Foto: FoNet/Nenad ĐorđevićPod pritiskom Sjedinjenih Država, direktor glavne srpske obaveštajne službe Aleksandar Vulin podneo je ostavku na svoju funkciju. Kako je objasnio „Sjedinjene Države i EU traže njegovu glavu kao uslov da ne uvode sankcije Protiv Srbije“, piše Genadij Sisojev u tekstu u Komersantu.
On navod da je „antizapadni i naglašeno proruski, Aleksandar Vulin uvršten na američku listu sankcija na osnovu optužbi za korupciju, krijumčarenje narkotika i olakšavanje malignih aktivnosti Rusije na Balkanu“.
U tekstu se ističe da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić morao da žrtvuje svog bliskog saveznika isključivo pod pritiskom Zapada, ali kurtoazija prema Sjedinjenim Državama ne znači da Beograd odustaje od prethodne politike prema Ruskoj Federaciji, već je samo pokušaj da se izbegnu nove zapadne sankcije.
Aleksandar Vulin je, podseća se u tekstu, proveo nešto manje od godinu dana kao direktor Bezbednosno-informativne agencije (NSA).
Pre nego što je u decembru bio na čelu ključne obaveštajne službe, bio je na čelu prvo Ministarstva odbrane, a potom i Ministarstva unutrašnjih poslova. Stoga ga s pravom nazivaju „uticajnom figurom iz predsednikovog najužeg kruga“.
Poslednjih godina više puta je posetio Rusku Federaciju, gde se sastao sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajom Patruševim, a u maju je učestvovao na Međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji u Moskvi, zbog čega su ga oštro kritikovale Sjedinjene Države, EU i Ukrajina.
Na leto je Aleksandar Vulin uvršten na američku listu sankcija. SAD su ga optužile za korupciju, umešanost u međunarodni kriminal i krijumčarenje narkotika i „olakšavanje malignih aktivnosti Rusije na Balkanu“.
Komersantovi diplomatski izvori u regionu tada su uključivanje Aleksandra Vulina na američku crnu listu nazvali „jasnim signalom sa Zapada predsedniku Srbije da je vreme da se reši proruskih kadrova“.
U septembru su brojni srpski mediji, pozivajući se na „izvore u najvišem rukovodstvu zemlje“, izvestili o ostavci Aleksandra Vulina sa mesta šefa BIAkao „gotovu stvar“.
Međutim, predsednik Srbije tada nije doneo takvu odluku, iako je priznao da je „razmišljao o tome“, ali, navodno, pod pritiskom medija, nikoga nije hteo da smeni.
Dva meseca kasnije, Aleksandar Vučić je prihvatio ostavku šefa BIA skoro odmah nakon što je saopštena.
Nazivajući Aleksandra Vulina „mojim saborcem, sa kojim je proveo mnogo vremena“, predsednik je priznao da je „bilo pritisaka od početka njegovog imenovanja na ovu poziciju“.
„Vulin nije bio agent Rusije i ne bih želeo da kažem ko je agent drugih zemalja, uglavnom zapadnih, a ko potrčko Sjedinjenih Država“, rekao je predsednik Srbije.
Sjedinjene Države pozdravile su ostavku Aleksandra Vulina sa funkcije direktora ključne obaveštajne službe Srbije.
Balkanski eksperti su gotovo jednoglasni da je predsednik Srbije bio primoran da žrtvuje svog bliskog saveznika isključivo pod pritiskom Zapada, ali čak i tako očigledna kurtoazija prema Sjedinjenim Državama ne znači ozbiljnu promenu politike Aleksandra Vučića.
„Predsednik Srbije morao je da zameni Vulina, ali on ne napušta svoje pozicije“, uverena je srpska politička analitičarka Sonja Biserko.
Danijel Server, stručnjak za Balkan sa Univerziteta Džons Hopkins u Sjedinjenim Državama, ponavlja: „Vulinova ostavka ne znači promenu politike Srbije da podržava Rusiju, to je samo pokušaj Beograda da izbegne nove zapadne sankcije.“
U svakom slučaju, odluka Aleksandra Vučića da se reši šefa ključne obaveštajne službe, koji je „oštro antizapadni i naglašeno proruski“, dobro se uklapa u politiku predsednika Srbije da „sedi na dve stolice“, kada naizmenično šalje signale Zapadu i Istoku, zaključuje Komersant.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
