Ruski Insajder istražuje “vojno-patriotsku” obuku u školama, vrtićima i klubovima u Rusiji: “Kalašnjikov umesto igračke i školske sveske”

Kako je najavljeno od septembra ove godine osnovna vojna obuka biće uključena u zvanični ruski školski program.

Sličan program obuhvatiće i neke vrtiće, gde se deca uče kako da pravilno sastave jurišnu pušku.

U međuvremenu, vojno-patriotski klubovi preuzimaju prostorije koji su korišćene za kreativne aktivnosti, piše ruski Insajder.

Nedavna odluka ruske vlade predstavlja ponovno oživljavanje „osnovne vojne obuke“ – sličnog programa onom koji je postojao tokom sovjetske ere pre nego što je prekinut 1993.

U to vreme, školarci su učeni tehnikama samoodbrane u slučaju nuklearnog ili hemijskog napada, tehnikama prve pomoći i kako rukovati vatrenim oružjem.

Putinova administracija se 2000. vratila carskom i sovjetskom pogledu na vojsku kao izvoru patriotskog obrazovanja i sredstvu za okupljanje ljudi oko jakog lidera.

Ministarstvo odbrane Rusije je naredne godine označeno kao jedna od tri institucije odgovorne za sprovođenje Koncepta patriotskog vaspitanja ruskih građana.

Tokom proteklih nekoliko meseci, organizacije fokusirane na patriotski pristup mladima povećale su svoje napore da obezbede vojnu obuku, uključujući upotrebu oružja.

Pored toga, neke od ovih grupa su počele da posećuju škole kako bi učenicima promovisale svoju praksu i ideologiju.

Zabeleženi su slučajevi gde škole idu i dalje od ovoga i obezbeđuju sopstvene programe vojne obuke, koji mogu uključivati obuku iz vatrenog oružje, piše ruski Insajder.

Nakon ruske aneksije Krima 2014, došlo je do značajnog porasta broja vojno-patriotskih klubova (VPK) koji nude vojno obrazovanje deci.
Prema zvaničnim podacima, sada postoji više od 5.500 takvih klubova.

Ministar odbrane Sergej Šojgu je 2015. u saradnji sa predsedničkom administracijom, osnovao pokret Yunarmiya (Omladinska armija), koji nastoji da upozna mlade ljude sa osnovama vojne obuke i da „očuva i proširi patriotske tradicije“.

Na sajtu organizacije se navodi da ima 1,25 miliona članova, što uključuje i ukrajinsku decu iz Mariupolja koja su nasilno upisana u njene redove.

Dok je upotreba vatrenog oružja već bila deo obuke Yunarmiye pre ukrajinske invazije, izveštaji o tinejdžerima koji su prošli pojačanu vojnu obuku sada se često pojavljuju na stranicama društvenih medija regionalnih ogranaka organizacije.

Na primer, u Magnitogorsku, 40 pripadnika Yunarmiye i VPK je nedavno učestvovalo u „Spartakiade – 2023“, događaju u kome su plivali sa puškama Kalašnjikov u maskirnoj uniformi.

Kako se navodi na sajtu opštine, piše Insajder, nisu samo dečaci zainteresovani da učestvuju u plivanju noseći pušku od 3,5 kilograma, već žele da učestvuju i devojčice.

Na veb stranici izdvojen je citat jednog učesnika: „Više volim da plivam sa jurišnom puškom“.

Pored toga, deca, koja se u regionalnim medijima često nazivaju „borcima“, obučavaju se vojnoj taktici i da se kreću po snežnom terenu dok su obučena u uniforme i nose puške.

Pored sve veće radikalizacije VPK-a i aktivnosti Yunarmiye, pojavljuju se i nove institucije koje su odgovorne za „patriotsko obrazovanje“.

Jedna od ovih institucija je „Leader club“, poznat i kao Wagneryonok, koji je osnovan krajem januara 2023. Klub, koji navodno ima oko 40 članova, uključujući maloletne osobe regrutovane prvenstveno preko VKontaktea (ruski pandan Facebook), pruža obuku za letenje dronom, dogovara razgovore sa blogerima i militarističkim političarima, i nadgleda tinejdžere u pravljenju sveća za rovove.

Iako je izvor finansiranja kluba nepoznat, on se nalazi u Vagner PMC centru u Sankt Peterburgu, koji je izgradio Jevgenij Prigožin.

Ove vojno-patriotske grupe na različite načine doprinose ruskoj invaziji u Ukrajini, piše Insajder.

Yunarmiya i VPK pokazuju podršku vojnicima slanjem pisama i prikupljanjem donacija za „humanitarnu pomoć“.

Štaviše, instruktori iz ovih organizacija su uključeni u obuku novih regruta ili čak raspoređeni na prve linije fronta.

Primer za to je vojno-patriotski klub Bastion sa sedištem u Stavropolju, gde je jedan od njihovih instruktora koristio stranicu kluba u mreži VKontakte da prikupi sredstva za snajperistu koga je obučavao i koji je naknadno mobilisan.

