Ruski ciljevi obaranja američkog drona

Zašto je, pored ostalog, još važan dogovor o žitu? To je danas jedina prilika za pregovore između Rusije, Zapada, Ukrajine, Turske i UN. Neki rezultat je ostvaren, no on ima lokalni značaj. Jasno je da Moskvi treba mnogo više, ali se ne može odbiti spasavanje siromašnih zemalja.

Oba događaja, kako ocenjuju pažljivi posmatrači ukrajinskog sukoba, uzimaju se kao signali ruske spremnosti da počne razgovore. Upravo tako se i dogodilo. Nakon incidenta, ministri odbrane dve zemlje razgovarali su telefonom. Šef Pentagona Lojd Ostin rekao je da je razgovarao sa ruskim kolegom Sergejem Šojguom o padu izviđačkog drona. “

Kao što sam stalno ponavljao, važno je da velike sile budu uzori za transparentnost i komunikaciju“, rekao je Ostin. To je bio prvi direktni telefonski razgovor između Šojgua i Ostina od oktobra. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je inicijativa za poziv potekla od vlade SAD.

VAŽNOST TURSKE: Na drugoj strani, to su gestovi koji podižu važnost Turske u ovom trenutku. Ali, Turske koja se nalazi pred izborima, a ruski interes je da sadašnji predsednik Redžep Taip Erdogan bude ponovo izabran. U Crnom moru, ruski strateški interesi naspram Turske sastojali su se od održavanja uporišta kako bi se osigurala sigurnosna tampon zona od nestabilnosti Bliskog istoka, i da bi se demonstrirala moć u Mediteranu, zaštitile ekonomske veze Rusije sa evropskim tržištima i osigurala snabdevenost južne Evrope naftom i gasom.

U očuvanju ovih interesa, Rusija je nastojala da obezbedi svoju slobodu plovidbe i povoljan odnos snaga u Crnom moru. Turska je podjednako gledala na Crno more kao na tampon zonu, uključujući tu i prema Rusiji i nastojala je da održi status kvo ustanovljen Konvencijom iz Montrea, uravnotežiti rusku vojnu superiornost, promoviše multilateralne platforme za održavanje uticaja na primorske državae i suprotstavljanje ruskom primatu, bez otuđivanja potonjeg.

Takođe, ona štiti ekonomske interese, posebno pomorske trgovinske i transportne rute, i rezerve gasa u svojoj isključivoj ekonomskoj zoni. Ni u jednom od ova četiri cilja, turski predsednik Erdogan nije pravio posebne teškoće Moskvi.

Kod ugovora o žitu, prva stvar koja jasno privlači pažnju je odudarnost datuma. Ugovor je produžen do 18. maja, a 14. maja u Turskoj će biti održani predsednički izbori. Uz sve svoje nedostatke, jedan od glavnih profitera žitnog posla – Erdogan – i dalje se smatra manje-više proruskim političarem.

Ako se desi da izgubi izbore, a nova turska vlada iznenada odluči da promeni kurs, onda primena ovog sporazuma može postati još teža kao što bi, izvesno, ruska pozicija bila dovedena u pitanje. Nije samo Erdoganov položaj u pitanju. U sličnom položaju je i grčki premijer Kirijakos Micotakis, kome nesreća, ali železnička, može da uskrati novi mandat. Od udobne prednosti od 15 odsto nad svojim rivalima, sada je podrška prešla na stranu Aleksisa Ciprasa. Ni ta promeni ne bi izmamila osmeh na kremaljskim licima.

„SVOJ“ KANDIDAT: Moskva je u ovim uslovima spremna da stane iza svog kandidata. Ruska javnost ne samo da to očekuje u slučaju Turske, nego i u slučaju Amerike. Tramp se nikako ne smatra prijateljem Rusije, ali se veruje da je podesniji za sporazumevanje.

Uostalom, Tramp je najavio da će, ukoliko pobedi, podrška Ukrajini zavisiti od rezultata njegovog susreta s Putinom. Drugi izgledni kandidat, governer Floride Ron de Santis, takođe je odbacio Ukrajinu s liste prioriteta američke politike, ako on bude predsednik. No, drugi aspekt je bitniji: iz Moskve se čuje da je neophodno okončati ukrajinski sukob, po mogućnosti pod ruskim uslovima. Tada će biti dosta hrane i prirodnog gasa, a generalno biće to dobro za sve.

U nedavnom incidentu sa američkim dronom, dva ruska aviona počela su „da plešu“ oko njega. Isprva su pokušali da ga bace u vrtlog manevrisanjem. Pošto to nije uspelo počeli su da prosipaju gorivo na njega. Kad se gorivo izlije, nastaje oblak kerozina. Ako u njega uđe avion ili dron, postoji mogućnost da motor usisa taj kerozin i zapali se. Ali opet, nije upalilo. I tada je najverovatnije, stradao propeler. Avion se može približiti i uhvatiti propeler nosačem.

Nakon oštećenja propelera, dron gubi kontrolu i pada. I tada se donosi odluka da se on uništi: ili samouništenjem ili dolazi drugi dron koja ga dokrajči. Dron je mogao da bude jednostavno oboren, ali je iskorišćena druga tehnika, koja sama po sebi zahteva dalja razjašnjenja. Ovakvi incidenti obično su poziv na pregovore.

