Sporazum o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine ka Evropi koji je istekao 1. januara trebao je da bude dobrodošao zaključak jednog dugog poglavlja u turbulentnom energetskoj saradnji Evrope sa Moskvom.
Nasuprot pesimističkim prognozama o vrtoglavim računima za struju, cene su pale, a energetska infrastruktura Evrope se dobro prilagođava.
Iako se to može činiti ohrabrujućim, to bi moglo biti samo zatišje pre oluje.
Zima je jedva počela, a EU se već priprema za niz mogućih kriza, ukazuje u analizi za Cenatr za evropske analize (CEPA) Aura Sabadus, novinarka specijalizovana za evropska energetska tržišta za Independent Commodity Intelligence Services (ICIS) sa sedištem u Londonu.
Najveći trenutni rizik predstavlja humanitarna kriza u Pridnjestrovlju nakon što je Rusija obustavila isporuke gasa.
Međutim, najviše zabrinjava mogući napad na elektroenergetsku infrastrukturu baltičkih zemalja baš u trenutku kada se pripremaju da se trajno isključe sa ruske mreže.
Od početka godine, Moskva je prekinula izvoz gasa u Pridnjestrovlje, jednoj od svojih marionetskih država, ostavljajući 350.000 stanovnika koji govore ruskim jezikom da trpe bez grejanja i struje.
Kako je snabdevanje gasom preko Ukrajine stalo 1. januara, Rusija je mogla da napravi alternativne aranžmane za uvoz gasa putem južne rute, ali je to odbila da učini.
Da bi sprečili političku i humanitarnu krizu, moldavske kompanije s druge strane reke Nistru ponudile su da kupe gas na drugim tržištima i snabdevaju se same.
Vlasti u Tiraspolju u Pridnjestrovlju su odbile, odlučivši da pate dok čekaju rusku pomoć, koja do sada nije stigla.
Lažno insistirajući da je kriza izazvana od strane moldavskih vlasti, Rusija u Pridnjestrovlju nastoji da izazove političku nestabilnost pred parlamentarne izbore i osigura da trenutna proevropska vlada izgubi od stranaka koje su naklonjene Kremlju.
Prozapadna predsednica Maja Sandu je jedva pobedila na ponovljenim izborima u novembru.
Takav ishod bi omogućio Rusiji da ponovo stekne uticaj u zemlji i poveća pritisak na Ukrajinu sa zapada i duž severozapadne obale Crnog mora.
Rusija je spremna da rizikuje krizu toliko ozbiljnu da će Pridnjestrovci biti prisiljeni da napuste svoje domove u potrazi za toplinom u Moldaviji ili EU. To bi moglo prisiliti Ukrajinu da obnovi snabdevanje gasom u Pridnjestrovlje, što bi zadovoljilo vlade u Slovačkoj i Mađarskoj koje su naklonjene Kremlju. Ove zemlje su snažno lobirale za nastavak tranzita jeftine ruske energije.
Robert Fico, slovački premijer proruski nastrojen, već je ubedio EU da osnuje trilateralnu komisiju koja uključuje Evropsku komisiju, Ukrajinu i Slovačku, žaleći se da bi njegova zemlja mogla izgubiti milione evra ako bude uskraćena za ruski gas.
Ovo je preterivanje. Kao i Pridnjestrovlje, Slovačka bi lako mogla da napravi alternativne aranžmane, što bi dovelo do skromnog povećanja mesečnih računa za domaćinstva od tri evra/MWh (oko 3,10 dolara). Ficovo ponašanja je stoga očigledno političko.
Veća moguća zabrinutost predstavlja očekivana sinhronizacija baltičkih zemalja sa evropskom energetskom mrežom koja je zakazana za početak februara.
Ove zemlje već godinama planiraju da prekinu poslednje veze koje ih povezuju sa Rusijom i njenom evropskom enklavom, Kalinjingradom. U poslednjih godinu dana, došlo je do niza napada na energetsku i telekomunikacionu infrastrukturu u Baltičkom moru, što je stavilo ove zemlje, kao i NATO, na visoki nivo pripravnosti.
Susanne Nies, energetska stručnjakinja sa sedištem u EU, koja prati sinhronizaciju baltičkih zemalja sa EU već godinama, rekla mi je da je moguće da je napad na elektroenergetski kabl koji povezuje Estoniju i Finsku, a koji je izveo brod iz ruske flote u senci u decembru, povezan sa predstojećom sinhronizacijom evropske mreže.
Međutim, rizici nisu samo povezani sa daljim aktima sabotaže uoči planirane sinhronizacije sa evropskom mrežom.
Rusija bi takođe mogla da pokrene široku kampanju dezinformacija tvrdeći da je odluka baltičkih zemalja da se isključe sa njenih elektroenergetskih linija ugrozila sigurnost Kalinjingrada i da su odlučile da njegovu populaciju ostave u tami, kao što se desilo u Pridnjestrovlju.
U stvarnosti, ta enklava ima dovoljno kapaciteta za proizvodnju struje da funkcioniše izolovano od ostatka Evrope, što su sami ruski zvaničnici priznali.
Ipak, Kremlj ima veliki interes da oslabi svoje demokratske susede.
Ironija je u tome što, iako je Evropa dobro snabdevena energijom i ne bi trebalo da se suoči sa velikim problemima u zadovoljenju potražnje tokom vrhunca zime, bilo koja kombinacija kriza mogla bi izazvati haos na tržištima, podići cene i širiti društveno nezadovoljstvo.
Jedini način da se suprotstavimo zlom uticaju Rusije jeste da evropske zemlje blisko sarađuju u suzbijanju dezinformacija, suzbijanju ucena i obezbeđivanju da svetla ostanu upaljena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.