„Ruska ranjivost na terorizam nije nepoznata“: Sagovornici Danasa o terorističkom napadu u Dagestanu

Napadači naoružani automatskim puškama su u nedelju uveče u Derbentu napali sinagogu, podmetnuli požar u crkvi i ubili šezdesetšestogodišnjeg sveštenika Nikolaja Kotelnikova.

Gotovo istovremeno su u Mahačkali, 125 kilometara severno od Derbenta, napadnuti crkva i policijski punkt.

Vlasti su saopštile da je ubijeno 15 policajaca i četiri civila, kao i pet napadača.

Niko nije preuzeo odgovornost za napad

Vuk Vuksanović, viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP) kaže za Danas da ne postoji nacionalno-bezbednosni sistem koji bi 100 odsto mogao da preduhitri pretnju terorizmu.

„Ruska ranjivost na terorizam odavno nije nepoznata. Više je ruskih državljana poginulo u prethodne dve-tri decenije u terorističkim napadima nego što je slučaj sa mnogim zapadnim zemljama kao što su Sjedinjene Američke Države (SAD) i Francuska“, kaže Vuksanović.

U tom pogledu, kaže naš sagovornik, ono što je specifično u odnosu na teroristički napad na Krokus siti koji se dogodio u martu ove godine, sada nemamo nikoga da preuzime odgovornost za ovaj napad u Dagestanu.

„Dagestan važi za najsiromašniji region Rusije koji je tradicionalno osetljiv na verski radikalizam i potencijalnu pretnju od separatizma iz ruske perspektive. Samim tim, nije toliko neuobičajeno da se to ovde desi“, kaže Vuksanović, te dodaje da je jedino pitanje da li je napad izvela lokalna militantna grupa ili pak grupa radikalizovanih pojedinaca

Od dodaje da, u porođenju sa Krokus dvoranom, za čiji je napad odgovornost preuzela Islamska država Korosana, ovde sada nema nikoga ko je to uradio.

„Toga će uvek biti. Činjenica je da postoje siromašni delovi Rusije, da se tu radi o multietničkoj i multiverskoj zemlji, ali je i činjenica da je Rusija mnogo bliža nekim drugim žarištima, poput bliskoistočnog ili avganistanskog“, naglašava Vuksanović.

Ukrajina ima interes da napravi probleme Moskvi

Dragomir Anđelković, politički analitičar, za naš list istiće da se teroristički napadi dešavaju i u SAD, Velikoj Britaniji kao i Rusiji, te da se čak i kada se ne radi o velikim geopolitičkim igrama, teško je osigurati se od takvih dešavanja.

„A kada se radi o najnovijim dešavanjima u Ruskoj Federaciji, vrlo verovatno u pitanju su i oni. Nije primereno bilo koga apriori optuživati, ali svakako Ukrajina i njeni saveznici imaju interes da naprave bezbednosne probleme Moskvi, tim pre ako su oni povezani sa tzv. islamističkim terorizmom“, naglašava Anđelković.

U uslovima kada veliki deo građana Rusije, nastavlja naš sagovornik, kao i drugih razvijenih i srednje razvijenih zemalja, ne žele da ide u vojsku, ruska armija se od početka sukoba sa Ukrajinom u značajnoj meri popunjava na osnovu privlačenja plaćenika, kako ih nazivaju vojnih gastarbajtera, iz Tadžikistana i drugih muslimanskih država Srednje Azije.

„Pošto se dogodio masakr u dvorani Krokus, iza koje su stajali tadžikistanski radnici na privremenom boravku u Rusiji, ruska javnost je sve negativnija prema ljudima iz pomenutog azijskog regiona a vlasti su prema njima skeptičnije. Unutar same Rusije, veliki deo građana koji u ratnim uslovima stupaju u profesionalnu vojnu službu potiču iz raznih relativno siromašnih republika te federalne države, od kojih su neke na muslimanskom Severnom Kavkazu“, ukazuje Anđelković.

Prema njegovom mišljenju, najveće motive za izazivanje terorističkih napada koji prouzrokuju međusobno nepoverenje Rusa i muslimana, bilo državljana Ruske Federacije ili susednih država.

„Imaju oni koji na taj način žele da naude ruskim potencijalima za povećanje brojnosti plaćeničkog sastava oružanih snaga“, zaključuje Anđelković.