“Ruska odbrambena industrija je kao Potemkinovo selo”: Podrška SAD i Zapada Ukrajini je neverovatno isplativa investicija

Bivši predsednik SAD Donald Tramp i drugi u SAD, uključujući neke demokrate i republikance, kritikovali su kontinuiranu podršku SAD Ukrajini u njenom ratu sa Rusijom.

Oni su pozvali da se vojna i finansijska podrška Ukrajini smanji, čak i okonča. Oni, konstatuje Eš, umanjuju rizik od Rusije i tvrde da taj novac treba potrošiti kod kuće.

Ipak, kada se posmatra iz perspektive vrednosti podrška SAD i Zapada Ukrajini je neverovatno isplativa investicija, naglašava.

Sve u svemu, Bajdenova administracija je dobila odobrenje Kongresa za 40 milijardi dolara pomoći Ukrajini za 2022. i zatražila dodatnih 37,7 milijardi dolara za 2022. Više od polovine ove pomoći namenjeno je za odbranu.

Ove sume postaju beznačajne kada se, kaže Eš, upoređuju sa ukupnim američkim budžetom za odbranu od 715 milijardi dolara za 2022. Pomoć predstavlja 5,6 odsto ukupne potrošnje SAD za odbranu.

Rusija je primarni protivnik SAD, rival na najvišem nivou koji ne zaostaje previše za Kinom, njen strateški izazov broj jedan.

U hladnom, geopolitičkom smislu, ovaj rat pruža odličnu priliku za SAD da „nagrizu i degradiraju ruske konvencionalne odbrambene sposobnosti, bez čizama na terenu i sa malim rizikom po živote SAD“.

Ukrajinske oružane snage su već ubile ili ranile više od 100.000 ruskih vojnika (polovinu njihove prvobitne borbene snage), potvrđen je gubitak 8.000 oklopnih vozila, uključujući hiljade tenkova, hiljade oklopnih vozila, artiljerijskih oruđa, stotine aviona sa fiksnim i rotacionim krilima i brojna pomorska plovila.

Američka potrošnja od 5,6 odsto budžeta za odbranu da uništi skoro polovinu ruskih konvencionalnih vojnih kapaciteta izgleda kao apsolutno neverovatna investicija.

Ako budžet za odbranu SAD podelimo na pretnje sa kojima se suočava, Rusija bi možda bila reda veličine od 100 do 150 milijardi dolara u odnosu na pretnje.

Dakle, trošenje samo 40 milijardi dolara godišnje smanjuje vrednost pretnje od 100-150 milijardi dolara, što predstavlja povrat od dva do tri puta.

Štaviše, američka vojska bi razumljivo mogla i poželeti da Rusija nastavi da raspoređuje vojne snage koje bi Ukrajina uništila.

U međuvremenu, zamena uništenog kompleta i praćenje nove trke u naoružanju sa Zapadom sigurno će završiti bankrotom ruske ekonomije, posebno ekonomije koja je podložna agresivnim zapadnim sankcijama, naglašava britanski istoričar.

Ukrajina nije Vijetnam ili Avganistan za SAD, ali je upravo to za Rusiju. Rusija koja je stalno zaglavljena u ratu koji ne može da dobije je ogromna strateška pobeda za SAD. Zašto bi se neko protivio tome

Kako se Rusija uopšte može nadati da će pobediti u trci u naoružanju kada je ukupni BDP Zapada 40 biliona dolara, a njena potrošnja na odbranu koja iznosi dva odsto BDP-a mnogo više od biliona dolara kada se uzme u obzir nesrazmeran doprinos odbrani SAD?

Ukupan BDP Rusije je samo 1,8 biliona dolara, dodaje.

„Vladimir Putin će morati da preusmeri potrošnju sa potrošnje na odbranu, rizikujući srednjoročne društvene i političke nemire i realnu i skoru opasnost po njegov režim. Zamislite samo koliko će zapadna vojna pomoć biti jeftinija ako na kraju donese pozitivnu promenu režima u Rusiji“.

Drugo, rat je poslužio da uništi mit da je ruska vojna tehnologija na neki način uporediva sa američkom i zapadnom. Zapamtite da Ukrajina koristi samo unapređenu drugu generaciju američke tehnologije, ali dosledno pobeđuje sve što ruska vojska može da primeni.

Ratovi su izlozi za proizvođače iz oblasti namenske industrije – svaki kupac pri zdravom razumu će želeti tehnologiju koju je napravio pobednik.

Putinova pogrešna procena je samo pružila fantastičnu marketinšku priliku za njegove zapadne konkurente.

Imajte na umu i da rat takođe gura NATO članice da povećaju potrošnju za odbranu na dva odsto BDP-a i iznad tog cilja. S obzirom na tehnološku prednost SAD u odbrambenoj opremi, značajan deo ovih dodatnih vojnih izdataka biće potrošen na američku opremu.

Ukrajinci, takođe, pokazuju izuzetnu inovaciju u sopstvenoj odbrani, poboljšavajući performanse opreme u uslovima bojnog polja, što ponovo donosi tehnološke prednosti američkom odbrambenom sektoru.

Treće, otkriće da je ruska odbrambena industrija nešto kao Potemkinovo selo takođe generiše druge strateške i diplomatske pobede za SAD.

Države koje žele da obezbede odbrambene kapacitete da odgovore na sopstvene pretnje – pomislite na Tursku, Indiju, Pakistan, Egipat i Saudijsku Arabiju – možda su se odlučile za jeftinije, “vrednije“ ruske odbrambene ponude.

Međutim, s obzirom da se kvalitet/sposobnost ove opreme sada dovodi u pitanje zbog loših performansi na bojnom polju, verovatno će se takmičiti da nabave bolji američki komplet. Ali to će zahtevati poboljšanje diplomatskih odnosa.

Ovo je trenutno očigledno u poboljšanim odnosima između SAD i Pakistana, pri čemu Pakistan obezbeđuje komplete za nadogradnju za svoje avione F-16.

Četvrto, pomaganje Ukrajini da pobedi Rusiju sigurno takođe šalje snažan signal Kini da su SAD i njeni saveznici jaki i odlučni kada sup red njima pitanja od suštinskog značaja.

U glavama kineskog predsednika Si Đinpinga i generala Narodnooslobodilačke vojske Kine ovo može pokrenuti pitanja o njihovoj sposobnosti da pobede u sukobu protiv zemalja naoružanih vojnom tehnologijom SAD/Zapada, na primer na Tajvanu.

Teškoća Rusije da dobije rat u Ukrajini sigurno će izazvati preispitivanje Kine o mudrosti i možda održivosti napora da se osvoji Tajvan.

Peto, rat u Ukrajini ohrabruje i ubrzava energetsku tranziciju u Evropi, ali i diverzifikaciju Evrope od ruske energije.

Evropa očajnički pokušava da nabavi alternativne izvore energije, a američki tečni prirodni gas (LNG) se pokazao korisnim.

Na toliko mnogo nivoa, kontinuirana podrška SAD Ukrajini je jeftina iz perspektive novca.

“Ukrajina nije Vijetnam ili Avganistan za SAD, ali je upravo to za Rusiju. Rusija koja je stalno zaglavljena u ratu koji ne može da dobije je ogromna strateška pobeda za SAD. Zašto bi se neko protivio tome?”, zaključuje Eš.