Ruska verzija NATO-a se raspada, Putinovi najbliži saveznici su frustrirani ratom u Ukrajini

Neki od njenih članova javno su kritikovali Putina na neviđene načine, a stručnjaci kažu da su svesni lošeg vojnog učinka Rusije tokom prošle godine, postavljajući pitanje koliko bi Rusija mogla da ih zaštiti.

Neki se čak plaše da postanu buduće ruske mete. Jaroslava Barbijeri, ekspert za Rusiju i postsovjetske države na Univerzitetu u Birmingemu, rekla je za Insajder da je ODKB „skoro kao pokušaj imitacije NATO-a, ali na postsovjetskom prostoru“.

Ali, rekla je, sada „stvarno pokazuje pukotine“.

Prezir od saveznika

Kako je Putin postajao sve izolovan od invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, članovi ODKB-a su bili neki od njegovih retkih preostalih saveznika, sa bliskim kulturnim, istorijskim i vojnim vezama i ekonomijama koje se u velikoj meri oslanjaju na Rusiju.

Osim Rusije, ODKB čine Jermenija, Kazahstan, Belorusija, Kirgistan i Tadžikistan, koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza. Ali neki su izneli niz očiglednih optužbi protiv Putina od početka invazije.

To uključuje predsednika Tadžikistana koji zahteva više poštovanja, uprkos maloj veličini svoje zemlje, pred Putinom u oktobru; Kazahstan traži bliže veze sa Zapadom i odbija zahtev Rusije da pošalje trupe na početku invazije; i jermenskog premijera koji je Putinu u lice kritikovao efikasnost ODKB i fizički se udaljio od Putina na grupnoj fotografiji lidera alijanse u novembru.

Drugi oblici ukora uključivali su slanje pomoći Kazahstanu Ukrajini, Jermenija i Kazahstan koji su glasali za rezoluciju UN kojom se poziva na „agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu“ u aprilu 2023. i Jermenija koja se obraća Francuskoj za pomoć u regionalnom sukobu, nakon čega je ona frustrirani odgovorom ODKB-a.

Peter Frankopan, stručnjak za istoriju Rusije i Balkana na Univerzitetu Oksford, rekao je za Insajder da su zemlje vidljivo nezadovoljne Rusijom.

„Svakako je tačno da Putin izgleda kao da mu je status degradiran“, rekao je Frankopan.

A Frankopan je rekao da je očigledan ukor izgledao proračunat.

„To je hrabro, ali nije urađeno bez razmišljanja i pažnje. Ne bi mi se činilo nerazumnim pretpostaviti da je bilo detaljnih razgovora iza kulisa“, dodao je Frankopan.

Putin želi svoj NATO

Putin je pozicionirao NATO kao svog najvećeg neprijatelja, pravdajući brutalnu invaziju na Ukrajinu delimično time što pokušava da zaustavi njeno širenje ka ruskim granicama.

Ironično, invazija je samo ojačala NATO, pridruživanjem obližnje Finske, efektivno udvostručivši dužinu rusko-NATO granice.

Jedna od ključnih ideja NATO-a je ideja o kolektivnoj odbrani: ako je napadnuta jedna članica, to je kao da su napadnute sve.

ODKB ima sličan sporazum. Ali akcije ODKB-a dovode u sumnju da li ikada može razumno da se takmiči sa NATO-om.

U septembru 2022. Jermenija je pozvala ODKB da pomogne tokom graničnih sukoba sa Azerbejdžanom. Sindikat je svoj odgovor ograničio na slanje svog generalnog sekretara i ponudu za formiranje radne grupe.

Jermenski premijer je odgovor nazvao „depresivnim“ i rekao da je „veoma štetan za imidž ODKB-a kako u našoj zemlji tako i u inostranstvu“. Taj odgovor je bio deo formulara.

Anais Marin, ekspert za Rusiju i Belorusiju i saradnik u Četam hausu, rekla je za Insajder da je neuspeh Jermenije da primi vojnu pomoć koju je zatražila samo „još dodatno diskreditovao organizaciju“.

Ona je napomenula da je Jermenija naknadno otkazala planirane vežbe ODKB u zemlji u januaru 2023.

Marin je takođe napomenuo da su Kirgistan i Tadžikistan „isprobali i dokazali ograničenja ODKB-a kada je alijansa odbila da interveniše” u graničnim sukobima između zemalja u septembru 2022. godine, u kojima je poginulo više od 100 ljudi.

„Činilo se da države članice nisu voljne da ponude vojnu podršku“, rekla je ona, dodajući da su ruski mirovnjaci, a ne ODKB, raspoređeni da obezbede prekid vatre.

Barbieri sa Univerziteta u Birmingemu je rekla da je nedostatak odgovora ODKB-a verovatno naveo Jermeniju da ponovo razmisli.

„Rekla bih da se unutar Jermenije vode veoma ozbiljne rasprave o tome da li ona treba da ostane članica ODKB“, rekla je ona.

