Ruski Insajder: Kako Kremlj organizuje pro-Putinove akcije u Nemačkoj i zašto neonacisti učestvuju u njima?

Istražujući o uticaju Kremlja na dijasporu u Nemačku, Insajder napominje da iako zvanični Berlin bezuslovno podržava Kijev, u Nemačkoj ima mnogo branilaca „ruskog sveta“.

Na proleće su, podsećaju, organizovali auto proteste podrške Putinu i ratu, ali sada idu na akcije protiv NATO-a i „za mir“ sa Rusijom, ali zapravo – za prestanak vojne pomoći Kijevu.

Demonstranti se predstavljaju kao nezavisni aktivisti, ali u stvarnosti deluju u aktivnoj saradnji sa ruskom ambasadom, a kao njihovi saveznici privlače lokalne ultradesničare.

„Miting srama“

Ruska zajednica Nemačke je najveća u Evropi: oko 4,5 miliona stanovnika te zemlje govori ruski, od kojih 230 hiljada ima rusko državljanstvo.

Vrhunac aktivnosti Putinovih pristalica ovde dogodio se usred proleća. Njihove najveće akcije bili su mitinzi podrške Rusiji i protiv rusofobije. Najveći je održan 3. aprila u Berlinu i izazvao je ogorčenje javnosti – samo dan pre nego što je svet postao svestan tragedije u Buči.

Konvoj od nekoliko stotina automobila iz predgrađa Berlina vozio se kroz grad, pa se zaustavio u parku Treptower, gde se nalazi sovjetski ratni memorijal.

Učesnici „skupa srama“, kako su nemački mediji nazvali akciju, mahali su zastavama Rusije i SSSR-a i uzvikivali uvrede na račun ukrajinskih izbeglica.

Zvanični organizatori manifestacije bili su vlasnik gradske prodavnice za popravku automobila, državljanin Rusije i Nemačke Kristijan (pravo ime – Igor) Fraer i Nemac Rene Herman.

Za Frejera se zna da je u Nemačku došao pre 20 godina iz Orska, a Herman je navodno učio ruski kroz česta poslovna putovanja u Rusiju i zemlje CIS-a.

Još početkom marta Herman se pojavio u priči Prvog kanala: u etru je prikazan snimak sa TikToka, gde on, obraćajući se „dragom gospodinu Putinu“, izražava podršku ruskom predsedniku i žali zbog stava evropskih zemalja.

Insajder piše da je velika verovatnoća da je skup finansirala ruska ambasada što je za ovaj medij kazao Aleksej Kozlov, koordinator programa za ljudska prava organizacije „Slobodna Rusija – Berlin“ (Freies Russland Berlin).

„Odmah smo pretpostavili da postoje neka spoljna sredstva, iako su organizatori to demantovali, tvrdeći da je to samo njihova ‘dobra volja’. Ispostavilo se da je događaj prilično skup: automobili su imali dosta specijalnih zastava za haube, a morali su da se naruče odvojeno.

Pored toga, bilo je mnogo učesnika iz drugih gradova – jasno je da su dovedeni u Berlin, smešteni negde, što takođe zahteva koordinaciju i finansiranje“.

Veza između organizatora skupa i ruske diplomatske misije postala je očigledna kasnije u aprilu, kada su Fraer i Herman viđeni na jednom događaju u ambasadi.

U intervjuu posle skupa, Igor-Kristijan Frejžer se požalio na pretnje upućene njemu i istakao da skup nije održan u znak podrške ratu, već u znak protesta protiv diskriminacije stanovništva Nemačke koje govori ruski jezik.

Proruski skupovi održani su u aprilu u drugim gradovima Nemačke, ali njihovi inicijatori nisu uspeli da ostvare željeni efekat.

U Hanoveru su Ukrajinci i protivnici rata koji su izašli na kontra-demonstracije blokirali put konvoju sa ruskim zastavama i gađali konjskim đubrivom automobile.

