Ruske mirovne snage stižu u Nagorno-Karabah da podrže primirje

Sporazum je potpisan posle velikog napredovanja azerbejdžanskih snaga i posle ocene vodja Nagorno-Karabaha da je za njihovu stranu nemoguće da nastavi. Ali dogovor je razljutio mnoge Jermene koji su upali noćas u državne zgrade i tražile od Parlamenta da ga poništi.

Desetine demonstranata okupilo se ponovo danas ispred zgrade Parlamenta u glavnom gradu Jermenije Jerevanu da protestuju zbog sporazuma.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je 15 aviona sa mirovnim snagama i vojnom opremom danas krenulo u tu oblast. Ukupno 1.960 pripadnika ruskih mirovnih snaga će biti rasporedjeno u Nagorno-Karabahu sa petogodišnjim mandatom.

Ruski predsednik Vladimir Putin koji je lično noćas objavio sporazum, danas je nazvao borbe u Nagorno-Karabahu „zaista velikom tragedijom“ i izrazio zadovoljstvo što su „postignuti sporazumi da se zaustavi krvoproliće“.

Azerbejdžan i Jermenija potpisali su sinoć pod okriljem Rusije sporazum o prekidu neprijateljstava oko Nagorno-Karabaha.

„Predsednik Azerbejdžana (Ilham) Alijev, premijer Jermenije (Nikol) Pašinijan i predsednik Ruske Federacije potpisali su 9. novembra deklaraciju kojom najavljuju potpuni prekid vatre i kraj svih vojnih aktivnosti u zoni sukoba“, izjavio je noćas Putin.

Prema njegovim rečima, sukobljene strane na osnovu sporazuma, koji je na snagu stupio juče u 21:00, zadržavaju „položaje koje zauzimaju“.

Rusija će rasporediti skoro 2.000 mirovnih snaga da bi osigurala poštovanje primirja, kojim se predviđa da Azerbejdžan povrati kontrolu nad nekoliko okruga i održavanje kopnenog koridora koji povezuje teritorije i dalje pod kontrolom separatista i Jermenije.

Putin je izrazio nadu da bi sporazum mogao da dovede „do stvaranja uslova neophodnih za trajno rešenje“.

Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev pozdravio je „kapitulaciju“ Jermenije.

Jermenski premijer Nikol Pašinijan je na Fejsbuku napisao da je objavljivanje kraja borbi bilo „izuzetno bolno“ za njega lično i za jermenski narod. A danas je objasnio da nije imao izbora, i da mu je vojska rekla da je to bilo neophodno.

„Došli smo u situaciju u kojoj nije bilo alternative potpisivanju sporazuma“, rekao je Pašinijan, prenela je ruska novinska agencija Interfaks.

Sepratistički vodja Nagorno-Karabaha Arajik Harutjunjan, je rekao to isto.

„Da su neprijateljstva nastavljena istim tempom izgubili bi ceo Artsak (jermenski naziv za Nagorno-Karabah) u roku od nekoliko dana“, rekao je on.

U Azerbejdžanu su gradjani izašli u glavni grad da proslave sporazum.

Vojska u Nagorno-Karabahu prijavila je oko 1.300 poginulih vojnika u šest nedelja borbi. Azerbejdžan nije naveo svoje vojne gubitke. Desetine civila takodje je poginulo i ranjeno na obe strane.

Jermenija i Azerbejdžan se decenijama bore oko Nagorno-Karabaha, oblasti sa većinskim jermenskim stanovništvom koja je tokom sovjetske ere pripojena Azerbejdžanu. U sukobima za kontrolu nad Nagorno-Karabahom izmedju 1988. i 1994. poginulo je 30.000 ljudi, a više stotina hiljada je izbeglo. Primirje je potpisano 1994. godine, ali se Baku i Jerevan nisu dogovorili o pravnom statusu sporne oblasti koja je i dalje zvanično u sastavu Azerbejdžana. Od tada povremeno izbijaju sukobi u toj oblasti, a poslednji je izbio 27. septembra.