„Ruski ‘bog rata’ propada, Prigožin jedini glas istine“: Američki obaveštajci za Njuzvik

Artiljerija, koju je Josif Staljin nazivao „Bog rata“ zbog svoje ubojitosti, takođe je centralna u tekućoj protivofanzivi Ukrajine.

Iako je ostvarila sporiji napredak od prošlogodišnjeg dramatičnog napretka u borbi protiv ruske invazije, analitičari veruju da ruska artiljerija ne samo da omogućava Ukrajincima da deluju sa većom fleksibilnošću, već su i iza pobune Jevgenija Prigožina koja je privukla pažnju krajem juna.

„Artiljerija je do sada bila prednost Rusije“, kaže visoki obaveštajni zvaničnik odbrane, u izjavi za Njuzvik.

„I iako je artiljerijski duel između dve zemlje bio nemilosrdan i imao je poraz na obe strane, Rusija je ta koja sada trpi najveće gubitke“, dodao je.

Zvaničnik je zatražio anonimnost da bi govorio o osetljivim stvarima.

Kontraofanziva je sada otežana uglavnom zadatkom probijanja ruskih minskih polja i odbrane, koje su nakon godinu dana priprema ogromne.

Ruske vlasti nisu odgovorile na zahtev Njuzvika za komentar.

Rusko Ministarstvo odbrane nije se javno pozabavilo nestašicama ili problemima snabdevanja u vezi sa artiljerijom.

Ministarstvo je saopštilo da ruske snage sve više koriste male bespilotne letelice za uočavanje ciljeva indirektnog artiljerijskog napada, kao i da se „eksplozivne granate koriste da bi se naneli što veći gubici osoblju i utvrđenim položajima Oružanih snaga Ukrajine, uključujući duboka podzemna betonska utvrđenja ukrajinskih nacionalista“.

Kombinacija faktora, uključujući zapadne zalihe boljeg oružja i granata, superiorne obaveštajne informacije i protivbaterijska vatra, i dalekometni napadi na ruske linije snabdevanja, akumulirali su se u korist Ukrajine u poslednjih 10 meseci.

Nepovezani i nekoordinisani ruski napadi, uključujući napade Prigožinove privatne Vagner grupe, takođe su rezultirali sve većim brojem žrtvama među ruskim vojnicima, kažu analitičari.

To je bio faktor u Prigožinovoj dramatičnoj pobuni krajem juna kada su njegove snage krenule ka Moskvi pre nego što su postigli dogovor o povlačenju.

Nedostaci ruske artiljerije i rastuće žrtve su stalna tema obaveštajnih izveštaja od vrhunca ruskog pritiska da zauzme grad Bahmut.

Američki obaveštajci sada procenjuju da Ukrajina ima superiornost nad Rusijom u artiljeriji, dok Rusija prednjači u raketnim bacačima.

Britanska vojna obaveštajna služba kaže da je Rusija bila sputana ukrajinskim uništavanjem i hvatanjem brojnih vojnih radara koji se koriste za otkrivanje i reagovanje na ukrajinske artiljerijske napade.

Ovi „kontrabaterijski“ radari lociraju tačne položaje ukrajinskih topova i raketnih bacača kada pucaju, omogućavajući ruskoj artiljeriji udare upravo na te položaje.

„Preživljavanje ruskih kopnenih snaga zavisi od efikasnog otkrivanja ukrajinske artiljerije i napada na nju, često sopstvenom artiljerijom svojih snaga“, saopštilo je ministarstvo odbrane Britanije o posledicama ruskih gubitaka 16. jula.

„Verovatno je da se ruski branioci bore sa lošim moralom i ograničenu sposobnost pronalaženja i udara ukrajinske artiljerije“, saopštilo je ministarstvo 7. jula.

Tri dana ranije je saopštilo da ruske „snage i dalje pate od ključnih slabosti, posebno prenapregnutih jedinica i nedostatka artiljerijske municije“.

Nedostatak artiljerijskih topova, municije i raketa primorao je ruske komandante da ograniče pokretljivost kopnene pešadije na statičnu odbranu linija rovova.

Analitičari posebno ukazuju na postavljanje stotina tenkova T-62 i T-54/55 iz sovjetske ere, od kojih su neki stari 75 godina, u rovove.

Stari tenkovi su zakopani i koriste se kao artiljerija za gađanje na kratkim udaljenostima, iako njihov domet (maksimalno oko 3.000 metara) i efikasnost nisu ni blizu isti kao indirektna vatra, odnosno stvarna artiljerija koja se ispaljuje izvan granica linija vida.

Dakle, ruske snage na liniji fronta su podložnije ukrajinskom artiljerijskom napadu.

Ako postoji jedna stvar za koju niko nije predvideo da će zapečatiti pobedu Ukrajine na bojnom polju, to je bila nadmoć u artiljeriji.

Rusija je počela sa više oružja

Rusija je započela svoju invaziju na Ukrajinu prošlog februara sa daleko više oružja od Ukrajine, a artiljerija je bila centralna tačka u njenoj višedecenijskoj strategiji upotrebe vatrene moći da bi se neprijateljske snage pokorile.