A Marin je rekao da je među ODKB bilo napetosti i pre invazije na Ukrajinu. Ona je opisala Jermeniju kao „veoma bliskog saveznika Rusije“, onog koji „izuzetno zavisi od Rusije i ekonomski i u pogledu vojne bezbednosti“.

Ali, rekla je, poslednjih godina došlo je do „primetnog porasta nepoverenja u Kremlj“ i ona je „razvila mnogo ogorčenosti prema Rusiji zbog onoga što vidi kao neuspeha da pomogne prijatelju u nevolji“ tokom obračuna 2020. sa Azerbejdžanom.

Frankopan je rekao da su zemlje verovatno prestale da veruju ruskim vojnim sposobnostima.

„Mislim da je većina zemalja naučila da ne misli o Rusiji kao o protektoratu“, rekao je on.

Borbe ruske vojske u Ukrajini samo su podstakle sumnje.

Lošiji odnosi od invazije na Ukrajinu

Rusija je očekivala da će osvojiti Ukrajinu za nekoliko dana. Umesto toga, više od godinu dana kasnije, njena vojska je zaglavljena na istoku, uz krvarenje vojnika i opremu dok njena reputacija pada.

Barbijeri je rekla da je regionalna reputacija Rusije kao pružaoca bezbednosti „u dronjcima“. Ona je dodala da je invazija na Ukrajinu bila poslednja kap koja je prelila čašu „u smislu da se Rusija više ne posmatra kao pružalac bezbednosti, već kao destabilizator, kvaritelj bezbednosti u regionu”.

Marin je sugerisala da je ODKB postao „marginalni akter u očima većine svojih država članica već pre rata, ali je dodatno izgubio na značaju tokom 2022. godine“.

Ona je rekla da je invazija rezultirala „strahom i rastućim nepoverenjem prema Kremlju“, osim u Belorusiji, koju mnogi smatraju ruskom marionetskom državom i koja je pomogla invaziju.

Ona je dodala da „vredi napomenuti da Rusija nije tražila podršku ODKB ni u jednoj fazi svoje ’specijalne vojne operacije‘“.

Marin je takođe rekla da članice ODKB izgleda nisu zainteresovane da preuzimaju velike rizike da bi zaštitile budućnost alijanse.

„Ako Rusija bude vojno poražena u Ukrajini, ODKB verovatno neće opstati“, rekla je ona.

Prema Frankopanu, regionalna reakcija na rusku invaziju na Ukrajinu mogla bi se desiti iz više razloga, uključujući ideološke zamerke na brutalnu taktiku Rusije.

Ali on i Marin su rekli da tenzije verovatno potiču i iz njihovih sopstvenih strahova i frustracija: da bi i oni mogli da postanu mete i kako je invazija otežala svakodnevni život.

Frankopan je primetio da su provladine ličnosti na državnoj televiziji predložile aneksiju delova Kazahstana, a rat je podigao cene energenata i hrane.

Marin je rekao da je invazija na Ukrajinu učinila Rusiju „prilično toksičnim partnerom“ većini njenih postsovjetskih suseda.

A članice ODKB se takođe suočavaju sa prilivom imigranata iz Rusije koji beže od regrutacije, rekla je ona.

Čak i tako, dok su se druge postsovjetske zemlje blisko povezale sa Zapadom i NATO-om, članice ODKB-a su i dalje povezane sa Rusijom i donekle zavisne od nje, bez verovatnoće formalnog odvajanja.

Barbijeri je napomenla da će „pragmatične alijanse nastaviti da postoje“ između nacija. Marin je otišla dalje. Ona je rekla da alijansa gubi značaj i legitimitet u očima većine svojih članica, ali da će Rusija zadržati uticaj.

„Bilo bi pogrešno pretpostaviti da, pošto Rusija gubi tlo u svom postsovjetskom susedstvu, Moskva zadržava više sredstava da značajno utiče na unutrašnje stvari većine tih zemalja“, rekla je ona.

Frankopan je rekao i da se nezadovoljstvo Rusijom lako može promeniti.

„Ovo klatno može da se ljulja u oba smera, a u pravim ili pogrešnim uslovima politika se može prilagoditi ili čak preokrenuti“, objasnio je Frankopan.

U međuvremenu, uprkos međunarodnoj osudi i ponovljenim poniženjima na bojnom polju, izgleda da je Rusija spremna da nastavi svoj rat u Ukrajini, a nema znakova da će Putin biti smenjen sa vlasti.

Ali, rekao je Barbijeri, ako se rat i Putin nastave takvima kakvi jesu, moć Rusije nad saveznicima ODKB-a nastaviće da slabi.

„Njegova sposobnost da bude lider u regionu biće sve slabija i biće sve više okružen drugim zemljama koje diktiraju uslove Rusiji, a to zaista nije nešto što Putinov režim može da prihvati“, objasnio je Barbijeri.

Takođe je malo verovatno da će to biti ishod koji je Putin tražio kada je započeo svoju invaziju na Ukrajinu, prenosi Klix.