„Ruska spoljna obaveštajna mreža sve više se oslanja na strane državljane – kao što je srpska banda“: Analiza Irine Borogan i Andreja Soldatova za Foreign affairs

Prema optužnici koju je izdao savezni sud u Bruklinu u Njujorku, u oktobru 2022. Us je ilegalno trgovao poluprovodnicima potrebnim za pravljenje balističkih projektila i niza drugog oružja, od kojih je neka korišćena u ratu u Ukrajini.

Ali dok je Us čekao izručenje Sjedinjenim Državama, pobegao je iz Italije uz pomoć srpske kriminalne bande i vraćen u Rusiju.

Bekstvo, o kojem je prošlog proleća izveštavao The Wall Street Journal, bio je samo jedan u nizu nedavnih incidenata koji sugerišu koliko su se ruske obaveštajne snage pregrupisale od početka rata u Ukrajini.

Još u proleće 2022. u mesecima nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin naredio invaziju, ruske obaveštajne agencije su delovale dezorijentisano i zbunjeno.

Ruska spoljna obaveštajna mreža se oporavila

Jedna po jedna, evropske zemlje su izbacivale ruske diplomate. Prema jednoj britanskoj rpoceni oko 600 ruskih zvaničnika je proterano iz Evrope, od kojih se verovalo da su njih 400 možda špijuni.

FSB, ruska služba unutrašnje bezbednosti, takođe je pogrešno procenila vrstu otpora sa kojim će se ruske snage suočiti u Ukrajini, pretpostavljajući da bi Rusija mogla brzo da zauzme Kijev. To je doprinelo ponižavajućem učinku Rusije.

Čini se da se sada ruska spoljna obaveštajna mreža vratila sa osvetom. I postaje sve inventivnija, sve više se oslanja na strane državljane – kao što je srpska banda koja je pomagala Usu, na primer, da zaobiđu ograničenja za Ruse.

Pre rata, zapadne obaveštajne agencije su se uglavnom bavile ruskim operacijama koje su izvodili ruski državljani. To više nije slučaj. Danas se aktivnosti ruskih obaveštajnih službi oslanjaju na niz stranih državljana, a to uključuje ne samo špijuniranje Zapada i praćenje pošiljki oružja Ukrajini, već i sve veći pritisak na prognane Ruse i protivnike Putinovog režima koji su pobegli u inostranstvo od početka rata.

Dokazi o takvoj aktivnosti pojavljuju se svuda, od Gruzije i Srbije do zemalja NATO-a kao što su Bugarska i Poljska.

Početkom 2023. na primer, britanski zvaničnici uhapsili su petoricu Bugara koji su optuženi da su špijunirali za Rusiju, uključujući i pokušaj da prate ruske izgnanike u Londonu.

Istovremeno, čini se da su i ruske špijunske agencije promenile svoju orijentaciju. Pre rata postojala je podela rada između tri glavne obaveštajne službe — SVR (spoljna obaveštajna služba), GRU (vojna obaveštajna služba) i FSB (domaća bezbednost).

U prošlosti je vladalo opšte shvatanje da se SVR uglavnom fokusirao na političku i industrijsku špijunažu, a GRU na vojna pitanja, dok je FSB prvenstveno bio fokusiran na samu Rusiju, koristeći svoj inostrani ogranak uglavnom za izvođenje operacija protiv Rusa u inostranstvu i za održavanje prijateljskih odnosa sa režimima u susednim državama.

Značajne implikacije za Zapad

Sada ove razlike više nisu tako jasne: sve tri agencije su duboko uključene u rat u Ukrajini i sve tri su aktivno regrutovale nova sredstva među najnovijim prognanima Rusima u inostranstvu.

Povratak moskovskog špijunskog aparata ima značajne implikacije na Zapad u njegovim naporima da se suprotstavi ruskom mešanju i ruskim obaveštajnim operacijama.

Ako su nedavne indicije tačne, ruske obaveštajne aktivnosti u Evropi i drugde mogu predstavljati znatno veću pretnju nego što se pretpostavljalo u ranim fazama rata.

