Većina Srba smatra da Rusija nije krivac za početak rata u Ukrajini: Politička elita sa Vučićem na čelu podržava veliki uticaj ruske propagande u Srbiji

Više od godinu dana od početka rata u Ukrajini, velika većina građana Srbije i dalje misli da Rusija nije krivac za njegov početak. Čak 66 odsto građana smatra da je za rat u Ukrajini odgovoran Zapad, dok samo 21 procenat za rat okrivljuje Rusiju. A tu je i nešto više od tri odsto onih koji krivca za rat vide u Ukrajini. Ostali „ne znaju“. To proizlazi iz reprezentativnog istraživanja „Spoljnopolitičko opredeljenje Srbije“ koje je početkom aprila objavila nevladina organizacija „Novi treći put“.

Prema istom istraživanju, 47,5 odsto ispitanih smatra da je Rusija najvažniji politički partner Srbije, dok samo 30 procenata kaže da je to EU, a 19 odsto je uvereno da je to Kina.

S druge strane, više od polovine stanovništva (51 odsto) EU vidi kao ekonomski oslonac za budućnost, dok svega 21 odsto smatra da je to Rusija – čak manje i od Kine, koju kao takvu vidi 26 odsto građana.

Realni ekonomski podaci pokazuju da većina stanovnika Srbije po tom pitanju ima dobru procenu: EU je već godinama lider u direktnim stranim investicijama u Srbiji. Prema podacima Narodne banke Srbije, dostupnim za prvih šest meseci 2022, investicije iz država EU činile su trećinu ukupnih investicija u zemlji.

„Šizofrenija“ društva u Srbiji

Tu se radi o „šizofreniji“ većeg dela javnosti u Srbiji i onim delovima Zapadnog Balkana gde žive Srbi, poput, recimo, Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, kaže Tomas Braj, dugogodišnji šef dopisništva nemačke agencije dpa za Balkan i autor studije „Ruski mediji na Balkanu i njihova uloga u napadačkom ratu protiv Ukrajine“
za Fondaciju „Fridrih Nauman“.

„Kada ih nešto lično pogađa, ljudi u Srbiji ne traže posao u Rusiji i ne idu dav studiraju u Kinu, već na Zapad. Ali, kada se radi o zvaničnoj politici, ljudi su uvereni da su Rusija i Kina oni koji su dobri, dok je Zapad negativno nastrojen prema Srbiji i želi joj zlo“, ocenjuje Braj u razgovoru za DW.

Ključnu ulogu u širenju tog narativa o Srbiji kao žrtvi neke zavere Zapada – koji je identičan s narativom zvanične ruske politike – imaju ruski propagandni mediji RT (ranije Raša tudej) i Sputnjik, smatra Braj. Oni imaju dobro opremljene redakcije u Beogradu i svakodnevno šire rusku propagandu koja pada na plodno tlo.

„Postoji tradicionalna povezanost Rusije i Srbije. Još od vremena Balkanskih ratova, pa sve do poslednjih jugoslovenskih ratova, Rusija se predstavljala kao bratska zemlja Srbije. To, naravno, uključuje i kulturološke dodirne tačke, poput slovenskog jezika ili pravoslavne religije“, kaže Braj.

On napominje da je jedno od ključnih težišta ruske propagande raspirivanje međunacionalnih tenzija na Balkanu, i tu „Rusija bezrezervno u svakom sporu staje na stranu Srbije, a naročito kada se radi o Kosovu“.

Politička elita Srbije podržava ruski narativ

No uticaj tih ruskih medija u Srbiji bio bi ograničen kada oni ne bi imali veliku podršku političke elite u Srbiji, s predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu. On u Putinu i njegovom modelu upravljanja državom vidi uzor, oca nacije koji se bori za održavanje tradicionalnih vrednosti i brana je modernim, liberalnim tendencijama poput uvažavanja LGBT-pokreta ili pokušajima razvodnjavanja i potiskivanja uloge religije u društvu koje dolaze sa Zapada, kaže Braj. Bez te podrške, političke elite i mediji u zemlji ne bi mogli – ili čak morali – da prenose ruske dezinformacije, kao što je to sada slučaj.

