Foto: EPA-EFE/EKATERINA CHESNOKOVARuske vlasti pojačavaju indoktrinaciju dece i mladih u pokušaju da obezbede njihovu podršku. Ministarstvo prosvete je sredinom aprila naložilo nastavnicima da govore učenicima o herojima „Specijalne vojne operacije“, „ratnim herojskim delima“ i „duhovno-moralnim vrednostima, uključujući službu otadžbini“, ukazuje Ksenija Kirilova, ruska novinarka koja se bavi ruskim društvom, mentalitetom, propagandom i spoljnom politikom, u članku za Centar za evropske analize.
Za časove istorije sedmog razreda (12-13 godina) planira se „Ratni specijalni kurs“, uključujući blok pod nazivom „Herojska dela: Kako prepoznati heroja“. Deci će se pričati o „herojstvu kao samopožrtvovanju“, „herojstvu u ratu“ i „herojstvu u miru“, pored „heroja specijalne vojne operacije“, prenosi Agentstvo.
Novi nastavni plan i program se zasniva na „Razgovorima o tome šta je važno“, koji se koristi u školama od 2022. da bi se deci govorilo o „cilevima i herojstvu“ u Ukrajini i ponudilo drugu patriotsku inspiraciju.
Zvaničnici sada žele da idu dalje u borbi za umove dece. Pored planiranih dodatnih časova, ministarstvo je uređivalo literaturu za mlade u 10. i 11. razredu (15-16 godina), na primer izbacivši distopijski roman Džordža Orvela 1984 – koji je, zanimljivo, bio najprodavanija knjiga u Rusiji tokom 2023.
Neki propagandisti su predložili da se reč „totalitarizam“ u potpunosti izbaci iz školskog programa. Kolumnista u poslovnim novinama Vzgliad izrazio je ogorčenje što školski udžbenici opisuju totalitarizam kao „međusobno praćenje i osude“, „uništenje opozicije“, „masovni teror“ i „zastrašivanje naroda“.
Takav pristup „izjednačava nacistički i sovjetski režim“, požalio se kolumnista lista, i stoga bi taj termin jednostavno trebalo ukloniti iz udžbenika.
Ideološka indoktrinacija mladih nije ograničena na učionicu, već se aktivno sprovodi i u vannastavnim aktivnostima. Državni programi za razvoj patriotizma među mladima, koji su trenutno prioritet, svi su na neki način posvećeni ratu.
Za decu se organizuju „Susreti sa herojima“, uz „heroje“ koje obezbeđuju veterani rata u Ukrajini. Učenici sa Urala pozvani su na festival patriotske pesme posvećen 35. godišnjici sovjetskog povlačenja iz Avganistana i da učestvuju u takmičenju u pisanju eseja na temu „Postoji takva profesija — braniti otadžbinu!“
Studenti su čak zamoljeni da naprave muzičke čestitke za borce u Ukrajini.
Takav naglasak na mlađoj generaciji nije slučajan. Kao što su istraživači već primetili, glavni fokus indoktrinacije je stavljen na mlade jer su manje pogođeni cinizmom nego starija generacija. Postoji i akutni nedostatak kadra, posebno mladih zaposlenih (pregrejanoj ratnoj ekonomiji nedostaje skoro pet miliona radnika), a vlasti žele da se patriotski nastrojeni mladi osposobe za zadatke koji predstoje.
U prvom kvartalu 2023. broj slobodnih radnih mesta na hh.ru, najvećoj ruskoj službi za zapošljavanje, porastao je za 30 odsto, dok je broj biografija povećan za samo tri odsto. Taj obrazac se ponovio i u prvom kvartalu 2024.
Takva neravnoteža je rezultat dvogodišnjeg rata u Ukrajini punog obima. Najmanje 800.000 uglavnom mladih ljudi napustilo je zemlju, a procene su da je mrtvih i teško ranjenih na kraju prošle godine bilo najmanje 300.000.
Sa padom nataliteta, oružane snage sada broje najmanje 1,1 milion, a sa mladićima koji se stalno regrutuju u vojsku, mladi su na vrhuncu. U međuvremenu, emigracija se nastavlja, posebno među mladim specijalistima.
VTsIOM, istraživački centar naklonjen Kremlju, radosno je primetio u martu da je „želja za emigriranjem među mladima u Rusiji opala u poslednje dve godine“ i sada iznosi samo 18 odsto. Poređenja radi, 2022. 30 odsto ispitanika starosne grupe od 18 do 24 godine želelo je da zauvek napusti domovinu.
Nejasno je koliko se može verovati podacima prokremaljskih sociologa, ali čak i da su tačni, komentatori primećuju da je svaki peti potencijalni emigrant i dalje veoma visok.
Denis Mihulja, član Ruske asocijacije političkih konsultanata, koji je lojalan režimu, kaže da je do pada došlo zbog toga što je značajan broj onih koji planiraju da odu iz političkih razloga već otišao. Istovremeno, oni koji žele da emigriraju imaju sve razloge da sakriju svoje planove s obzirom na sve despotskiju naklonost režima.
Očekuje se da će se represija i osveta još više pojačati. U Belorusiji, koja se u Rusiji često smatra poligonom za represije, Lukašenkov režim vrši ozbiljan pritisak na rođake onih koji su napustili zemlju.
Protiv njih se vode upravni i krivični postupci, zastrašuju se i vrše pritisci da kažu rođacima da se vrate. Povećana je i konfiskacija imovine, a novi zakon dozvoljava oduzimanje državljanstva zbog „ekstremizma“ ili „ozbiljne štete po interese države“.
Potencijalne emigrante takođe mogu odvratiti od odlaska na Zapad; na Rusima je da pronađu posao i prihvatljive uslove života u Evropskoj uniji i drugim verovatnim destinacijama.
Pa ipak, uprkos izazovima i najboljim naporima Kremlja, očigledno je da značajan deo mladih ljudi i dalje ne vidi budućnost u Putinovoj Rusiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