U isto vreme, ove promene pružaju uvid u Putinov sopstveni ratni režim i u kojoj meri on sve više obnavlja ruske špijunske agencije prema ranijim modelima iz sovjetskih decenija.

Putin ne samo da pokušava da nadoknadi neuspeh sovjetskog KGB-a u njegovoj konfrontaciji sa Zapadom krajem dvadesetog veka već takođe pokušava da povrati slavu Staljinove strašne tajne službe, koja je imala značajan uspeh protiv Zapada u decenijama od boljševičke revolucije do Drugog svetskog rata.

Stogodišnji rat

Pre nego što je Rusija izvela invaziju punog obima u Ukrajini 2022. obaveštajne službe su izgledale prilično slabo. Oni su dugo patili od međuagencijskih sukoba i ratova na terenu, kao i od narušavanja poverenja između generala i redova, što je dovelo do značajnih kašnjenja i neuspeha u dobijanju informacija sa terena do najvišeg nivoa.

Ruske obaveštajne operacije su, u međuvremenu, sve više postajale poznate uglavnom po svojoj aljkavosti, kao u slučajevima neuspešnog trovanja bivšeg ruskog vojnog oficira Sergeja Skripalja u Ujedinjenom Kraljevstvu 2018. i opozicionog lidera Alekseja Navaljnog 2020.

Ukratko, činilo se da su špijunske službe izgubile veliki deo svog nekadašnjeg sjaja, što je problem koji je izbio u javnost sa sramotnim pogrešnim tumačenjem Ukrajine u planiranju ruske invazije.

Ali kako je rat u Ukrajini ušao u drugu godinu, ruske obaveštajne agencije su se pregrupisale i pronašle novi smisao. Umesto da se zadrže na svojim greškama i zapitaju se zašto su tako potpuno propustili da predvide ukrajinski otpor u početnoj invaziji, agencije su krenule dalje, uzimajući novu snagu iz činjenice da su izdržale konfrontaciju sa celim Zapadom.

Oni nisu samo povećali svoje aktivnosti u Evropi i susednim zemljama; FSB je takođe pojačao svoje napore u borbi protiv ukrajinskih operacija na ruskom tlu. To što Putin nije napravio nikakve radikalne promene u bezbednosnim službama uprkos katastrofi 2022. smatra se vrlinom: od burnih 1990-ih postoji široko podeljeno gledište i među obaveštajnim rukovodstvom i među redovima da svaki pokušaj remonta agencija će oslabiti njihove sposobnosti.

U osnovi ove nove aktivnosti, međutim, bio je i veći cilj: revitalizacija ukupnog obaveštajnog rata Rusije protiv Zapada. Ovo je rat koji za glavne ruske agencije seže u najranije godine sovjetske ere.

Kako to vide zvaničnici ruske obaveštajne službe, rat u Ukrajini je pokrenuo treću rundu velikog špijunskog rata koji se vodi od 1917.

Prvi krug ove borbe, u kojoj su se rani sovjetski operativci suočili pre svega sa svojim britanskim kolegama, počeo je ubrzo nakon boljševičke revolucije.

U tom prvobitnom sukobu, sovjetski agenti su uspešno kompromitovali svaku šansu za podsticanje otpora boljševičkom režimu iz inostranstva. To su uradili izvodeći masivnu i veoma uspešnu operaciju pod lažnom zastavom, pod šifrovanim imenom Trust, u kojoj su namamili politički aktivne ruske emigrante, kao i britanske špijune, u Sovjetski Savez da pomognu lažnoj antiboljševičkoj organizaciji.

Ovi antisovjetski aktivisti su na ovaj način identifikovani i ubijeni. Sukob je dostigao vrhunac tokom Drugog svetskog rata, kada su ruski špijuni uspešno prodrli u britansku obaveštajnu službu i, u Sjedinjenim Državama, dobili pristup Projektu Menhetn i ukrali tajne atomske bombe. Sve u svemu, sovjetski zvaničnici su verovali da su pobedili u ovom prvom krugu sa Zapadom.

Drugi krug obaveštajnog rata, međutim, nije se završio tako dobro za Moskvu. Tokom Hladnog rata, KGB nije uspeo da spase sovjetski režim koji se zakleo da će štititi.

