Ruski brodovi u Baltiku – plove cik-cak i špijuniraju

Ali, imaju i vojne posade i sakupljaju podatke o infrastrukturi i podmornicama NATO, otkriva jedno novinarsko istraživanje, prenosi Dojče vele.

Pukim slučajem je nemačka policija u oktobru 2023. došla na pravi trag: na radaru jednog patrolnog broda pojavila se senka plovila i to usred polja vetrenjača u Baltičkom moru, ispred nemačkog ostrva Rigena.

Odašiljači kojima brod drugima dojavljuje svoju poziciju bili su isključeni.

I to očigledno nije bilo slučajno, radi se o ustaljenoj praksi. Plovilo koje je nemačka policija slučajno otkrila, istraživački brod „Goridledžan“, pripada tajnom Dubokomorskom istraživačkom programu ruske vojske (GUGI).

Posada broda se ne sastoji samo od naučnika i mornara, u njoj su i naoružani vojnici. Tu su naravno i osetljivi uređaji za ispitivanje morskog dna. Nemačka policija je posadi „Goridledžana“ naredila da smesta napusti nemačke teritorijalne vode, što je ruski brod i učinio.

Povreda teritorijalnih voda

Misteriozna putanja ruskog istraživačkog broda nije usamljen slučaj. Navodni istraživački brodovi stalno se niotkuda pojavljuju u Severnom i Baltičkom moru. Prema zvaničnim tvrdnjama, oni vrše „hidrografska istraživanja“.

Ali, ti brodovi služe i za špijuniranje osetljive infrastrukture, poput podzemnih kablova za telekomunikaciju ili prenos energije, kao i vojne i ekonomske objekte, poput pomorskih parkova vetrenjača.

Kako tvrde iz međunarodnog istraživačkog projekta „Russian Spy Ships“, u kojem su učestvovali i nemački mediji, javni servis ARD i list Zidojče cajtung, teritorijalne vode stalno se ugrožavaju.

Do tog zaključka došlo se nakon analize 400 putanja 72 ruska „istraživačka broda“ u vremenu nakon napada Rusije na Ukrajinu u februaru 2022.

Sumnjive plovidbe u blizini osetljivih objekata

Prema tim podacima, ruski brodovi su najmanje 60 puta sa isključenim automatskim identifikacionim sistemom (AIS), uređajem koji je standard u međunarodnoj plovidbi, plovili veoma sporo, često cik-cak putanjom, zaustavljajući se često i duže na istom mestu. I to po pravilu uvek u blizini nekih osetljivih infrastrukturnih objekata.

Kao potencijalni objekti špijuniranja u Baltiku navode se jedno područje koje često koriste podmornice NATO, gasovod koji spaja Estoniju i Finsku, kao i jedan kabl za prenos podataka koji se proteže od danskog ostrva Bornholma do Poljske.

U severnom moru ruski „istraživački“ brodovi često su se sidrili u blizini gasovoda Europipe koji gas iz Norveške transportuje za evropsko tržište prema holandskoj luci Dornum.

Neprijateljski objekti

Istraživački tim došao je do izjava jednog bivšeg mornara borda „Sibirjakov“. „Sve što se nalazi na morskom tlu, bilo da se radi o kablu za internet ili za struju, tretira se kao neprijateljski objekat i precizno se meri i beleži“, rekao je on.

„Uništenje tih objekata u slučaju rata daje veliku prednost. Direktni zadatak tih brodova je dakle da precizno izmere morsko dno i te podatke stave na raspolaganje vojsci“, dodao je taj mornar.

Navodni istraživački brodovi opremljeni su i vojnom tehnikom, poput sonara i radara, a neki, poput „Gorigledžana“, poseduju i uređaje za spuštanje manjih podmornica i podvodnih dronova.

Vrlo konkretna opasnost

Direktor nemačke Savezne obaveštajne službe (BND) Bruno Kal zabrinut je zbog pojačanih ruskih špijunskih aktivnosti u Severnom i Baltičkom moru.

„Radi se o brzini kojom Rusija intenzivira svoje špijunske aktivnosti i podiže svoju vojnu gotovost prema Zapadu“, kaže Kal.

Rusija je poslednjih decenija mnogo ulagala u sektor podvodne borbene gotovosti. U to spada ne samo flota podmornica, već i druga oružja, poput malih podmornica, podvodnih dronova i specijalnih ronilaca.

Baltičke članice NATO procenjuju da je trenutno opasnost od Rusije tolika da iz penzije vraćaju nekadašnje generale. Jedan od njih je i Hans-Verner Virman. „Cilj tih aktivnosti je načiniti veliku štetu i neopaženo nestati“, rekao je on.

Cilj je pravovremeno otkrivanje potencijalno opasnih plovila i njihovo bolje praćenje. Trenutno je veoma teško otkriti ko je odgovoran za prerezan kabl ili oštećen gasovod. Članice NATO planiraju da ponovo pojačano upotrebljavaju uređaje za podvodno prisluškivanje. I privatni akteri, poput energetskih kompanija, mogle bi da pojačano dostavljaju podatke o kretanjima plovila.

„Čekam na lepo vreme“

Koliko je komplikovano pratiti ruske špijunske brodove, pokazuje primer „Gorigledžana“ s početka priče. Nakon što je na zahtev nemačke policije napustio nemačke teritorijalne vode i zaštićeno područje vetroparka, „istraživački“ brod uputio se u područje u blizini Danske, tamo gde vežbaju podmornice NATO.

Tamo je upadljivo sporo satima plovio cik-cak kursom. Na upit danske obalske straže koji je razlog za takvu plovidbu, kapetan je odgovorio da „čeka bolje vreme“.

Pretpostavlja se međutim da je brod sakupljao akustičke podatke podmornica koje tamo vežbaju. Nije poznato da li su se u tom trenutku u tim vodama, koje spadaju u isključivi ekonomski pojas Danske, nalazile podmornice.

Pogođene zemlje pravno mogu veoma teško da se bore protiv takvog ponašanja Rusa. Jedino što je moguće jeste povećati prisustvo i ispratiti ruska plovila kako bi im se pokazalo da njihove aktivnosti nisu prošle neopaženo.

Od početka 2023. nemački policijski brodovi su u 102 slučaja ispratili ruske brodove, a pet puta su to činili patrolni brodovi nemačke mornarice.