A kako to u praksi izgleda kada je reč o ratu u Ukrajini, Braj pokazuje u svojoj studiji na brojnim primerima iz srpskih medija. Naslovi, kako iz vremena pre rata u Ukrajini, tako i nakon ruske invazije, deluju kao da su iz nekog paralelnog univerzuma i direktno napisani u Kremlju: „Počinje novi svetski poredak – Putin razbio EU i NATO“ (Srpski telegraf, 15.11.2016.); „Blickrig – Ruski uragan se sručio na Ukrajinu: Putin za dan stigao do Kijeva“ (Alo, 25.2.2022.); „Ruski udar odgovor na pretnje NATO“ (Večernje novosti, 25.2.2022.); „Ukrajina napala Rusiju!“ (Informer, 22.2.2022.); „Fašisti love Srbe – A Evropa ćuti i gleda“ (Informer, 16.1.2023. – tema: Kosovo); „Prljavi EU rat protiv Srbije“ (Informer, 7.10.2022.); „Ameri i Britanci priznali: Putin dobio rat!“ (Srpski Telegraf, 4.7.2022.); „Putin: Slom zapadne hegemonije je nepovratan“ (Pečat, 7.10.2022).

Uspešna politika ljuljaške

Istovremeno, Vučić, koji, kako kaže Braj, ima punu kontrolu nad najuticajnijim medijima u zemlji, zvanično zastupa prijateljsku politiku prema EU. Naglašava da je Srbija i dalje kandidat za članstvo i trudi se da privuče što je moguće više evropskih investicija u zemlju.

Braj to naziva „politikom ljuljaške“ koja svoje poreklo vuče još iz politike nesvrstanosti u vreme Tita, a u Srbiji je i kasnije nastavljena, recimo u vreme predsednika Borisa Tadića. „To laviranje između Istoka i Zapada je sredstvo kojim Vučić i ljudi oko njega obezbeđuju ostanak na vlasti. On to nije izmislio, ali jeste usavršio. Zauzimanjem pozicije između ta dva bloka Vučić pokušava da se pozicionira kao zanimljiv partner i jednima i drugima. Srbija je mala zemlja, i po broju stanovnika i po ekonomskoj moći, ali ima na međunarodnoj sceni mnogo veću ulogu nego što bi joj to inače pripadalo“, smatra Braj.

S tom svojom politikom Vučić je veoma uspešan i on nema interesa da tu bilo šta promeni. Svaka ozbiljna reforma, svaki pokušaj suzbijanja korupcije, ugrozili bi Vučićevu poziciju moći. Stoga, smatra Braj, nije realno očekivati da bi do neke promene aktuelne politike moglo da dođe od strane same vlasti.

Iz perspektive Zapada je, navodi Braj u svojoj studiji, koncept bezuslovne saradnje s tzv. „stabilokratama“ na Balkanu, koji se sprovodi godinama – teška greška. Pored Vučića u Srbiji, to su recimo Milo Đukanović u Crnoj Gori, Bakir Izetbegović i Dragan Čović u BiH ili Nikola Gruevski u Severnoj Makedoniji. Tolerisanje autokratskih modela vladavine nije dovelo do približavanja tih zemalja Zapadu u smislu prihvatanja osnovnih vrednosti demokratije, vladavine prava i spremnosti na kompromise. Umesto toga, oni su kopirali način vladavine koji je Putin etablirao u Rusiji: kontrola medija i pravosuđa, svemoć tajnih službi i policije, odstranjivanje političkih konkurenata.

Šta da se radi?

Braj je uveren da je promena tog dominantnog narativa moguća samo ako se mladi osveste. Zato se on zalaže za uspostavljanje i širenje programa razmene mladih iz Srbije s njihovim vršnjacima iz zapadnih zemalja.

Osim toga, potrebno je kritički raspravljati i o školskim udžbenicima, pre svega onim iz istorije, a kako bi se suprotstavilo jednostranom i neistinitom prikazivanju događaja iz prošlosti i time indoktrinisali mladi.

Ključna uloga ipak pripada medijima. Tu se Braj zalaže za pomoć u obrazovanju mladih novinara i pružanje finansijske i tehničke podrške nezavisnim i kritički orijentisanim medijima.

Na kraju, napominje nemački analitičar, Evropska unija raspolaže i s konkretnim instrumentima pritiska na vlasti u Srbiji: „S obzirom na to da je EU daleko najveći investitor, kao i trgovinski i finansijski partner Srbije, trebalo bi uspostaviti vezu između ogromnog transfera novca EU i sprovođenja u načelu već dogovorenih reformi u vezi nezavisnosti pravosuđa i slobode medija.“

Kako bi to moglo da funkcioniše vidi se čak i unutar EU, na primeru Poljske i Mađarske. „Ono što je uz pretnju finansijskih sankcija bar delimično moguće kod tih članica Unije, moralo bi još bolje da funkcioniše kada se radi o zemlji-kandidatkinji, kao što je to Srbija“, uveren je nemački stručnjak za Balkan Tomas Braj.