„Reč nadrealno ne može ni približno da opiše ono što sada osećam“, rekao je ruski disident Vladimir Kara Murza tokom posete američkom Kongresu.
Pre samo nekoliko nedelja sedeo sam u zatvoru sa maksimalnom bezbednošću u Sibiru, naveo je, a sada vidim toliko prijatelja u holovima američkog Kongresa“, rekao je Kara-Murza pred okupljenim poslanicima, novinarima i aktivistima na Kapitol Hilu, prenosi Voa News.
Cilj posete Kapitol Hilu osim imao je za cilj da istakne težak položaj stotina zatvorenika koji su još uvek pritvoreni u Rusiji zbog svojih političkih uverenja, prenosi Rojters.
Kara-Murza je bio deo najveće razmene zarobljenika između SAD i Rusije od kraja Hladnog rata.
Oslobođen je u razmeni zatvorenika 1. avgusta iz ruskog zatvora gde je izdržavao kaznu od 25 godina zbog izdaje nakon što je rekao da vlada ruskog predsednika Vladimira Putina bombarduje ukrajinske domove, bolnice i škole.
Njegovo oslobađanje usledilo je nakon višemesečne kampanje koja je uključivala pisanje pisama od strane članova Kongresa i usvajanje rezolucije kojom se poziva na njegovo oslobađanje.
Kara-Murza je zahvalio javnosti što je pažnju usmerila na njegovu situaciju.
„Šta god da vam kažu cinici i skeptici, pažnja javnosti štiti, spasava“, rekao je Kara-Murza.
„Jedini način na koji ćemo moći da postignemo dugoročni mir, stabilnost, bezbednost i demokratiju na evropskom kontinentu jeste sa mirnom, slobodnom i demokratskom Rusija“, rekao je on.
Predsednik Senatskog odbora za spoljne poslove Ben Kardin rekao je u utorak da je Kara-Murza „bio na čelu borbe za ljudska prava i inspiracija za toliko ljudi širom sveta“.
U pismu napisanom nakon Kara-Murzinog oslobađanja, Kardin je rekao: „Vaš povratak kući je i lična pobeda i svedočanstvo nepokolebljive snage ljudskog duha.“
Demokratski predstavnik Bil Kiting opisao je Kara-Murzu kao jednog od ljudi koje ruski predsednik Vladimir Putin najviše prezire zbog njegove sposobnosti da direktno razgovara sa ruskim narodom. Kara-Murza je dva puta preživeo sumnjive pokušaje trovanja.
Kara-Murza, zamenik lidera Partije narodne slobode, uhapšen je u Rusiji u aprilu 2022. i kasnije se suočio sa optužbama za izdaju i širenje dezinformacija o ruskoj vojsci. Ruski tužioci su predložili da se suoči sa maksimalnom kaznom od 25 godina u zatvorskoj koloniji.
Dobitnik je nagrade Vaclav Havel za ljudska prava od strane Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u oktobru 2022. i Pulicerove nagrade za 2024. godine.
Poklapajući se sa Kara-Murzinom posetom, demokratski senator Ben Kardin predstaviće ove nedelje Bridge Akt, namenjen zaštiti Rusa i Belorusa koji rade na podršci demokratiji u svojim matičnim zemljama.
Prema tekstu u koji je uvid imao Rojters, Bridge Akt bi, između ostalog, odobrio finansiranje za podršku nezavisnim medijima i civilnom društvu u Rusiji, istočnoj Evropi i centralnoj Aziji, i podržao niz akcija za podršku disidentima koji žive van svojih zemalja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.