Ruski Insajder: Kako Kremlj kupuje skupocena vina uprkos sankcijama EU?

Posle ruske invazije na Ukrajinu, EU je uvela zabranu snabdevanja Rusije vinima skupljim od 300 evra.

Za razliku od potpunog embarga na uvoz vina iz Australije i Sjedinjenih Država, evropska mera je izgledala kao simbolično ograničenje, jer je udeo takvih vina bio manji od jedan odsto od ukupnog broja pošiljki u Rusiju.

Tako je evropsko regulatorno telo pokušalo da liši ruske oligarhe „Grand Cru“ iz Burgundije i Bordoa. Međutim, ova mera je u praksi dovela do pojave novog tipa uvoznika.

Krajem prošle godine, malo poznata kompanija Rjatiko, u vlasništvu vlasnika farmaceutskog giganta R-Pharm, Alekseja Repika, donela je u Rusiju neka od najskupljih vina na svetu.

Skoro dve stotine imena retkih vina (ukupno 800 boca) došlo je u Rusiju uprkos sankcijama EU.

Samo kupoprodajne cene desetina vina premašuju milion rubalja po flaši.

I ne radi se samo o vroglavo visokim cenama, već i o činjenici da nije tako lako nabaviti ova vina.

Potražnja za vinima vrhunskih vinarija je mnogo puta veća od zalihe.

Ova disproporijacija je najizraženija u Burgundiji. Na primer, 2007. godine, ikonični

„Burgundian Domaine Leroy“ proizveo je samo 608 boca iz Musigny vinograda – to je manje od jedne palete.

Za pravo kupovine ovog vina takmiče se najcenjeniji distributeri širom sveta: od Velike Britanije i SAD do Japana i Hong Konga.

Zbog toga ih vlasnici takvih vinarija prodaju prema kvotama, odnosno izdvajanjima.

Prema Federalnom registru alkoholnih pića, od 23. novembra, u Rusiju je uvezeno skoro dve stotine vrhunskih vina Burgundije, Bordoa i Pijemonta.

Od pet vina iz Bordoa koji su dobili najviši status u klasifikaciji 1855, za tri dana „Ryatiko“ je uvezao svih pet (Chateau Haut-Brion, Chateau Lafite Rothschild, Chateau Latour, Château Margaux i Château Mouton Rothschild).

Vina Domena de la Romanée-Conti, koja je obožavala ljubavnica Luja XV madam Pompadur, ponovo su došla u Rusiju.

Vina ovih proizvođača čine vrh najskupljih vina na svetu.

Delimično sličan skup vinarija može se naći u nekoliko kompanija za trgovinu vinima u Rusiji kao što su Simple ili DP-Trade, koje decenijama rade na međunarodnoj reputaciji.

Ako se proceni uvoz „Ryatico“-a u novembru i decembru 2022. godine kompanija je uvezla vina u Rusiju za 3,902 miliona evra, odnosno 283,33 miliona rubalja.

Za te pare bilo bi moguće opremiti 300 ruskih škola toaletima, a ako uzmemo u obzir da su to samo isporuke na dva meseca, onda bi u smislu godinu dana ova suma bila dovoljna za svih 2.000 ruskih škola, gde još uvek nema adekvatnih toaleta.

Vlasnik Rjatikoa je Aleksej Repik, čije se bogatstvo procenjuje na 1,4 milijarde dolara. JSC R-Pharm je najveći farmaceutski proizvođač u Rusiji, a najveći deo svog novca dobija od države.

Repik ima jake veze sa porodicom Vladimira Putina.

Kao što pokazuje istrage medija poput „Важных Историй“ i Špigl, ofšor kompanija Repika poseduje bombarder „Global 5000“ poslovni avion sa rep brojem M-FINE.

Ovaj avion koristila je Ekaterina Tihonova, najmlađa ćerka Vladimira Putina.

Istovremeno, Tihonova i Repik su povezani i na drugi način.

Tihonova je dugogodišnja prijateljica i zamenice u Fondaciji Innopraktika, Natalije Popove, koja je udata za Kirila Dmitrijeva, koji vodi Ruski fond za direktne investicije.

S jedne strane, Dmitrijev održava blisku vezu sa Tihonovom i bio je gost na njenom venčanju sa Kirilom Šamalovim.

Sa druge strane, državni fond na čijem je čelu velikodušno ulaže u Repikov posao.

Tako su 2020. godine RDIF i R-Pharm najavili zajedničku investiciju od čeitir milijarde rubalja u razvoj i proizvodnju biotehnoloških lekova i vakcina za borbu protiv koronavirusa.

Vino vredno milione rubalja po flaši u Rusiji ne može se naći u otvorenoj prodaji.

Međutim, one se mogu naći u restoranima u vlasništvu Alekseja Repika i Ivana Sibireva.

Sibirev je ranije bio izvršni direktor Stroytransneftegaza, jednog od najvećih izvođača radova u Gaspromu u vlasništvu Putinovog prijatelja Genadija Timčenka.