U Frankfurtu im nadležni uopšte nisu dali dozvolu za okupljanje. Međutim, glavna stvar koja je ohladila ruske pristalice bila je oštra reakcija nemačkih vlasti.

Još krajem marta nekoliko regiona zemlje uvelo je krivičnu odgovornost za javnu demonstraciju simbola Z. Upotreba ovog latiničnog slova koje je znak odobravanja agresivnog rata protiv Ukrajine sada je kažnjiva novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Šesdeset dvogodišnji stanovnik Hamburga osuđen je na novčanu kaznu od četiri hiljade evra. On je na zadnji prozor automobila nalepio list papira sa slovom Z. U Berlinu su agencije za sprovođenje zakona otišle još dalje i zabranile organizatorima povorke Besmrtnog puka da koriste ne samo slova Z i V, već i druge ruske militarističke simbole – trake Svetog Đorđa, bilo kakve zastave i transparente, sve vrste i elemente vojnih uniformi, vojne maršove kao muzičku pratnju.

Politika netolerancije prema javnom odobravanju ruskih akcija u Ukrajini ulivaju rezultate. Bavarska policija je u oktobru pretresla stan zloglasne blogerke Julije Prokhorove (Černjaševa).

Na društvenim mrežama redovno je postavljala video snimke u kojima veliča Rusiju i raduje se granatiranju ukrajinskih gradova. Prokhorova je takođe organizovala provokacije na skupovima podrške Ukrajini – tamo je došla sa ruskom trobojkom, plesala uz „Kaljinku“ i vređala ukrajinske izbeglice.

Sada je u toku istraga protiv nje zbog sumnje da je „odobravala krivična dela“. Posle pretresa, tokom kojeg je policija zaplenila telefon i laptop, blogerka je prestala da objavljuje nove materijale.

Kako je Insajder već pisao, Julija Prohorova rođena je u selu Bezenčuk u rukom regionu Samara. Nakon što se preselila u Moskvu, radila je kao kasirka u prodavnici Pjateročka i pružala usluge pratnje.

Proruske demonstracije u Nemačkoj okupljaju veoma raznovrsnu publiku: pro-Putinovi aktivisti našli su se u istoj kompaniji sa radikalnim grupama od ultraleve do ultradesničarske, antivaksere, pristalica teorija zavere i drugih marginalnih grupa.

Međutim, te nastupe je teško nazvati brojnim – u različitim gradovima od nekoliko stotina do nekoliko hiljada ljudi učestvuje u njima, a ovo u Nemačkoj, gde se svakodnevno održavaju desetine različitih akcija, nikoga neće iznenaditi, kaže Aleksej Kozlov.

Na nedavnom protestu protiv politike Nemačke i NATO-a demonstranti su marširali centralnim ulicama grada noseći plakate na kojima se poziva na ukidanje sankcija Moskvi, pokretanje Nord strima 2 i prestanak snabdevanja Ukrajine oružjem. Pod istim sloganima, pristalice mira sa Rusijom okupile su se početkom septembra u kelskoj katedrali. Tada su ruske zastave bile vidljive u masi, a paralelno sa mitingom održana je i dobrotvorna akcija za „branioce Donbasa“.

🇩🇪🇩🇪🇩🇪Berlin,Germany🇩🇪🇩🇪🇩🇪

Putin Offered Germany Cheap Fuel Again…Germany Refused…The People Want Russian Fuel…
Nord Stream 2 is Repaired…

US Fuel Price Offerings are to Expensive…

Protest Like This One in Berlin are Occurring Across Germany.. pic.twitter.com/BC6O5iX0uM

— 777 HERCULES 777 (@77HERCULES77) October 17, 2022

Ove akcije, kao i druge proruske proteste u Kelnu posle 24. februara, organizovali su predstavnici lokalne zajednice koja govori ruski jezik, aktivisti vojno-patriotskog društva „Sećanje“ supružnici Elena Kolbasnikova i Maksim Šlund.

