Ruska strana linije fronta propušta na više mesta: Ove jeseni sve bi se moglo početi urušavati

Početna ideja Ukrajinca, da nakon proboja fronta u Zaporožju snagama 10. korpusa osiguraju duboki prodor prema Azovskom moru, definitivno se nije ostvarila u svom početnom obliku. Iako i dalje ostvaruju postupno napredovanje, na dva osnovna pravca prodora južno od Orhiva i Velike Novosilke, još uvek se ne može govoriti proboju fronta.

Tek su na jednom mestu stigli do prvog utvrđenog obrambenog pojasa. Jedino u slučaju proboja ruskih poljskih fortifikacija, do izražaja bi mogle doći novoformirane mehanizirane i motorizirane jedinice opremljene zapadnom tehnikom.

Rusi sprovode upornu odbranu

Iako su ukrajinske tobdžije uspele nadjačati neprijateljsku artiljeriju, ruske snage uz velike gubitke sprovode upornu odbranu na oba pravca. Na nekim pravcima odlučnim protuudarima, kao kod sela Urožajne, uspevaju usporiti pa i zaustaviti brzo prodiranje ukrajinskih snaga.

Izgleda da je primarni cilj ruske obrane sprečavanje kontinuiranog napredovanja Ukrajinaca na taktičkom pravcu napada. Jednostavnom taktikom koriste prednosti obrane kako bi smanjili tempo prodora.

Naime, pored uzastopnih minskih polja, osnovno sredstvo jeste precizna vatra ruske artiljerije po položajima koje zauzmu Ukrajinci. Ruske tobdžije imaju sve potrebne elemente za gađanje upravo izgubljenih vlastitih položaja.

Rusi su iscrpljeni i loše snabdeveni

Kao po pravilu, čim njihove snage izgube ili se povuku s položaja, otvaraju koncentrisanu vatru po poznatoj lokaciji. Tako otežavaju konsolidaciju ukrajinskih snaga i stvaraju uslove za protivudare koji su neretko i uspešni.

Klisivka je najmarkantniji primer.

Preciznim topničkim udarima sprečili su konsolidaciju ukrajinskih snaga na novoosvojenim položajima i u protivnapadu povratili izgubljene lokacije.

Problemi ruskih snaga u Zaporožju su iscrpljenost i stalni odliv ljudstva te loše snabdevanje jedinica na prvoj liniji. Međutim, još nema naznaka o mogućem kolapsu fronta na tom delu. Na liniji dodira s Ukrajincima uglavnom su raspoređene jedinice popunjene rezervistima. Iako dobro ukopani, oni trpe najžešće topovske udare.

Bolje opremljene, oklopno mehaniziovane jedinice Rusi drže u pozadini. To su mobilne rezerve koje podržavaju protivudare i intervenišu na kritičnim pravcima. Organizacija i izvođenje obrane by the book.

Ruske elitne snage izgubile pola ljudi

Trenutno se vode borbe za Robiotine. Istočno od tog mesta, Ukrajinci su uspeli dopreti do prvog fortifikoranog obrambenog pojasa. Takođe, prema poslednjim potvrđenim vestima, na drugom pravcu u Zaporožju, Rusi su suočeni s mogućim gubitkom sela Urožajne gde se vode i tenkovski dvoboji.

Ukrajinski uspeh na ovom delu fronta, prvenstveno zavisi o sposobnosti ruske strane za održavanje operativne sposobnosti svojih jedinica na prvoj crti. Gubici usled delovanja ukrajinske artiljerije i reducirani kapaciteti snabdevanja ruskih snaga predstavljaju elemente koji mogu kritično ugroziti njihovu borbenu spremnost.

U slučaju kolapsa fronta na nekoliko mesta, ruske rezerve u Zaporožju nisu dovoljne za pokrpiti sve rupe u obrani. Ne treba zaboraviti da su ruske elitne, vazdušno-desantne snage koje se bore od početka rata, nepovratno izgubile više od 50 odsto svog preratnog sastava.

Ukrajinci sporo napreduju

Popuna može pokriti brojčane gubitke, međutim kvaliteta nove zamene nije ni približna nivou osposobljenosti padobranaca od pre 22. februara prošle godine. Vreme obuke novih pripravnika vazdušno-desantnih snaga drastično je smanjeno.

Na suprotnom kraju bojišta, gde graniče Harkovska i Luhanska oblast, snage Vojske Ruske Federacije, pretežito iz Zapadnog vojnog okruga, nastavljaju provoditi napadne operacije. Aktivna linija fronta proteže se u dužini od oko 150 kilometara; od Kupjanska na severnom delu do Serebjanskih šuma prema jugu. Ruske snage provode taktičke napade u manjim skupinama.

Zbog toga su i napredovanja manjih razmera. Ukrajinci često i vraćaju neke izgubljene položaje. Dosadašnji uspesi ruske vojske svode se na zauzimanje nekih sela s po nekoliko kuća u blizini Karmnizivka i Raigorodoka.

Kupjansk ključan za obe strane

Razna naselja u blizini mesta Liman Persij, koja su prethodno bila na prvim crtama i niko ih nije kontrolisao, sad su pod ruskom kontrolom. Ostaci sela Novoselivske i obližnje stanice Kuzemivka, već su nekoliko puta prelazile iz ruke u ruku zaraćenih strana.

