Ruske vlasti šalju patrole među đake

Navaljni je, tvrde, prekršio uslovnu kaznu dok se prošle godine lečio u Nemačkoj od skoro fatalnog trovanja, za koje je više puta okrivio ruskog predsednika Vladimira Putina.

Zato je Moskovski sud po hitnom postupku preinačio uslovnu kaznu, koju je Evropski sud za ljudska prava još 2014. ocenio „proizvoljnom i nerazumnom“.

U strahu od novih protesta, širom Moskve „patroliraju“ policijske snage.

Komersant piše da vlasti planiraju da rasporede čuvare po školama kako bi „osigurali da učenici više ne idu na proteste“.

Kako se navodi, posebno obučeno osoblje trebalo bi da „porazgovara sa mladima njihovim jezikom“ kako bi im skrenuli pažnju da ne idu na nedozvoljene skupove.

Ruske vlasti već danima pokušavaju na svaki mogući način da suzbiju proteste podrške Navaljnom, tako da su škole pod pojačanim nadzorom jer je među demonstantima viđeno dosta omladine.

Kako navode aktivisti za ljudska prava, samo je prošle nedelje širom zemlje uhapšeno 205 maloletnika.

Ministar obrazovanja Sergej Kravcov ne želi da, kako kaže, ovakav „vaspitni rad“ prepusti samo učiteljima, te da su nužni instruktori.

Kako kaže, oni bi bili raspoređeni u 10 regiona u narednih nekoliko meseci, i za taj rad biće im mesečno isplaćivano dodatnih 160 evra.

Kremlj se, upućuje portal themoscowtimes.com, trudi da dopre do mladih naraštaja koji se informišu preko društvenih mreža umesto „preko državnih medija“.

U mnogim ruskim školama, ukazuje se, tokom nastave su deljena upozorenja o protestima, ali ispostavilo se da je to imalo suprotan učinak.

Roditelji u Moskvi kažu da je ovo prvi put da su njihova deca ikad čula za Navaljnog – i da su se sada zainteresovala za njega.

Navaljni (44) se, kao ni jedan drugi političar u Rusiji, oslanja na internet, a na državnu televiziju dolazi samo kad se pojavljuje na sudu.

Širom zemlje tokom protekla dva vikenda zabeležena su dva velika protesta na kojima se tražilo puštanje Navaljnog koji je uhapšen u januaru odmah po dolasku iz Berlina gde se nekoliko meseci lečio od posledica trovanja.

Od Severne Amerike do Evrope traži se hitno oslobađanje Navaljanog.

Nekoliko zvaničnika presudu je nazvalo „žestokim udarom na pravosudni sistem Rusije.

Premijer Britanije Boris Džonson smatra da je ovakva odluka suda u Moskvi „čisti kukavičluk“.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, međutim, odbacuje ovakve kritike i navodi da liče jedna na drugu.

„Ne smete se mešati u unutrašnje stvari suverene države. Preporučujem svima da se bave svojim problemima umesto tuđim „, rekla je Zaharova.

Za šefa diplomatije Evropske unije Žozepa Borela, presuda Navaljnom je suprotna međunarodnim obavezama Rusije o vladavini prava i osnovnim slobodama.

On je zato pozvao na njegovo hitno puštanje na slobodu.

Sličan ton i poruku šalje i američki Stejt department koji traži ne samo puštanje na slobodu Navaljnog, već i stotina drugih ruskih građana koji su, kako kaže Entoni Blinken, državni sektretar SAD, „poslednjih nedelja nepravedno uhapšeni zbog ostvarivanja svojih prava, uključujući prava na slobodu izražavanja i mirnog okupljanja“.

Blinken kaže da je „zabrinut“ zbog načina na koji država Rusija postupa prema Navaljnom.

Francuski predsednik Emanuel Makron smatra neprihvatljivim hapšenje Navaljnog.

„Politička neslaganja nisu zločin bez obzira na okolnosti. Pozivamo na njegovo trenutno puštanje. Poštovanje ljudskih prava i demokratskih sloboda nisu predmet bilo kakvih pregovora“, rekao je Maron.

Da je presuda protiv Navaljnog daleko od vladavine prava smatra i nemačka kancelarka Angela Merkel.

„Navaljni mora hitno biti oslobođen. Nasilje protiv mirnih demonstranata mora biti zaustavljeno“, kazala je Merkel.

Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, navodi da EU „ne prihvata“ presudu.

„Pravda ne sme biti politizovana. Demonstranti imaju pravo na mirni protest i iznošenje svojih stavova“.

Australijska ministarka inostranih poslova Maris Pejn podsetila je da je Evropski sud za ljudska prava zaključio da je presuda protiv Navaljnog iz 2014, koja je, kaže, iskorišćena kao osnov za sadašnje hapšenje potpuno nezakonita, i kako je navela, politički motivisana.

„Pozivamo Rusiju da sprovede temeljnu i transparentnu istragu trovanja Alekseja Navaljnog upotrebom zabranjenog nervnog agensa novičok prošlog avgusta.“

Kanadski premijer Džastin Trudo oštro je osudio hapšenje ruskog opozicionara navodeći da pravosudni sistem ne bi smeo da se iskorišćava u političke svrhe.

Premijerka Finske Sana Marin takođe smatra neprihvatljivim hapšenje Navaljnog i podseća na presudu Evropskog suda za ljudska prava.

Iz Letonije se oglasio šef diplomatije Edgar Rinkevič koji je naveo da je odluka o hapšenju istovremeno „zastrašujući cinizam i potpuno zanemarivanje vladavine zakona i međunarodnih obaveza Rusije“.

Mora biti pušten, ističe Rinkevič i dodaje da „EU mora da nametne sankcije, Savet Evrope mora da reaguje jer je ovo kršenje presude Evropskog suda za ljudska prava“.