Tv kanal Cargrad je u oktobru prikazao izveštaj o tome kako je bračni par doneo humanitarni tovar u Donbas za civile i borce samoproglašenog DPR-a i LPR-a. Na istok Ukrajine „Ruski Nemci“ nisu došli sami, već u okviru PR kampanje koju je vodio Putin“, „Sveruski narodni front“.

Video snimak, u kojem Kolbasnikova i istoumni ljudi prikupljaju humanitarnu pomoć za stanovnike Donbasa, takođe je objavljen na Fejsbuk stranici Rosotrudničestva, federalne agencije zadužene za odnose sa ruskim sunarodnicima u inostranstvu.

Na fotografijama sa ovog putovanja, Kolbasnikova grli još jednu aktivistkinju iz Nemačke – Lijanu Kilinc, predsedavajuću Fondacije Most mira – pomoć za žrtve rata, koja takođe dostavlja humanitarnu pomoć Donbasu (a u pratnji i predstavnika Narodnog fronta).

Zanimljiva činjenica: sama Kilinz je iz porodice zaposlenog u Ministarstvu državne bezbednosti a u prošlosti je bila članica Nemačke partije levice (Die Linke), sada učestvuje u događajima Nemačke komunističke partije (marginalna stranka koja poslednjih godina nije dobila više od 0,1 odsto glasova na izborima), i „Ruska unija veterana“ i predstavlja je kao članicu „Unije crvenih linija fronta“ („Rot front“) – borbenog krila Komunističke partije Nemačke, koji je postojao 1924-1933.

Njene aktivnosti nisu ograničene na prevoz humanitarne robe: na primer, u februaru 2019. zajedno sa vlastima takozvanog DPR-a, organizovala je koncert dece Donbasa u Moskovskoj kući. I 9. maja ove godine, zajedno sa ruskim ambasadorom, Kilintz je položila venac ispred spomenika u Parku Treptower. Nakon toga je razmotala zastavu „DPR-a“, zbog čega je odmah privedena u policiju.

Nedavno je Kilintz počela da ima problema sa zakonom: u septembru se postalo poznato da brandenburška policija istražuje njenu fondaciju zbog sumnje da podstiče mržnju i negira genocid.

Razlog je bila fotografija na zvaničnom sajtu „Mosta mira“, na kojoj su prikazani muškarci i žene sa zastavom Novorosije i zabranjenim simbolom Z. Organizacija je registrovana kao neprofitna organizacija i oslobođena poreza nemačkom budžetu, ali sada rizikuje da izgubi ovaj status.

U pomenutoj priči „Cargrada“, Elena Kolbasnikova sa suzama u očima govori o skoroj pobedi Rusije nad „ukrajinskim fašistima“.

Istovremeno, sama aktivistkinja se ne ustručava da sarađuje sa poznatim desničarskim radikalnim političarem Markusom Baizihtom u Kelnu.

Islamofob, antisemita i veliki obožavalac Putina pomaže Kolbasnikovoj da organizuje skupove protiv NATO-a i sprovodi aktivnu pro-Kremljsku agitaciju na internetu.

Baiziht je održao govor podrške Rusiji na skupu 8. maja, prisustvovao svečanom događaju povodom Dana Rusije, a pre toga je, zajedno sa Kolbasnikovom, pozvan kod generalnog konzul Ruske Federacije u Bonu Alekseja Dronova.

Štaviše, odgovarajući na zahtev lokalnih novina, on je utvrdio da ga je Dronov lično pozvao. Ova činjenica sugeriše da saradnici deluju bar uz odobrenje ruske ambasade u Nemačkoj. Oni planiraju da svoju sledeću akciju održe krajem februara 2023. ispred američke vazduhoplovne baze u Ramštajnu.

Iz izveštaja te posete sledi da je Kolbasnikova posetila Generalni konzulat Rusije kao predstavnik Baizihtove ultradesničarske organizacije „Aufbruch Leverkusen“.

Poznato je i da su u avgustu ove godine supružnici Kolbasnikov i Šlund prisustvovali festivalu u organizaciji neofašističkog časopisa Kompakt za predstavnike ultradesničarskih pokreta.