Sibirev je 2017. otvorio restoran „Wine & Crab“ u Nikolskoj ulici u Moskvi.

To je postalo jedno od prstižnih mesta u Moskvi: kuhinja talentovanih kuvara braće Berezucki (da ne bude zabune sa fudbalerima CSKA), direktne isporuke morskih plodova avionom sa Dalekog istoka i mapa sa najboljim vinima na svetu.

Uskoro je u Barviki (Odintsovskom okrugu Moskovske oblasti) otvoren drugi „Wine & Crab“, a 2019. godine – restoran Berezutski Twins Garden.

Restorani su uživali u priznanju na međunarodnom nivou: na primer, u oktobru 2021. „Twins Garden“ je zauzeo 30. mesto na svetskoj rang listi 50 najboljih restorana na svetu i iste godine dobio dve Mišelin zvezdice.

Tim Alekseja Navaljnog utvrdio je u svojoj istrazi da je Sibirev partner u poslu sa restoranima pastorka Alekseja Milera (šefa Gasproma) Svetlana Kuznjecova.

Njen suprug Aleksandar Kuznjecov je izvršni direktor Gazprom Komplektatsiya LLC. U decembru 2019. „Twins Garden“ je prodat Alekseju Repiku, koji je od 2020. postao jedini osnivač kompanije. Sibirev i Kuznjecova u međuvremenu još uvek imaju restorane „Wine & Crab“.

Kako se zaobilaze sankcije?

Oenofili Kremlja ne bi mogli da kupe vino bez pomoći evropskih kompanija koje su im pomogle da zaobiđu sankcije.

Činjenica da je LLC „Ryatiko“ koristio usluge evropskog posrednika koji je pomagao u prikupljanju porudžbina od različitih proizvođača i sa izvršenjem dokumenata, govori nekoliko činjenica odjednom.

Sve isporuke elitnih vina izvršene su po ugovoru sa jednim brojem br. 12/6/22 od 12.06.2022.

Paralelno sa tim, plaćanje vina desetina različitih proizvođača izvršeno je prema dve fakture, br. 2 od 30.06.2022. i br. 3 od 12.08.2022.

Navedene činjenice ukazuju na to da je jedna kompanija pružala usluge za Ryatiko za organizaciju porudžbina i papirologije.

Ono što je usledilo je stvar tehnike. Velika većina uvoznih zaliha alkohola u Rusiju ide preko Baltika.

Pravila carinjenja zahtevaju da se akcize na alkoholna pića nalepe pre nego što budu uvezene na teritoriju Ruske Federacije.

Da bi to uradili, većina uvoznika iznajmljuje akcizna skladišta u Letoniji, Litvaniji i Estoniji, gde su akcize i ruske nalepnice zalepljene za uvezene flaše.

Cenjeni evropski proizvođači prevoze robu u Evropu, a celokupan rizik od zaobilaženja sankcija pada na posredničke kompanije.

Konkretno, Rätiko je primenio kreativnu šemu: 22 grupe najskupljih vina uvezene su kao uzorci za sertifikaciju što značajno premašuje standard propisan za takve slučajeve „ne više od 2,5 litara svakog artikla“.

Druga opcija je korišćenje evropskih posredničkih kompanija koje mogu da dobiju vino od evropskog proizvođača po tržišnoj ceni, a zatim da ga „prilagode“ ruskom kupcu.

A treća opcija je fiktivni transfer preko teritorije Rusije u druge zemlje Carinske unije.

Na primer, kupac tereta na papiru može da bude kazahstanska kompanija, isporuka za koju će se obavljati preko Rusije. Tokom tranzita preko ruske teritorije, kazahstanski primalac odbija tovar, a dokumenta se ponovo odnose na ruskog kupca.

Osoba površno upoznata sa ruskom realnošću mogla bi da se zapita ko bi potrošio milione rubalja na flašu vina koja se pije za nekoliko sati.

Ali za moskovske somelijere, odgovor na ovo pitanje je dobro poznat.

Najviše narudžbi ide za potrebe Državne dume, Saveta Federacije i ministarstva finansija.

Zaposleni u restoranu Šezdeset pričali su o banketu Dmitrija Medvedeva 2014. Restoran na 62. spratu Kule Federacije u Moskvi bio je potpuno zatvoren za premijerov banket.

Medvedev je izabrao najskuplju flašu na vinskoj listi (ispostavilo se da je romane-Konti), ironično komentarišući: „VTB (banka Rusije) će platiti“.

Prema zvaničnim podacima Rosstata, 17,6 miliona Rusa živi na manje od 13500 rubalja. Prosečan Rus bi morao da štedi 24 godine da bi zaradio novac za magnum Romanée-Conti 2003, a da ne potroši ni dinar na hranu i smeštaj.

Tako čelni ljudi Gaaproma troše više na vino za nekoliko sati nego što će mnogi stanovnici zemlje zarađivati za života, piše ruski Insajder.