U jednom trenutku u ranom delu ukrajinskog rata, Rusija je ispalila deset puta više artiljerijskih granata od Ukrajine.

Rusko oslanjanje na vatrenu moć – to jest, dalekometne udare artiljerije, višecevnih raketnih bacača i projektila kratkog dometa – uvek se smatralo ratnim pobednikom Moskve.

Ali onda je plima počela da se okreće.

Ukrajina je počela da dobija američke i druge zapadne zalihe novih artiljerijskih projektila za svoje topove, a zatim novije i sposobnije i pouzdanije artiljerijske topove.

Prednosti su Ukrajini dali i raketni bacači velikog dometa (HIMARS) i precizno navođene granate i rakete.

Do jula, Sjedinjene Države su Ukrajini isporučile preko dva miliona artiljerijskih granata.

Uz uputstva i iskustvo, sa boljom komandom i moralom vojnika, i sa relativno sigurnim linijama snabdevanja, Ukrajina je postala sposobnija da koristi svoje dalekometnije i preciznije topove i projektile za napad na ruske snage.

Ukrajina po brojkama nije parirala Rusiji (procene su da je Ukrajina ispaljivala oko 4.000-7.000 artiljerijskih granata dnevno), efikasnije je koristila svoje oružje.

Što je postalo očigeldno otprilike u vreme Putinove „nacionalne mobilizacije“ prošlog septembra, sa većim ruskim žrtvama, posebno kada su se snage Kremlja prebacile na statičniju odbranu duž većeg dela linije fronta, ojačavajući svoja odbrambena utvrđenja.

Krajem februara, američke obaveštajne službe procenile su da je Rusija pretrpela 189.500-223.000 ukupnih žrtava, uključujući 35.500-43.000 ubijenih u akciji i 154.000-180.000 ranjenih, što je najpovoljnija javno objavljena procena do sada.

Američki obaveštajci su primetili da su se ruske žrtve „značajno povećale“ od nacionalne mobilizacije, sa velikim brojem poginulih ruskih vojnika u odnosu na one koji su ranjeni, uglavnom zbog skoro nepostojeće medicine na bojnom polju od strane Kremlja.

Do ovog maja, SAD su procenile da je samo u prva četiri meseca ove godine na bojnom polju ubijeno oko 20.000 ruskih vojnika.

Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost, penzionisani admiral Džon Kirbi, nazvao je te brojke „zapanjujućim“.

Američki obaveštajci izvestili su da ruske vlasti pozivaju regionalne i lokalne vlasti da ne objavljuju čitulje vojnicima poginulim u Ukrajini.

Strah Kremlja bio je ponavljanje pojave nekog „Komiteta vojničkih majki Rusije“, referenca na masovne proteste iz 1980-ih koji su u velikoj meri doprineli odluci Mihaila Gorbačova da okonča decenijsku sovjetsku invaziju na Avganistan.

Tokom desetogodišnjeg perioda od 1979-1989, oko 15.000 sovjetskih vojnika je poginulo, a preko 50.000 je ranjeno u Avganistanu.

Broj poginulih ruskih vojnika u Ukrajini, u jednoj desetini vremena, već je duplo veći.

Mnogi analitičari veruju da su ovi gubici bili u središtu Prigožinove pobune.

U jednogodišnjoj bici kada se Rusija kretala od Severodonjecka do Bahmuta (ukupno 33 milje, ili 57 kilometara), Prigožinove Vagnerove snage došle su da dominiraju na severoistočnom Donjeckom frontu, kako u borbama tako i po gubicima.

Tada su počele tenzije između Vagnera i ruske vojne mašinerije.

Od oko 50.000 Vagnerovih boraca regrutovanih iz ruskih zatvora, oko 30.000 je povređeno, a više od 10.000 poginulih, prema procenama američke vojske.

Devedeset odsto ukupnih Vagnerovih žrtava procenjeno je da su bivši zatvorenici, kažu američki obaveštajci: loše obučeni i nesrećni vojnici poslati u samoubilačke misije protiv ukrajinske artiljerijske vatre.

„Rusija je izgubila svaki zamah napred u svojim borbama na istoku“, piše visoki zvaničnik obaveštajne službe za Njuzvik.

„Ukrajinska artiljerija udara ruske vojnike u rovove dok ukrajinska pešadija napreduje u čišćenju ogromnih minskih polja koje je Rusija postavila ispred svoje statične odbrane.

Osim nekog čuda, Ukrajina će nastaviti da korača napred dok se Putin nesrećno pokušava da se poivarti u bitku, pokušavajući da pronađe mladiće koji su spremni da marširaju u sigurnu smrt.“

Govoreći Ditchley Foundation u Britaniji početkom jula direktor CIA-e Vilijam Berns rekao je: „Nezadovoljstvo ratom nastaviće da glođe rusko rukovodstvo…”.

Berns je rekao da su vojnici i domaći razdor stvorili „priliku za jednu generaciju za nas u CIA-i“ da regrutujemo agente i prikupljamo obaveštajne podatke.

Ali šira slika je u tome što ukrajinska artiljerija tera Rusiju da se pokori, njihov sopstveni Bog se okreće protiv njih, dok je Prigožin jedini glas istine.