U nekim slučajevima, škole su proaktivno preuzele na sebe da obuće decu za upotrebu vatrenog oružja.

U februaru je tužilaštvo izvršilo inspekciju nekoliko škola u Sankt Peterburgu, a sudu u Kujbiševu je podnet zahtev nakon što je otkriveno da Školi #294 u Centralnom okrugu nedostaje „osnovni materijal“, uključujući granate F-1 i RGD-5 , i jurišne puške Kalašnjikov.

Uprkos primedbama direktora škole, žalba tužioca je uspela. Međutim, druge škole su već nabavile svo „potrebno“ oružje.

Neke škole su i same vodile vojne kurseve.

Na primer, na proslavi Dana branioca otadžbine 24. februara 2023. učenici Škole #31 u Joškar-Oli naučili su da bacaju trenažne bombe, da trče sa oružjem, rastavljaju Kalašnjikove i gađaju vazdušnim pištoljima u školskom dvorištu na 10 stepeni.

Jedan nastavnik je ponosno opisao učenike od 6. do 10. razreda kao „rezervne vojnike“ koji su učeni kako da rukuju oružjem, da pruže medicinsku pomoć, da odbiju neprijateljske napade, da izvedu kontranapad u pravom trenutku, da trče staze sa preprekama i da precizno pucaju iz bilo koje pozicije.

U poslednje vreme, vojno-patriotske organizacije kao što su VPKs i Yunarmiya sve češće posećuju škole kako bi pružile obuku o vatrenom oružju za mlađe učenike.

Ranije su roditelji imali izbor da li da šalju svoju decu u ove organizacije, ali sada im je taj izbor oduzet. U školi koja se nalazi u Sverdlovskoj oblasti, članovi patriotskog kluba učili su decu uzrasta od 11-15 godina kako da rastavljaju Kalašnjikov u školskim klupama i kako da pravilno nose gas masku.

Ruske obrazovne ustanove uvode obuku o oružju sve mlađoj deci kako bi „ulile samopouzdanje i podstakle ih da idu pravim putem“. Na primer, mladi vojnici su nedavno pozvani u vrtić u Krasnojarskom regionu da sa decom sprovedu „borbenu obuku“, koja je uključivala zajedničko rastavljanje i sklapanje automatskog oružja.

Direktorka vrtića potvrdila je ovu posetu u izjavi lokalnom listu, piše Insajder.

„Radimo zajedno sa školama u okrugu i gradu, a kao rezultat toga, članovi Yunarmiye su posetili naš vrtić. Deca su uživala u poseti kojoj je koncept već bio poznat zbog pripreme za predstojeći Dan branioca otadžbine. Atmosfera je bila prijateljska, lepa i svečana, a sveukupno iskustvo je ostavilo pozitivan utisak. Naravno, deca žele da izgledaju kao vojnici – sposobni i hrabri”.

Novine su takođe intervjuisale psihoterapeuta kako bi uverile roditelje koji su možda sumnjali u potrebu da se petogodišnje dete nauči da koristi pištolj.

„Ako nosilac oružja ima visok stepen odgovornosti, to je bezbedno za njegovo psihičko stanje“, uverava terapeut.

S druge strane, neki zapadni i ruski stručnjaci za dečiju psihologiju ne dele optimističan stav svojih kolega.

Doktor Filip D. Jafi, specijalista za prava deteta, izrazio je za Insajder svoju zabrinutost zbog militarizacije ruskog obrazovnog sistema, navodeći da „to izaziva značajnu zabrinutost širom sveta“.

„Ovo je veoma zabrinjavajući korak, jer suštinski menja koncept detinjstva. U većini zemalja odrasli imaju za cilj da zaštite decu od nasilja – ne samo od nasilja usmerenog prema njima, već i od šireg nasilja u svetu, koje može negativno uticati na njihov razvoj“. Iako neke zemlje, dodaje, nude osnovnu vojnu obuku deci, one ne uključuju učenje dece da ubijaju „neprijatelje“ koristeći oružje.

Rusija je ratifikovala Konvenciju o pravima deteta u slučaju vojnog sukoba a uvođenje osnovne vojne obuke kosi se sa duhom i slovom ove konvencije, podseća Insajder.

Aleksandar Trosov, profesor psihologije, smatra da je atmosfera agresije u koju je Rusija uronjena čak jača od škole koja uslovljava razvoj ličnosti deteta.

„Sve dok se militarizam u početku posmatra kao igra ili prolazna faza, možda neće imati značajne efekte na lični razvoj. Međutim, ako rusko društvo počne snažno da se identifikuje sa vojnom istorijom i duhom militantnog patriotizma, posledice bi mogle biti ozbiljnije“, ukazuje Trosov.

Prožimajući diskurs „ceo svet je protiv nas“ i ideja da „svi hoće da Ruse baci na kolena“ i da smo „okruženi neprijateljima i izdajnicima“ stvara opasno okruženje za decu, dodaje.

„Takvo razmišljanje može dovesti do različitih akcija, kao i opšte tvrdoglavosti i nespremnosti da se traže kompromisi. Deca mogu to početi da vide kao normu“.