Prema rečima šefa američkog štaba Majlija, srušeni dron verovatno više nema nikakvu vrednost. „Iskreno, verovatno nema mnogo toga za spasavanje“, rekao je on. Što se tiče informacija koje je prikupio dron, SAD su preduzele „mere za ograničavanje štete, kao što je uobičajeno u takvim slučajevima“. U svakom slučaju, ovaj incident može da se održi na režimu „pograničnog incidenta“, ali može i da eskalira. U kom pravcu će ići, zavisi od dijaloga koji bude vođen između dve strane.

POSLEDNJA OPOMENA: Bivši zapadni partneri još uvek ne ispunjavaju u potpunosti ruske uslove – mi činimo gest dobre volje i produžavamo sporazum, ali samo za 60 dana, iako je ugovorom predviđeno 120. Ovo je, takoreći, poslednja opomena. Ugovor o žitu, koji se naziva i ugovor o namirnicama, potpisan je u Istanbulu 22. jula 2022. Dokument su potpisale četiri strane – Rusija, Ukrajina, Turska i UN.

Poslednje dve su delovale kao garanti sprovođenja inicijative, dok su Rusija i Ukrajina posebno sklopile sporazume sa Turskom i UN. Dogovor ima dva dela – onaj posvećen izvozu žita iz Ukrajine zaključen je na 120 dana, a u novembru 2022. produžen za još 120. Predviđeno je stvaranje morskih koridora za izvoz žitarica iz tri ukrajinske luke – Odese, Černomorska i Južnog. Rusija garantuje da se neće mešati u izvoz žita. Drugi deo zaključen je na tri godine, do jula 2025. To podrazumeva pomoć u izvozu ruskih poljoprivrednih proizvoda i đubriva na svetska tržišta. Implementacija ovog dela još nije počela.

U martu 2023. prvi deo ugovora je produžen za samo 60 dana. Odluka o sledećem produženju biće doneta u zavisnosti od toga koliko se delotvorno sprovodi deo sporazuma o izvozu ruskih poljoprivrednih proizvoda, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Veršinjin. Rusija i Ukrajina su među prvih pet izvoznika žitarica na svetska tržišta.

Osnova izvoza žitarica je pšenica, a među kupcima su traženi i kukuruz i ječam. Rusija čini oko 20 odsto svetskih zaliha pšenice, Ukrajina obezbeđuje do 12 odsto. Žito se izvozi u većinu afričkih zemalja, na Bliski istok i u neke zemlje EU i Azije. Još početkom februara 2022. Rusija je ograničila izvoz žitarica, a početkom ruske specijalne operacije u Ukrajini i uvođenjem sankcija, privremeno je resetovala kvote. Kijev je u martu smanjio i izvoz žitarica i mesa. Ruski izvoz pšenice, kukuruza i ječma nastavljen je tek u septembru. Ukrajina je dozvolila izvoz žitarica sredinom jula.

Zatvaranje luka postalo je jedan od glavnih faktora rasta cena žitarica. Odsustvo ruskih i ukrajinskih žitarica na svetskim tržištima pogoršalo je prehrambenu krizu koja je nastajala u poslednjoj deceniji. Kako je objasnio direktor moskovskog ogranka Organizacije UN za hranu (FAO) Oleg Kobjakov, danas 3,1 milijarda ljudi, odnosno više od trećine, nema pristup zdravoj hrani, oko milijardu ljudi gladuje. To su uglavnom stanovnici Afrike, Azije i Latinske Amerike. Zamenik generalnog direktora FAO, Mauricio Martina, rekao je da je čak i pre sukoba u Ukrajini, skoro 200 miliona ljudi u 53 zemlje trpelo ozbiljne nesigurnosti hrane. Ugovor o žitu imao je za cilj da vrati ukrajinske i ruske proizvode na tržište i ublaži prehrambenu krizu.

Rusija je jedna od retkih zemalja u svetu koja će 2022. imati porast poljoprivredne proizvodnje u gotovo svim oblastima, objasnio je savetnik ministra poljoprivrede, Jurij Kosovan. Prema njegovom mišljenju, u kontekstu globalne prehrambene krize, uloga Rusije kao jednog od ključnih dobavljača poljoprivrednih proizvoda raste. Isto mišljenje iznose i finansijeri iz Kine.

U 2022. rusko žito se izvozi u Iran, Egipat, Tursku, Bangladeš i Saudijsku Arabiju, kao i u Kazahstan i Azerbejdžan. Kako je početkom septembra najavio Vladimir Putin, Rusija će do kraja godine isporučiti do 30 miliona tona žita u zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike.

„Spremni smo da povećamo obim isporuka do 50 miliona tona i više“, rekao je Putin. Ruski predsednik u svojim javnim nastupima učinio je još jednu stvar. On je napomenuo da je Rusija spremna da ponovo isporučuje gas Evropi, mada „stanje na terenu“ govori apsolutno protiv bilo kakve slične ideje na ovu temu.

Gasovodi Severnit tok 1 i 2 van upotrebe su i niko im javno ne daje šanse da će uskoro da prorade. Ova izjava, stoga, uzima se kao signal da Rusija još uvek nije odlučila da se potpuno odrekne Evrope, ali da o budućim odnosima mora mnogo da se razgovara.