako bi se postigli istovremeni napadi balističkih i krstarećih raketa na rusku teritoriju.

Fedorov je takođe predvideo stalni porast i broja dronova i njihovog dometa. Anglo-francuska Storm Shadow ima samo domet od oko 350 km dok neki ukrajinski dronovi mogu da putuju trostruko veću udaljenost.

Isti autor je kasnije istraživao potencijalne scenarije eskalacije, kao što je masovno raspoređivanje zapadnih instruktora na ukrajinski front i značajan porast zapadne vojne pomoći.

Kao kontramere, Fedorov je predložio ciljanje na „centre za donošenje odluka“ i „tačke neprijateljske koncentracije“, dokrajčivši kritičnu infrastrukturu Ukrajine i „napredovanje duboko u neprijateljsku teritoriju“, umesto da se fokusira samo na vraćanje ruske zemlje.

Drugi vojni ekspert, Viktor Birjukov, izneo je još dalekosežniji scenario, koji predviđa „dekonstrukciju Ukrajine“ od strane nadnacionalne globalističke vlade i raspoređivanje „međunarodnog kontingenta snaga zapadne koalicije“ na njenoj teritoriji.

Bez obzira na zamišljeni razvoj događaja (a neke analize su sasvim glupe), svi autori su se složili da će ukrajinski udari na rusku teritoriju ne samo da traju, već će postati znatno jači, bez dovoljno sistema PVO koji bi ih u potpunosti zaustavili.

Na patriotskim sajtovima sve je veći konsenzus da se pobeda ne može postići bez novog talasa mobilizacije.

Autori tvrde da su oni koji su mobilisani ili angažovani po ugovoru tokom prve godine rata već „iscrpljeni do tačke kolapsa“, nisu dovoljno zdravi da osta

nu na frontu i trebaju „jasni propisi i ograničenja trajanja usluga“. Međutim, „povlačenje mobilisanih sa prvih linija neizbežno će dovesti do vojne katastrofe“.

Njihovo rešenje je „trajna mobilizacija“ u nekoliko talasa. U međuvremenu, sve su prisutniji pozivi da se zabrani „proslave, zabave i vatromet“ kako bi se svi podsetili da je zemlja u ratu.

Bez obzira da li se ukidaju praznici ili dođe do novog talasa mobilizacije, pojačani udari na rusku teritoriju će onemogućiti da ljudi zaborave na rat.

Dodatno, novi podaci jasno ukazuju da većina i dalje ne želi da čuje za sukob. Prema rezultatima regionalnih izbora održanih u septembru, veterani rata u Ukrajini su obezbedili samo pet odsto mesta u ruskim regionalnim parlamentima.

Važno je napomenuti da je na predizborima Jedinstvene Rusije ogromna većina kandidata koji su se otvoreno identifikovali kao „veterani specijalne vojne operacije“ ostvarili neuspeh. Njihov poraz je bio posebno upečatljiv u Moskvi, gde je svih 15 vojnih kandidata izgubilo preliminarne glasanje, dobivši samo delić glasačkih listića u poređenju sa „civilnim“ kandidatima.

U pograničnom regionu Brjanska, Jedinstvena Rusija nije predložila nijednog bivšeg borca za izbore. Veterani invazije su samo u velikom broju birani u dva regionalna zakonodavna tela: Tuva i anektirani Sevastopolj.

Nezavisni novinari su otkrili dokaze da rukovodstvo prokremljskih partija namerno podriva poziv Vladimira Putina da ratne veterane učini „novom ruskom elitom“.

Na primer, Dmitrij Gusev, šef moskovskog ogranka stranke Pravedna Rusija i poslanik Državne Dume, zamenio je početnu listu kandidata koja je uključivala nekoliko ratnih veterana listom koju je obezbedila kancelarija gradonačelnika, a na kojoj više nije bilo nijednog.

Članovi stranke svoje postupke pravdaju tvrdnjom da ljudi ne žele da čuju za „rovove i pucnjavu“ i da više vole političare koji promovišu udoban život.

Izborni debakl pokazuje da su Rusi, čak i ako nisu spremni za otvoreno neslaganje, prilično sposobni da sabotiraju neprijatne odluke vlasti.

Ovaj pasivni otpor dolazi ne samo od običnih građana već i od zvaničnika. Naterati one koji ne žele da se bore neće biti lak zadatak.