Zatim, početkom 1990-ih, agencija je skoro uništena nakon što je bila podeljena i raskomadana. Kolaps je ostavio trajne ožiljke na Putina, koji je to bio svedok iz prve ruke, i njegovu bezbednosnu elitu, dok su se borili da obnove rusku državu koja je izgubila svoju bivšu moć. (Putin je na kraju izgradio FSB na bivšim temeljima KGB-a.)

Sada, sa početkom novog velikog sukoba sa Zapadom, ruske obaveštajne agencije nastoje da preokrenu neuspehe koje su se desile na kraju Hladnog rata. U septembru je Sergej Nariškin, šef ruske spoljne obaveštajne službe, svečano otvorio novu statuu osnivaču sovjetske tajne policije u dvorištu moskovskog štaba SVR.

A u novembru, FSB je pojačao tu poruku proslavljajući 100. godišnjicu OGPU, sovjetske tajne policije, i naglašavajući ulogu OGPU u slamanju političkih emigrantskih organizacija.

Putin shvata da je ulivanje straha korisno oruđe

Uoči rata i od tada, Putin je značajno koristio bivše generale KGB-a koji dele njegovu želju da osveti poniženje zbog raspada Sovjetskog Saveza. Nikolaj Gribin, koji je 1980-ih služio kao zamenik šefa stranih operacija dezinformacija u odeljenju spoljne obaveštajne službe KGB-a, ima vodeću ulogu u novom ruskom trustu mozgova koji je pokrenut 2021. – Nacionalnom istraživačkom institutu za razvoj komunikacija, koji nastoji da oblikuje prokremljsko mišljenje u zemljama u blizini Rusije, sa posebnim fokusom na Belorusiju. (Gribin je sam autor nekoliko istraživačkih izveštaja o javnom mnjenju u Belorusiji.)

Tokom 1980-ih, Aleksandar Mihajlov je služio u zloglasnoj Petoj upravi KGB-a – ogranku koji je dobio zadatak da iskorenjuje ideološku subverziju, uključujući disidente, muzičare i crkvene vođe – i vodio operacije dezinformisanja za FSB 1990-ih.

Od jeseni 2021. nekoliko meseci pre invazije, Mihajlov je bio nezvanični portparol FSB-a za ruske medije, promovišući pogled agencije na događaje u Ukrajini.

Kako ruska obaveštajna služba prikazuje, rat suprotstavlja Sjedinjene Države i Evropu protiv Rusije, a Ukrajinci služe samo kao marionete njihovih zapadnih špijunskih gospodara.

Zajedno sa Putinom, ruske špijunske agencije su takođe izvukle neke važne pouke iz ranijih sovjetskih obaveštajnih ratova. Pošto je Rusiju direktno suprotstavio Zapadu, rat u Ukrajini je podstakao Kremlj i njegove špijunske agencije da preispitaju nekoliko glavnih pitanja nacionalne bezbednosti koja nisu bila detaljno proučavana od 1991.

Na primer, bilo je pitanje granica Rusije i da li da ih zatvori. Kremlj je odlučio da to ne čini, a to je išlo u prilog obaveštajnim službama koje mogu da iskoriste novi egzodus ruskih državljana u Evropu i druge susedne zemlje da nadoknade proterivanje ruskih diplomata iz evropskih prestonica.

Putin je jasno odlučio da izbegne greške napravljene tokom Hladnog rata, kada su Sovjeti značajno ograničavali prekogranično kretanje ljudi, ometajući sovjetske obaveštajne službe.

Postojao je još jedan gorući problem za Kremlj: kako uspostaviti disciplinu u redovima.

Putin je mogao da sledi Staljinov pristup i krene u čistke velikih razmera i masovne represije. Ali izgleda da je saznao da su te mere na kraju imale negativne rezultate za Sovjete.

Putin shvata da je ulivanje straha korisno oruđe, ali da bi direktne čistke naškodile agencijama – kao što je to bio slučaj 1930-ih kada je sovjetska spoljna obaveštajna služba izgubila svoje najtalentovanije agente.