Glavne teme skupa bile su „sloboda Nemačke od diktature Sjedinjenih Država i NATO-a“ i „mir sa Rusijom“. Vredno je toga da je jedan od učesnika festivala, član Bundestaga iz partije „Alternativa za Nemačku“ Robert Farle, u decembru održao govor na proruskom skupu u Kelnu.

Veze ruske dijaspore sa nemačkim nacionalistima odavno su poznate.

Nacionalna demokratska partija Nemačke (NPD) je 2016. godine i pokret „Evropske patriote protiv islamizacije starog sveta“ (PEGIDA) pomogli zajednici koja govori ruski jezik da organizuje skupove u odbranu ruske devojčice Lize, koju su navodno kidnapovali i silovali migranti u Berlinu (nakon sprovedene istrage, policija je utvrdila da je priča izmišljena).

Ispostavilo se da je podnosilac ovih akcija marginalna organizacija „Međunarodna konvencija ruskih Nemaca“ na čelu sa Hajnrihom Groatom, poreklom iz Kazahstana. Demonstracije koje zahtevaju preispitivanje migracione politike i ostavku Angele Merkel održane su u zimu 2016. u drugim gradovima zemlje.

Pozivi za izlascima na ulice poslati su masovno preko instant glasnika i društvenih mreža, uključujući Odnoklasniki.

Protestno raspoloženje u dijaspori tada je aktivno podgrejalo rusku televiziju. Retorika Kanala 1 bila je toliko agresivna da je berlinsko tužilaštvo čak dobilo zahtev da proveri jednu od priča za podsticanje etničke mržnje. Optužbe nemačkih vlasti o nečinjenju i prikrivanju istine o „zločinu“ čule su se i od Marije Zaharove i od samog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova.

Razmere ruske kampanje dezinformisanja o „slučaju Lisa“ i neviđenoj političkoj aktivnosti obično inertnih „ruskih Nemaca“ alarmirale su nemačku javnost.

Sumnju je izazvao i glavni protagonista protesta Hajnrih Groat. Devedesetih godina, živeći u Rusiji, bio je poznat kao borac za rehabilitaciju i obnovu državnosti sovjetskih Nemaca – i blisko je sarađivao sa ruskim specijalnim službama.

Takođe je saopšteno da je Groat usred priče sa Lisom odleteo u Moskvu „u vezi sa organizacijom protestnog događaja“. Sve to je ukazivalo na činjenicu da je „ruski revolt“ organizovao Kremlj, koji je zainteresovan za destabilizaciju unutrašnje političke situacije u evropskim zemljama.

„Moskva ima bogato iskustvo korišćenja društvenih pokreta, posebno onih koji se protive evropskoj i transatlantskim integracijama, u svoje svrhe. Ali ako se u sovjetsko vreme Kremlj okrenuo levičarskim socijalistima zbog toga, danas se fokusira na konzervativne, desničarske i ekstremističke struje „, objašnjava nemački politikolog Feliks Rifer.

Ruski zvaničnici i „denacifikatori“ bliski Kremlju, kao što su Konstantin Malofejev i Aleksandar Dugin, zaista su već dugi niz godina u kontaktu sa krajnje desnicom i drugim radikalnim snagama u Evropi.

Bivši lider NPD Udo Vojgt je 2015. govorio u Sankt Peterburgu na Međunarodnom ruskom konzervativnom forumu – zapravo, na sastanku ruskih i evropskih neonacista.

Poštovalac Hitlera je u svom govoru pohvalio „vešt i suptilan“ politički kurs Vladimira Putina. A krajem 2020. Sergej Lavrov je u Moskvi primio delegaciju desničarske populističke alternative za nemačku stranku, koja je dugi niz godina održavala bliske odnose sa Moskvom i, pretpostavlja se, od nje dobijala tajna finansijska sredstva.

Sa izbijanjem rata u Ukrajini, lideri AfD su, međutim, radije da se distanciraju od dugogodišnjeg partnera, priznajući da „ne postoji opravdanje za napad Rusije na Ukrajinu“.