„Ruski dom“ u Berlinu ostaje otvoren – zašto?

„Ruski dom“ u Berlinu je najveća ruska državna kulturna institucija u Evropi. Njegova misija je širenje ruske kulture i jezika. Centar je otvoren 1984, tada u glavnom gradu DDR-a, kao „Dom sovjetske nauke i kulture“.

Od početka rata Rusije protiv Ukrajine zatvoreni su „Ruski domovi“ u Rumuniji, Sloveniji, Slovačkoj, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji. I u Berlinu su ukrajinski aktivisti nekoliko puta demonstrirali protiv „Ruskog doma“ i pozivali na njegovo zatvaranje. Bez uspeha.

„Ruski dom“ ostaje otvoren

Tom institucijom kulture upravlja „Rossotrudničestvo“ – ruska agencija koja je na spisku sankcija Evropske unije. Na njenoj internet-stranici navodi se da je zastupljena u 80 zemalja sveta s 87 predstavništava (između ostalog i u Beogradu).

Međutim, direktor „Ruskog doma“ u Berlinu Pavel Isvolski kaže da se sankcije ne odnose na „Ruski dom“. To je zato, kaže, jer je „Ruski dom“ nezavisan pravni subjekt i uopšte se ne spominje na spiskovima sankcija EU. „Činjenica da ’Ruski dom’ finansira ’Rossotrudničestvo’ ne znači da je kuća podložna sankcijama koje su donesene protiv Rossotrudničestva“, rekao je on za DW. On to bazira na pismu berlinskog odvjetnika Bertran Malmendije, koji ne samo da je zastupao rusku naftnu kompaniju „Rosnjeft“ pred nemačkim sudovima 2022, već je branio i Viktora Medvedčuka u Ukrajini, proruskog političara u toj zemlji i čoveka od poverenja Vladimira Putina.

„To je neugodna stvar, jer se stiče utisak da Nemačka ne sprovodi sankcije koje je odredila EU i koje se moraju primenjivati i u Nemačkoj kao direktno primenljivi zakon“, kaže za DW advokat Patrik Hajneman. On je inače zastupnik bivšeg poslanika Zelenih u Bundestagu Folkera Beka koji je početkom 2023. podneo prijavu protiv „Ruskog doma“ zbog sumnje u kršenje Zakona o spoljnoj trgovini. Uprkos tome, berlinsko javno tužilaštvo obustavilo je istragu. Razlog: „Odgovorni imaju diplomatski status“.

Ali, sada je advokat Bertran Malmendije podneo prijavu protiv Folkera Beka zbog lažnih sumnji. Početkom 2023. Bek je napisao: „Ne može biti da, dok ruska vojska ubija ljude u Ukrajini i ukrajinske gradove pretvara u ruševine, Putinove kulturološke poruke prikupljaju simpatije za Kremlj. Tome treba stati u kraj . (…) Ta ustanova bi možda mogla da bude prenamenjena, kao centar ruskog i beloruskog egzila.“

Istaknuta podrška „Ruskom domu“

Ali, „Ruski dom“ ne samo da na svojoj strani ima renomiranog advokata, već i Istočni odbor nemačke privrede, čiji je direktor sredinom oktobra pisao odeljenju za finansijske sankcije Bundesbanke (pismo je dostupno DW-u). U pismu se ukazuje da Odbor „bezrezervno“ podržava sankcije protiv Rusije zbog rata protiv Ukrajine, ali se i navodi da su bilo kakve sankcije protiv centra ruske kulture – pogrešne. One su „voda na mlin ruske propagande“, koja tvrdi da Zapad u celini vidi Rusiju kao neprijatelja, navodi Odbor. „Smatramo sankcije protiv ’Ruskog doma’ i zamrzavanje računa apsolutno pogrešnim“, napisao je generalni direktor Istočnog odbora Mihael Harms.

A da li su računi „Ruskog doma“ u Berlinu zaista blokirani? Odeljenje za odnose s javnošću Bundesbanke odbija da pruži bilo kakve informacije. Jedina indirektna potvrda da jesu blokirani je u stvari izjava Marije Zaharove, portparolke ruskog Ministarstva vanjskih poslova. Početkom 2023. ona je zapretila da će Rusija preduzeti kontramere protiv Gete-Instituta, ako Nemačka ne deblokira račune „Ruskog doma“. I zaista: u proleće 2023. Ruska centralna banka blokirala je račune Gete-Instituta.

Čak i šef „Ruskog doma“ izbegava da direktno govori o blokiranim računima. On kaže da koriste „određene procedure za obradu onlajn-uplata“. Računi funkcionišu i mogu se izvršiti sve potrebne uplate, iako je procedura, kako je rekao, zakomplikovana.