Tako je šef ogranka spoljne obaveštajne službe FSB Sergej Beseda prvobitno bio pritvoren i držan bez komunikacije posle prvih katastrofalnih dana invazije na Ukrajinu.

Ali posle nekoliko nedelja, vraćen je na posao, a šire čistke u vojnoj obaveštajnoj službi i FSB-u koje su mnogi očekivali nakon što je Jevgenij Prigožin, šef paravojne kompanije Vagner, predvodio pobunu u junu 2023. godine, nikada se nisu ostvarile.

Sve u svemu, Putin je zauzeo fleksibilan, pragmatičan pristup prema obaveštajnim službama, poigravajući se od stalno prisutnog straha od čistki do ohrabrabrivanja agencija da budu inovativnije u povratku položaja na Zapadu.

Čini se da je jedan rezultat bio primetan porast ambicioznijih inostranih operacija tokom prošle godine, uključujući navodne sabotažne operacije, kao i eksfiltraciju ruskog operativca u Italiju i pojačane napore za regrutovanje u nekoliko zemalja NATO-a, kao što je očigledno u slučaj člana nemačke obaveštajne agencije BND koji je uhapšen u decembru 2022. pod optužbom da je navodno preneo visoko poverljive informacije ruskoj vladi, a sada mu se sudi za izdaju.

Špijunske službe mogu da računaju na zaštitu Kremlja

U svom povratku, ruske špijunske agencije su takođe usvojile još jednu važnu lekciju iz sovjetskih godina: stratešku upotrebu ideologije. Tokom 1930-ih, Moskva je uspela da pridobije mnoge zapadnjake za sovjetsku stvar usmeravajući svoje argumente na zapadnjačke nedostatke umesto da promoviše marksističku doktrinu.

U to vreme, sovjetski agenti su saznali da im zapravo nije potrebno da prodaju punopravnu komunističku ideologiju; umesto toga, mogli bi da prikažu Sovjetski Savez kao alternativu zapadnom imperijalizmu, naglašavajući dvostruke standarde i licemerje Zapada i nudeći za razliku od njih lidera koji se suprotstavio globalnim silama.

Ove ideje su upravo ono što ruske agencije sada mogu da spreče potencijalnim saveznicima i regrutima u novom obaveštajnom ratu Rusije sa Zapadom.

Dok se Rusija sprema da uđe u treću godinu rata, njene obaveštajne agencije znaju da ih Kremlj podržava i deli njihovu paranoju i predrasude. Ova realnost sugeriše da špijunske službe mogu da računaju na zaštitu Kremlja. Ali to ne znači da je sam Putin sigurniji na vlasti.

Tokom većeg dela poslednjih 20 godina, Putin se borio sa izazovom kako da kontroliše svoju ogromnu bezbednosnu i obaveštajnu zajednicu, rasprostranjenu u ogromnoj zemlji i inostranstvu.

Početkom 2000-ih uništio je koncept konkurentskih špijunskih službi bivšeg predsednika Borisa Jeljcina, čime je FSB postao glavna agencija. Nakon ruske aneksije Krima 2014. Putin je pokušao da privuče svoje obaveštajne snage tako što je nekoliko oficira srednjeg ranga poslao u zatvor zbog optužbi za korupciju.

Ali to nije rezultiralo strožom kontrolom Kremlja nad agencijama. Sada, uz rat u Ukrajini, Putin je pokušao da izbegne greške iz prošlosti i da zadrži lojalnost svojih obaveštajnih snaga. Takođe je uspeo da ih za sada učini jačima nego u bilo kom prethodnom trenutku rata.

Ali nije jasno da li je nešto od ovoga poboljšalo njegovu kontrolu nad njima. I do sada, Putin nije uradio ništa da reši problem: nije voljan da ponovi Staljinove greške kada je pročišćavao svoje agencije u industrijskim razmerama, ali takođe razume da za razliku od sovjetskih godina, kada je Komunistička partija kontrolisala KGB, on je nekoliko drugih načina da ih obuzdamo.

Ako stvari počnu da idu loše po Rusiju u ratu, ova jednostrana dinamika mogla bi značiti da Putinovi špijuni možda ne žure da ga spasu.