„Ruski imperijalni svrab je dubok i mora se odstraniti“: Džejms Niksej o tome kako „naterati“ Ruse da na svoje susede gledaju kao na jednake

Te zemlje se bore da se odreknu sovjetskog nasleđa jer, u različitom stepenu – lingvistički, tehnološki, kulturno i politički – nose psihološke i fizičke ožiljke kolonijalne prošlosti Rusije i njenog sadašnjeg mentaliteta.

Godinama su, u nastojanju da se istakne prošlost, postojale kao “nove nezavisne države“ (iako 31 godinu nezavisne) sada nepostojeća „Zajednica nezavisnih država“, „postsovjetski prostor“ i „bivši Sovjetski Savez“, „Evroazija“ što teško da odgovara ni Ukrajini ni Turkmenistanu.

Neke od ovih bivših “kolonija“ su jednako loše vođene i zlokobne – iako ne tako smrtonosne van svojih granica kao i Rusija. Druge, pre svega baltičke države, su moderna, liberalna, bogata društva, ali senka Moskve se još uvek nazire.

Kod većine građana Rusije, ukazuje Niksej, postoji snažan stav da, zato što je Rusija nekada vladala ovim drugim zemljama, ona ili još uvek ima privilegovana prava nad njima ili uopšte nisu prave države i da umesto toga treba da se ugase istorijske aberacije.

Kao što je primetio istoričar Timoti Šnajder, bez obzira na Putinove greške „zasnovane na istoriji“ o „povratku istorijskih zemalja“, sve istorijske tvrdnje su ionako glupe. Ako prošlost donese validnost, gotovo nijedna kopnena granica na zemlji ne bi bila nesporna. Računaju se sporazumi, a Rusija je 1991. potpisala druge države naslednice.

Niksej pojašnjava da je program Rusije i Evroazije u Četam Hausu tokom poslednje 31 godinu uvek uzimao kao polaznu poziciju da su ove države suverene kao i sve druge.

To naravno znači da one mogu izabrati da budu u zagrljaju Rusije samo ako žele. Ali nijedna od njih to ne radi jer Rusija nije dovoljno privlačna.

Neki imaju bolje odnose sa Moskvom od drugih – uglavnom autokratskiji – ali nijedan bivši rob se ne vraća svom gospodaru drage volje.

Na nedavno održanoj konferenciji u Četham Hausu, „Ruski rat: kako će oblikovati budućnost regiona?“ najveći konsenzus je bio da Rusija mora da izgubi, da Ukrajina mora da se rekonstruiše i da planiranje za to mora da počne sada, i da se regionalna ekonomija grči.

Drugi ključni stav je bio da će u Rusiji traženje „rente i kupovina lojalnosti verovatno dovesti do odvajanja ruskog naroda i režima, posebno pošto stanovništvo stari i mladići budu poslati da ginu na frontu“.

Putin je možda još uvek popularan na nekim mestima u Rusiji, ali ne i na drugim – iako popularnost u Rusiji može brzo da raste i pada. Međutim, malo ko je na konferenciji predvideo skori raspad Rusije, navodi Niksej.

Uz kontinuiranu veštinu, odlučnost i više naoružanja, Ukrajina bi mogla da pobedi Rusiju na bojnom polju, a to ostaje neophodan preduslov za evropsku bezbednost. Ali čak ni pobeda Ukrajine neće izbrisati zlonamerne namere.

„Ruski imperijalni svrab je toliko duboko usađen da se mora ostraniti iz ruskih sposobnosti, namera i načina razmišljanja elita i u mašti naroda. To je teško postići kada mnogi veruju u to tako žarko – čak se i Ruska pravoslavna crkva poziva na mesijanstvo u ruskim imperijalnim „pravama““.

Širi region pati

Naterati Ruse da gledaju na svoje susede kao na jednake, zahteva široku samoprocenu u post-putinovskoj Rusiji. Ali, za sada, širi region će sigurno tražiti da jednostavno neutrališe ruske destruktivne kapacitete.

Na primer, u Moldaviji Rusija podriva predsednicu Maju Sandu. U Belorusiji Rusija uvlači svoj narod u rat protiv Ukrajine. A u Gruziji Moskva podstiče polarizaciju i socijalno-konzervativnu agendu.

Oslabljene Rusije se i dalje plaše mnogi, a posebno oni koji sada žele kompromis i pregovore. Jaka Rusija u svom sadašnjem režimu je sigurno gora. Drugačija Rusija, međutim, ostaje neuhvatljiva i zahteva preispitivanje zapadne strategije.

Kada dođe do toga, kraj „ruskocentrizma“ će koristiti svetu jer će ruska potraga za globalnim uticajem opadati. Ali možda čak i više od toga, ruska promena u sopstvenom načinu razmišljanja će takođe dati regionu koji okružuje Rusiju šansu da se oslobodi koju nikada ranije nije imao.