Međutim, prema poslednjim vestima ruske snage ugrožavaju Kupjansk, ključno mesto za snabdevanje ukrajinskih snaga istočno od reke Oskil. Nepotvrđene vesti govore o evakuaciji civila na istočnoj obali reke.

Iako su ranije vesti o koncentraciji 100.000 ruskih vojnika sigurno preterane, nedvojbeno Rusi povećavaju pritisak na ovom delu fronta stalnim uvođenjem manjih jedinica koje se vraćaju s odmora i popune. Ipak, po broju angažovanih snaga ne može se govoriti o većoj napadnoj operaciji već o taktičkim ofanzivnim udarima s ciljem vezivanja ukrajinskih snaga i rasterećenja drugih delova fronta.

Slabljenje aktivnosti kod Bahmuta

Izgleda da su u tome i delomično uspeli. U zadnjih nekoliko dana, ukrajinski napadi kod Bahmuta gotovo su prestali. Verovatno je deo snaga iz okoline Bahmuta gde su Ukrajinci imali brojčanu nadmoć prebačen na luhanski deo fronta radi ojačanja odbrane. Koristeći priliku, ruske snage organizovale su snažne protivudare kod Bahmuta, kojima su povratili neke značajne položaje kod Klisivke i Kurdjomivke.

Prelaskom preko reke Dnjepar i akcijama na levoj obali reke Konke, ukrajinske snage izvele su uspešnu prepadnu akciju kod mesta Kozači Laheri.

Delovanje je bilo ograničenog karaktera, sa sudelovanjem oko 50 ukrajinskih komandosa. Međutim, svako ofanzivno delovanje Ukrajinaca, izvan kanala i močvara oko Dnjepra, na čvrstom tlu pogodnom za stvaranje mostobrana, treba shvatiti ozbiljno.

Prepadi ukrajinskih komandosa

Premda ukrajinske snage postepeno šire nadzor na adama međurečja Dnjepra i Konke, uzvodno i nizvodno od mesta Oleški, za sada nema ozbiljnih pokušaja prodora u okupirani deo Hersonske oblasti.

Ofanzivne akcije isključivo se izvode manjim formacijama pešadije u radijusu delovanje ukrajinske artiljerije s desne obale Dnjepra. Udarne skupine prevoze se brzim čamcima, što isključuje upotrebu teške vojne tehnike i oklopa.

Međutim, to ne isključuje prepade ukrajinskih komandosa dublje u dubinu okupiranog teritorija. Zbog toga, ruski zapovednici moraju izdvajati deo snaga za sprečavanje eskalacije ukrajinske prisutnosti južno od reke Konke.

Rusi imaju manjak ljudstva

Novom taktikom Ukrajinci su uspeli značajno smanjiti gubitke na ruskim minskim poljima. Kritična stavka u ukrajinskoj taktici jeste snabdevanje municijom. Amerikanci su svoju mesečnu proizvodnju granata, kalibra od 155 milimetara, uspeli podići sa 14.000 na 24.000 komada.

U 2024. godini, američke fabrike trebale bi isporučivati 80.000 komada ove topničke municije svakoga meseca. Na delovima fronta, kao što je Zaporožje i deo Hersonske oblasti gde su ostvarili koncentraciju zapadnog topništva i dovoljne količine municije, ukrajinske snage uspešno su parirale pa i nadjačale rusku artiljeriju. Bez održavanja takve vrste prednosti, Kijev može zaboraviti na bilo kakva ozbiljna napadna delovanja.

Ruski najveći problem je nedostatak ljudstva. Od planiranih 400.000 kontraktora, ugovore s ruskim ministarstvom obrane potpisalo je svega 230.000 profesionalnih vojnika. To pritom ne znači i automatsko ekvivalentno povećanje broja boraca na frontu.

Hiljade policajaca dalo otkaz

Mnogi mobilisani vojnici koji već ratuju, potpisali profesionalne ugovore zbog obećanih boljih finansijskih uslova. Kako su ruske vlasti počele skupljati dobrovoljce među državnim zaposlenicima, 5.000 policajaca dalo je otkaz i napustilo sigurnu državnu službu.

Samo novi priliv borbenog osoblja može osigurati, uslovno rečeno, sigurno prezimljavanje na okupiranim teritorijima. Iz tih razloga uveliko se spominje novi val jesenske mobilizacije.

Ruska država vrlo bi rado provela pozivanje novih rezervista da nema ograničenja s opremanjem i naoružavanjem jedinica koje planiraju ustrojiti.

Zakon spojenih sudova

Za razliku od prvog vala mobilizacije, kada su uglavnom popunjavane postojeće jedinice, želja ruskog generalštaba je formiranje potpuno novih većih vojnih formacija. U sadašnjim uslovima, izvodljivost takve zamisli vrlo je sumnjiva.

Ukupno gledajući linija fronta u Ukrajini, naizgled, deluje kao po zakonu spojenih sudova. Kao što tekućina prelazi iz jedne u drugu posudu dok se ne izjednači nivo, tako izgledaju i učinci borbenih delovanja između pojedinih delova bojnog polja.

Međutim, ruska strana linije fronta propušta na nekoliko mesta. Za sada, ruski gubici položaja u Zaporožju izgledaju kao kapilarna curenja. Međutim, ako uskoro ne zakrpe rupe u odbrani, ruski front bi se mogao na jesen početi polagano urušavati.