Ruski bračni par uhapšen u Švedskoj: Optuženi da su špijunirali za Rusiju

Za zeleno stokholmsko predgrađe Nacka, bilo je to grubo buđenje pred zoru: sirene su zavijale, letela su dva helikoptera, a specijalne snage jurile su kroz prozore impozantne bele vile – sve u 6.01 čas.

Racija švedske službe bezbednosti, policijskih elitnih jedinica i vojske krajem prošlog meseca, koja je trajala nešto više od jednog minuta, bila je usmerena na ruski par osumnjičen da je sprovodio „ilegalne obaveštajne aktivnosti“ protiv Švedske i SAD više od decenije.

To se dogodilo samo nekoliko dana pre početka suđenja u Stokholmu dvojici švedske braće uhapšenih prošle jeseni i optuženih da su prodavali tajne ruskim obaveštajnim službama.

Par, koji švedski tužioci nisu naveli imena, stigao je u Švedsku 1997. godine, stekavši švedsko državljanstvo oko 15 godina kasnije, piše Gardijan.

Njihovi susedi opisuju ih kao „potpuno neupadljive“, a navodi se da vode nekoliko malih kompanija koje uvoze i izvoze IT opremu, elektroniku za brodove i avione, ali i finansiraju projekte.

Njihov 20-godišnji sin je student u Stokholmu.

Prema švedskim medijima, par je prvi put skrenuo pažnju švedskih vlasti 2016. godine, zbog neplaćenog poreza u jednoj od njihovih kompanija – čije se ime, prema lokalnim medijima, pojavljuje i u izveštaju odbrambene agencije iz juna 2022. u kojem se identifikuje 75 „ruskih ekonomskih interesa” u Švedskoj nakon invazije na Ukrajinu.

Oskar Almen, jedan od autora izveštaja, rekao je za novine Svenska Dagbladet da je firma izazvala interesovanje istražitelja jer ju je na kraju kontrolisala kiparska kompanija u vlasništvu penzionisanog sovjetskog diplomate i osumnjičenog pukovnika vojne obaveštajne službe GRU, koji je ranije bio proteran iz Francuske. zbog špijunaže.

Nakon što je istražila prošlost para u Rusiji, grupa za onlajn istraživačko novinarstvo Bellingcat je takođe utvrdila da su oni bili navedeni kao vlasnici moskovskog stana, u ulici Zorge 36, od oktobra 1999. godine, iako možda nikada nisu tamo živeli.

Bez zvaničnog imenovanja para, sud u Stokholmu je odredio pritvor muškarcu pod sumnjom da je obavljao „teške nezakonite obaveštajne aktivnosti protiv Švedske i strane sile“, ali je pustio njegovu suprugu dok traje istraga iako se sumnja da je bila njegov saučesnik.

Oboje negiraju sve optužbe.

Javni tužilac Henrik Olin rekao je da je muž „povezan sa GRU“, ne iznoseći nikakve dalje detalje, i dodao da su verovatne optužbe – u kojima je, kako je rekao, švedskoj obaveštajnoj službi pomogao FBI – uključivale „tehničku akviziciju za rusku vojnu industriju”.

Toni Ingeson, viši predavač obaveštajne analize na Univerzitetu u Lundu, rekao je da su špijuni, da ih je mogla poslati Moskva ili regrutovati kada su bili u Švedskoj.

„U svakom slučaju, oni nisu klasični ilegalci. To je veoma slično onome što su radili Sovjeti i Istočni Nemci tokom hladnog rata.“

Hapšenja krajem novembra poklopila su se sa suđenjem Pejmanu i Pajamu Kiji, dvojici naturalizovane braće koji su doputovali u Švedsku sa svojim roditeljima 1980-ih nakon što su pobegli iz Irana.

Oni su optuženi da su špijunirari za Rusiju i GRU između 2011. i krajem 2021.

Pejman Kija je navodno radio kao krtica za švedsku bezbednosnu i kontraobaveštajnu agenciju Sapo, ali i za obaveštajne službe oružanih snaga, uključujući stranu obaveštajnu agenciju Must i KSI, strogo tajnu jedinicu unutar agencije koja se bavi švedskim špijunima u inostranstvu.

Pajam je optužen da je pomagao svom bratu u logistici.

Joakim von Braun, stručnjak za obaveštajne poslove, rekao je da je kompletan spisak svakog operativca Sapoa prenet u Moskvu.

„Ako je slučaj da su imenovani ljudi koji rade za Švedsku u drugim zemljama, postoji, naravno, veliki rizik da bi stvari mogle da se završe veoma loše po njih“, rekao je Von Braun za javni servis SVT.

„Ne želim da koristim reč skandal, ali mislim da je ovo najgori slučaj koji smo imali u Švedskoj.“

Javni tužilac Mats Ljungkvist takođe je opisao slučaj Kia kao jedinstven, rekavši da Švedska „nije videla ništa slično više od 20 godina“.

Suđenje braći se uglavnom održava iza zatvorenih vrata, a pristup medijima je strogo ograničen zbog zabrinutosti za nacionalnu bezbednost.

„Iznenađujuće je da se neko infiltrirao do tog nivoa“, rekao je Ingeson.

„To znači da je malo verovatno da ćemo ikada mnogo čuti o tome i da će većina postupaka biti poverljiva. Ali zajedno, ovi slučajevi zaista odražavaju gde smo sada: Rusiji su preko potrebne i političke i vojne obaveštajne informacije – a od njene invazije na Ukrajinu, postalo je mnogo teže doći do njih“.